Јуче и данас

Сутра се навршава 17. година од офанзиве хрватских снага на подручје западне Славоније које је до тада било у саставу самопрокламоване Републике Српске Крајине (РСК). Током дводневне операције Бљесак, која је почела 1. маја 1995. године око пет сати ујутро артиљеријским нападом на Пакрац, хрватска војска преузела је контролу над западном Славонијом.
У акцији Бљесак страдао је велики број српских цивила, а око 30.000 њих је напустило то подручје.
Према извештају Хрватског хелсиншког одбора за људска права (ХХО), који је представљен 24. јула 2003. године, у акцији Бљесак припадници хрватске војске убили су укупно 83 српска цивила. Од тог броја, њих 30 убијено је у нападима на избегличке колоне, а 53 особе су убијене у својим кућама.
Према подацима Документационо-информативног центра Веритас из априла 2003, првих дана маја 1995. убијено је или нестало 283 Срба из западне Славоније.
Дан по отпочињању акције Бљесак бивши председник РСК Милан Мартић наредио је ракетирање Загреба које је трајало два дана, због чега је касније оптужен пред Хашким судом и осуђен на 35 година затвора. Снаге бивше РСК испалиле су на град 23 пројектила и тада је погинуло шест људи, а 176 особа је рањено.

У Хрватској није проведена деусташизација и та идеологија није поражена, што потврђује и ослобађајућа пресуда у Сплиту члану "Торциде" Антонију Вујчићу за учешће у постављању транспарента "Србе на врбе", злогласне усташке крилатице, изјавио је председник Асоцијације избегличких и других удружења Срба из Хрватске Милојко Будимир.
"Ова пресуда само потврђује да се у Хрватској, без обзира на промену власти, готово ништа није променило када је положај Срба у питању. Зато не чуди што је сплитски Општински суд ослободио одговорности Антонија Вујчића, чиме само потврђује оно што стално истичемо - да је хрватско правосуђе етнички пристрасно", рекао је Будимир. Он је истакао да ће поводом ове пресуде упутити отворено писмо хрватском председнику и премијеру и још неким политичарима у Хрватској и Србији.
Будимир је констатовао да је то наставак процеса који се проводи годинама и подсетио да је ослобађајућа пресуда почетком јануара ове године донесена и пред судом у Книну за продају сувенира "За дом спремни", када је овај по злу познати усташки поздрав проглашен "повијесним хрватским поздравом".
- То само потврђује да у Хрватској није проведена деусташизација и да та идеологија није поражена, што је недавно признао и председник Иво Јосиповић - каже Будимир.

Када су гладни и жедни Срби, који су на Ђурђевдан у вагонима транспортовани за злогласни логор, почели да запомажу, један Сарајлија је први пут запевао: “Прољеће на моје раме слијеће, ђурђевак зелени, свима осим мени..."
Чувена песма “Ђурђевдан” настала је у “возу смрти”, који је путовао из Сарајева за Јасеновац, открива професор Жарко Видовић, историчар уметности из Сарајева, који је био у злогласном концентрационом логору 1942. године.
Наиме, како сведочи овај историчар, Србе су 1942. године на Ђурђевдан затворили у сточне вагоне и, по наређењу НДХ, полиција их је повела на “ђурђевдански уранак”. Видовић је био у затворима до 1942. године, и то прво у немачком, па у усташком. У “Великом транспорту” пребачен је у Јасеновац, одакле је депортован у логор код Нарвика у Норвешкој.
Према његовим речима, на путу према казамату, заточеници у вагонима без хране и воде почели су да падају у кризе због страха и неизвесности. У општем хаосу, један од њих, за кога се тврди да је био члан сарајевске “Слоге”, у сопственом грчу и немоћи, из поноса и пркоса, први пут је запевао “Прољеће на моје раме слијеће, ђурђевак зелени, свима осим мени – Ђурђевдан је!”.

У Храму Христа Спаситеља у Бањалуци служен је парастос за 487 Срба из Грубишиног Поља, побијених пре 71 годину у комплексу усташких логора Госпић - Јадовно – Паг, речено је у Завичајном удружењу "Билогора".
Парастос је служио јереј Драган Грујић, уз саслужење свештенства Бањалучке епархије Српске православне цркве. Јереј Драган Грујић је у својој беседи позвао потомке страдалих Срба у Другом светском, али и протеклом обрамбено-отаџбинском рату, да чувају спомен на своје чланове породица, побијене само зато што су били православни Срби.
За сутра предвиђени помен и комеморативни скуп, који је требало да буде одржан у Грубишном Пољу, отказани су. Иако је завршена реплика уништене Спомен-плоче, организатори нису добили сагласност за њено постављање, речено је Срни у Завичајном удружењу "Билогора" из Београда.
Осим десетак потомака и поштовалаца жртава, парастосу су присутвовали председник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Недељко Митровић и председник Удружења "Јадовно 1941" из Бањалуке Душан Басташић.

Првог маја биће одржани двадесети „Дани јоргована“ који низом манифестација у Ибарској долини подсећају на Немањиће, српску краљицу Јелену Анжујску и многе недокучиве тајне
Само је неколико топлих пролећних дана било потребно да, дуж Ибарске долине, од средњовековног града Маглича до села Полимир процветају бели и плави јорговани. Према називу цвећа које расте и цвета у кршу изнад магистралне саобраћајнице названа је и манифестација која се у пролеће, а ове године по двадесети пут, одржава у средњовековном граду Магличу, у манастиру Градац, у варошици Ушће. Тако ће се и овог пролећа, тачније првог маја, окупити неколико стотина људи, углавном у поменутој тврђави где ће, како је јуче најављено, у организацији Друштва српско-француског пријатељства бити организован музички програм, а поред неколико етно-група наступиће глумци, песници... Било је обећано да ће за овогодишњу манифестацију бити постављен и кип Јелене Анжујске, који ради познати руски вајар Зураб Церетели, али је то одложено.
И ова приредба биће посвећена Немањићима и поменутој српској краљици, односно француској принцези у чију су част, како легенда каже, поданици краља Уроша Првог и засадили јорговане.

После служби у манастиру Св. Преображења, седишту Епархије канадске, на Источни петак, затим у Хамилтону, најстаријој српској колонији у Онтарију, и у највећем српском храму у Канади, у Мисисаги, Патријарх српски Г. Иринеј обишао је у понедељак, 23. априла, парохије у Ватерлоу и Киченеру.
Посета овом региону, који, према последњем попису становника у Канади, има процентуално највише српског живља, започео је доксологијом у цркви Светог Ђорђа у Ватерлоу. Иако је било поподне и радно време још у току, Патријарха Иринеја, надлежног епископа Георгија и епископа британско-скандинавског Доситеја дочекало је око 150 верника ове парохије предвођених својим парохом, протојерејем мр Гораном Гојковићем и председником Управног одбора Неђом Крајишником.
У свега петнаесетак километара удаљеном храму Свете Тројице у Киченеру, Патријарха српског је на Aкатисту Светом Јовану Шангајском који се у овој богомољи служи сваког понедељка навече, дочекала препуна црква верника, њих око 1000. На Aкатисту је одговарао хор Свети Роман Мелод, а поред Патријарха, двојице епископа и двојице пароха при овој цркви, протојереја-ставрофора Васе Пејовића и протонамесника Милана Јовановића, служило је још шест свештеника Епархије канадске из околних места: Мисисаге, Хамилтона, Лондона, Ватерлоа и Нијагаре.

Дана 23. априла текуће године, наша парохије и, уопште, цијела наша српска заједница у Кичинер-Вотерлоу, имала је тај благослов да нас посјети Његова Светост Патријарх српски Господин Иринеј, 45-и насљедник трона Светога Саве.
У препуном храму Светог Великомученика Георгија у Вотерлоу, и поред чињенице да је био радни дан, Његова Светост, уз присуство надлежног Епископа канадског Господина Георгија и Епископа британско-скандинавског Господина Доситеја, дочекан традиционално уз погачу и со у организацији Фолклорног друштва и дјеце у народним ношњама, присуствовао је доксологији коју је одслужио надлежни парох, протојереј мр Горан Гојковић, уз саслужење протојереја-ставрофора Милована Средојевића и протојереја-ставрофора Добрице Обрадовића.
После доксологије, Патријарх се, видно радостан бројем вијерника који су дошли да дочекају свога Првојерарха, обратио бираним ријечима, нагласивши да је смисао нашег српског, светосавског, христоносног и богоносног народа управо у сабрању које је Сабрање око Осовине, Стожера који је Христос Господ, Литургија, Црква. У временима када је наш народ безразложно изложен свакојаким неправедним нападима, оптужбама, рекао је Патријарх, ми као народ имамо само оно што смо – овдје у Дијаспори – и понијели са собом: своју вјеру, вјеру светосавску, вјеру парвославну, укратко оно што нас и одржава као национ, као народ који има свој препознатљиви духовни идентитет који се огледа у ЗАЈЕДНИЦИ са Богом и између себе као народом Божијим.

Савремена Србија, у чије је стварање уткан и Други српски устанак, опредељена је да живи у миру и сарадњи са суседним и другим европским државама и народима, поручио је потпредседник владе Ивица Дачић у Такову са манифестације обележавања 197. годишњица од почетка борбе за коначно ослобођење Србије од Турака.
После полагања венаца на споменик устаницима у Другом српском устанку, Дачић је истакао да Србија жели да истрајно гради демократску, правно утемељену државу, базирану на поштовању закона, личних и грађанских права и слобода.
"Порука је из Такова свима да српски народ никада не може трпети окупацију. Због тога је Србија у 19. веку била међу првим државама у Европи која је стварала своју независност. Неоптерећени прошлошћу са оптимизмом гледамо будућност која ће Србији донети прикључење европској породици народа што је у претходним вековима представљало једну од основних тежњи српске политичке и интелектуалне елите", рекао је Дачић.

Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј служио је на Источни петак Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светог Преображења, седишту Епархије канадске, уз саслужење домаћина, Епископа канадског Г. Георгија, Епископа британско-скандинавског Г. Доситеја, целокупног свештенства и монаштва Источноканадског намесништва Епархије канадске.
На овај начин, у препуној цркви, пред преко 400 верника, уз појање епархијског хора “Кир Стефан Србин”, почела је целодневна прослава Славе “Источника”, листа и издавачке куће Епархије канадске који обележава 25 година постојања.
“Лепота православне вере огледа се у лепоти православних богослужења, прелепим црквама и манастираима са живописима и људима који својим животима сведоче такву веру. Све ово, уверили смо се данас, имате и ви овде у Епархији канадској. Благослов почива на вама јер сте сачували веру ваших предака: уз саслужење оволиког броја свештеника и анђеоско појање овога хора у овом предивном, живописаном манастирском храму, са вашим лицима која зраче побожношћу уподобљавајући се ликовима на овим фрескама, ви сте на путу да будете достојни потомци ваших предака, да Господ благослови вас и ваше потомство”, рекао је Патријарх српски Иринеј у својој беседи у цркви.

Хрватски злочини и српска амнезија
Срђа ТрифковићКада су распадом Југославије узели власт у Хрватској априла 1941, усташе навлаче одору фашизма опонашајући своје фашистичке менторе. Усташки злочини над српским народом за време рата, који су изазвали згражање чак и њихових заштитника Немачке и Италије, заслужују посебну пажњу док се званична Србија напросто устручава од дотицања усташког феномена.
Људи неспособни да уче из сопственог искуства, као што рече Цицерон, осуђени су да остану заувек деца. Народи који запостављају своју прошлост, пак, осуђени су да сличне грешке понављају из генерације у генерацију и да трпе сличне, често трагичне последице своје заборавности. Стара максима историја је учитељица живота није изгубила ништа од своје актуелности.
Проблем историјске амнезије посебно је присутан код Срба: небројена несрећна искуства која су их задесила у двадесетом веку још међу њима нису систематизована, обрађена, “сварена” и преточена у поуке за будућност. Без извлачења тих поука од стране садашњих и долазећих нараштаја, пак, све патње, порази и посртања претходних генерација губе смисао. Исправка ове грешке представља како дуг према мртвима тако и обавезу према још нерођенима.