Јуче и данас

У Спомен подручју Јасеновац, код споменика "Цвет" одржава се комеморација у знак сећања на 67. годишњицу пробоја логораша из тог концентрационог логора. Јасеновац је био највећи сабирни и радни логор фашистичкој НДХ, основан у другој половини 1941. године.
Комеморацији присуствује и хрватски државни врх, међу којима председник Иво Јосиповић, премијер Зоран Милановић и председник Хрватског сабора Борис Шпрем. Премијер Зоран Милановић рекао је да је ово једна од ситуација у којој не знате да ли да читате говор или да говорите из главе, из срца.
"Ако говорите из главе, рећи ће да импровизујете, а ако говорите из срца, увек вам се може поткрасти нека грешка. Ипак, мислим да данас неће бити грешака. Оно што ово место разликује од осталих је то што се овде злочин није догодио на мах, као тренутна мржња, него је то био системски процес који је трајао готово четири године. Овде се убијало плански", поручио је Милановић.
Милановић је истакао да не очекује да ће његов говор променити мишљење људи о Јасеновцу.
"Људи који су данас дошли овде или гледају на телевизији имају о Јасеновцу чврсте и јасне ставове, ништа што ми кажемо неће њихово мишљење променити, али они које морамо образовати су млади који иду у школу или су управо изашли из школе", напоменуо је Милановић.

Српски патријарх Иринеј је допутовао 19. априла у Торонто чиме је почела његова прва посета Епархији канадској.
Патријарха Иринеја на торонтском аеродрому дочекали су многобројни српски верници предвођени свештенством Онтарија, на челу са владиком канадским Георгијем, као и представницима конзулата Републике Србије у Торонту. У седишту Епархије канадске, манастиру Светог Преображења у Милтону надомак Торонта, патријарха је поздравио епископ канадски Георгије."Благодарим Господу што ћемо у овом Пасхалном, Васкршњем периоду у храмовима Епархије канадске наредних дана заједно служити Свете Литургије. Ми смо један народ, и овде и тамо, иако смо физички одвојени, духовно смо заједно и једно, и само тако, уз помоћ Господњу и Светог Саве, превладаћемо проблеме које имамо и тамо и овде", рекао је патријарх.
Током посете патријарх ће увеличати обележавање 25-годишњице епархијског листа и издавачке куће Источник 20. априла, у манастиру Светог Преображења.

Док се Богдана Томовић, мајка 18-годишњег Здравка, једног од војника убијених 3. маја ратне 1992. године у сарајевској Добровољачкој улици, припрема да на дан убиства свог јединца дође у Сарајево и прислужи му свећу, из истог тог Сарајева поручују јој да се мане „фарсе” и „политичке провокације”, јер је на „наводни злочин” стављена тачка.
Поруку Томовићевој, а уједно и представницима Владе РС који су најавили обележавање страдања припадника ЈНА, упутили су управо они који су најодговорнији за злочин који се десио у Добровољачкој улици: Јован Дивјак, пензионисани ратни генерал Армије РБиХ, члан ратног Председништва  РБиХ Ејуп Ганић и председник Удружења „Зелене беретке” Мухамед Швракић.
Дивјак, како преноси „Дневни аваз”, тврди да је случај Добровољачка  „завршена ствар” и окривљује Тужилаштво БиХ што није на „дешавања” у овој улици већ „ставило тачку”.
Овај пензионисани бошњачки генерал својевремено је другачије говорио, о чему сведочи и један интервју који је дао, сада већ угашеном, сарајевском часопису „Глобал”, а у којем је  признао да „има разлога за истрагу”, јер се, како је навео, 3. маја, када је пресечена колона ЈНА – „десио злочин”.

Бивши изасланик УН током рата у БиХ Торвалд Столтенберг каже да је тада за дипломате било боље да буду против Срба, да би избегли критике и били прихваћени.
Торвалд Столтенберг је испричао, 20 година после почетка рата у Босни, да је од првог дана рата знао да, ако желите да будете у потпуности прихваћени, односно да избегнете критике, требало је да будете против Срба, подржавате Бошњаке и гледате кроз прсте Хрватима!
Они који су, као он, подржавали једну или другу страну "на основу конкретног развоја догађаја на терену," били су изложени жестоким критикама, рекао је Столтенберг у интервјуу Радију Слободна Европа. Столтенберг, који је због жеље да буде непристрасан критикован да је просрпски оријентисан, каже да је на крају био принуђен да уместо српског који је научио током дипломатске службе у Београду у преговорима користи енглески. Замерано му је што, када говори српско-хрватски језик, превише користи српску варијанту, а премало хрватску.
"Тачније, да је мој акценат превише српски. Због тога сам наставио да користим енглески, тако да ми знање српско-хрватског језика није много помогло у преговорима," рекао је.

Српска православна црква и верници прослављају у недељу највећи хришћански празник - Васкрс, којим се слави Васкрсење Исуса Христа из мртвих и који представља суштину хришћанске вере.
Исус Христос је својим васкрсењем из мртвих победио смрт и свим људима од Адама и Еве до посљедњег човека на Земљи даровао вечни живот.
Чином страдања на крсту, када безгрешни Христос прима на себе грехе целог људског рода, а онда и чином васкрсења, када побеђује смрт која је последица греха, уз истовремено обећање Васкрсења свим људима, он доказује и показује да је Месија и Помазаник - спасилац свих људи.
Без Васкрса хришћанско веровање не би имало никавог смисла. Васкрс је празник победе живота над смрћу, добра над злом.
Прославу Васкрса, којој је претходила припрема вишенедељним постом, православни верници најприје почињу у храмовима, окупљени у заједници на Светој литургији, чији врхунац представља причешћивање - седињење са Богом. Онда се прослава наставља у кругу породице, где посебну драж, нарочито деци, представља туцање шареним васкршњим јајима.

Програм "Српски код" којем је циљ очување српског идентитета у земљама региона, у основи чине истоимена књига и двојезични сајт. У предвиђеним пољима сваки читалац или посетилац сајта може да прокоментарише обрађени појам, предложити измене и оценити садржаје.
Пре две године невладина организација "Наша Србија" која брине о деци, покренула је нови образовни програм "Српски код" којем је циљ очување српског идентитета у земљама региона, али и у самој Србији. Програм "Српски код", чији су аутори ђакон Ненад Илић, Анастасија Весна Илић и Ивица Живковић, а који је ликовно обликовао Милан Антанасијевић, у основи чине истоимена књига и двојезични сајт.
Књига "Српски код" и интернет презентација на српском и енглеском језику, први ниво, полазиште су за изучавање српске културе и српског идентитета.
Садрже појмове који указују на српску посебност, податке о српском језику, држави, историји, вери, обичајима, географским обележјима, споменицима, знаменитим личностима. Главне одреднице изабране анкетом представљају оно што прво странци виде кад дођу у Србију, али и то како Срби виде себе и српску културу.

Патријарх српски Иринеј оценио је данас да је чедоморство „највећи злочин овог века” и позвао хришћане да чувају светињу брака јер је она основ здраве и честите породице.
„Чедоморство, највећи злочин овога века, као куга се шири у нашем народу. Страшно је и помислити да пола милиона нерођене деце сваке године бива лишено живота, не угледавши светлост дана. Супружници, имајте на уму речи Господње: 'Не убиј, јер ко убије, биће крив суду'“, рекао је патријарх у Васкршњој посланици. Иринеј је рекао да верници треба да, поводом празника Васкрса, поздраве мајке које даноноћно бдију над колевкама своје деце, као и болесне, презрене, понижене и утамничене, све раднике и учитеље, али и прогнане и изгнане са својих огњишта.
„Непрестано се молимо васкрслом Христу за нашу браћу и сестре на Косову и Метохији. Молимо их да никада не клону духом и да остану верни својој православној вери на свом и нашем прадедовском огњишту”, навео је патријарх Иринеј у Патријаршијском двору у Београду.
У Васкршњој посланици, поглавар СПЦ навео је да тај велики празник обавезује сваког човека да чува људско достојанство и живот проводи у пуном осећању одговорности.

Отишао је Фердинанд, остао је „порше”. Многи поклоници култне „деветстоједанаестице”, прошлог четвртка су се растужили на вест да је у 76. години преминуо Фердинанд Александер Порше, човек који стоји иза легендарног „друмског тркача”. Рођен 1935. у Штутгарту, унук је оснивача „Поршеа” Фердинанда Поршеа. Умро је тихо, у Салцбургу, на граници Аустрије са Немачком.
Фердинанд Александер, звани „Буци”, изданак је чувене породице, а славу је стекао као аутор, дизајнер и творац модела „911”, који је и прославио породичну компанију. Представио га је премијерно на франкфуртском ауто салону 1963., чиме је на најбољи начин показао да пословно следи стопе оца Ферија и деде Фердинанда, али и да уздиже фирму до неслућених висина.
После „356”, био је то тек други потпуно нови модел овог произвођача. Публика је била одушевљена, јер је нови спортски модел једноставно био – прелеп. У време шездесетих, када су спортски аутомобили били кабасти (америчка „корвета”) или превише елегантни (италијански „масерати” и „ламборгини”), Фердинанд Александер Порше креирао је антитезу свега виђеног – модел „911”.
Од тада, цео тркачки свет препознаје два округла предња светла и чувену грбу.

Чудо у цркви Светог Димитрија у Скопљу ?
На стотине верника из читаве Македоније похрлило је у православну цркву Светог Димитрија у Скопљу да види чудо - иконе које су почеле да сијају, за сада из непознатог разлога.
„Ово је право чудо, почело је јуче на централном делу иконостаса, златна боја је веома видљива, а та појава се наставља”, рекао је свештеник Димче Малинов Франас пресу. Према тврдњама свештеника цркве Свети Димитрије, иконе и фреске у православној цркви почеле су да сијају и изгледају као да их је неко чистио. Малинов је рекао да је од јутрос уочио појаву, да је половина икона већ очишћена и да се прво појављује црвена боја која прелази у златну.
„Можете видети иконе како се саме чисте од врха према доле”, казао је Малинов.
Новинар агенције Франс прес навео је да је посматрао иконе и да, док их посматрате, изгледа да оне постају све светлије.
Поглавар Македонске православне цркве, архиепископ Стефан дошао је данас да посети цркву Светог Димитрија, али није дао никакав коментар.
Танјуг

Улазак Исуса Христа у Јерусалим - Цвети (грч: Η Είσοδος του Χριστού στα Ιεροσόλυμα), покретни празник који се слави сутрадан по васкрсењу Лазаревом, тј. Лазаревој суботи (Врбица), шесте недеље Великог поста и недељу дана пред Васкрс. Установљен у Јерусалиму крајем IV века за успомену на последњи, царски и свечани улазак Господа Исуса Христа у свети град Јерусалим, јашући на магарету, шест дана пре Пасхе (Мт 21,1-10; Јн 12,12-18). Том приликом народ Га је дочекао као Цара, простирући своје хаљине и гранчице дрвећа, носећи у рукама палмове гранчице.
Библијски опис
Тога дана је Исус Христос, праћен својим ученицима и мноштвом народа, кренуо из села Витиније у Јерусалим. Дошавши до села Витфага, у подножју Маслинске горе, рече двојици ученика: "Идите у село које је пред вами, и одмах ћете наћи магарицу привезану и магаре са њом; одрешите је и доведите, И ако вам ко год шта рекне, кажите: требају Господу! - и одмах ће их дати". Ученици урадише како им је Христос заповедио, и кад доведоше магаре, Он га узјаха и на њему крете у Јерусалим.
Глас да долази Спаситељ, онај што је васкрсао Лазара, брзо се раширио и мноштво народа Му се придружило. Једни су га сусретали са палминим гранчицама у руци, друти су бацали своје хаљине на пут куда ће проћи, трећи су резали гранчице од дрвета и бацали на пут. Када Исус Христос изиђе на Маслинску гору, они који га пратише повикаше: