У знак сећања на дан када је почео Други српски устанак Војскa Србије по први пут ове године обележава свој дан 23. априла манифестацијом у Лесковцу, којој присуствује државни и војни врх на челу са председницом Скупштине Србије Славицом Ђукић-Дејановић, која замењује председника Републике, министром одбране Драганом Шутановцем и начелником Генералштаба Војске Србије генерал-потпуковником Љубишом Диковићем.
Други српски станак избио је у пролеће 1815. године под вођством Милоша Обреновића. Оружани сукоби са турском војском нису имале интезитет и размере борби из Првог устанка, а на то је утицала и ситуација на руском фронту и Наполеонов пораз. Због свега је постојала могућност руске интервенције на основу осме тачке Букурешког уговора, па је Турска приморана да започне преговоре са Србима. Оружана борба прекинута је после преговора и закључивања усменог договора Марашли Али-паше и Милоша Обреновићеа.
Турска је споразум схватила као коначни прекид борбе и устанка, али за Милоша Обреновића и устанике споразум је представљао основу за даље проширење повластица и полазну тачку у даљој борби за остваривање коначних циљева устанка-рушење турске феудалне владавине и успостављање сопствене власти.
После победе Русије над Турском, Једренским миром 1828. године, решено је и српско питање. Издата су два нарочита султанова писма - хатишерифи 1830. и 1833. године, којима су потврђенаа самоуправна права кнежевине Србије. Посебном одредбом из 1833. године, феудалне обавезе су урачунате у годишњи данак који је Србија плаћала Турској. Овим је формално било решено аграрно питање и уништени су феудални односи и турска власт у Србији.
Други српски устанак довео је до коначног ослобођења и признавања модерне Србије на Берлинском конгресу 1878. године, као државе са пуним ингеренцијама и међународноправним субјективитетом. Тако је, на одређени начин, представљао и темељ за стварање српске државе и српске војске, чему је претходило формирање "стајаће војске" и установљавање Гарде од 76 младића "по стасу и угледу" из најбољих сеоских кућа. Стварање стајаће војске, од најпре "уписника", а касније "солдата", прошло је неопажено од турских власти, а Народна скупштина је озваничила назив "солдат".
Младен Бијелић, МРС