Када су гладни и жедни Срби, који су на Ђурђевдан у вагонима транспортовани за злогласни логор, почели да запомажу, један Сарајлија је први пут запевао: “Прољеће на моје раме слијеће, ђурђевак зелени, свима осим мени..."
Чувена песма “Ђурђевдан” настала је у “возу смрти”, који је путовао из Сарајева за Јасеновац, открива професор Жарко Видовић, историчар уметности из Сарајева, који је био у злогласном концентрационом логору 1942. године.
Наиме, како сведочи овај историчар, Србе су 1942. године на Ђурђевдан затворили у сточне вагоне и, по наређењу НДХ, полиција их је повела на “ђурђевдански уранак”. Видовић је био у затворима до 1942. године, и то прво у немачком, па у усташком. У “Великом транспорту” пребачен је у Јасеновац, одакле је депортован у логор код Нарвика у Норвешкој.
Према његовим речима, на путу према казамату, заточеници у вагонима без хране и воде почели су да падају у кризе због страха и неизвесности. У општем хаосу, један од њих, за кога се тврди да је био члан сарајевске “Слоге”, у сопственом грчу и немоћи, из поноса и пркоса, први пут је запевао “Прољеће на моје раме слијеће, ђурђевак зелени, свима осим мени – Ђурђевдан је!”.