Јуче и данас

Врховни суд Хрватске пресудио - Република Хрватска одговорна за смрт девет српских стараца, ликвидираних на кућном прагу у селу Вариводе, два месеца после акције „Олуја".
Над цивилима у Вариводама два месеца после акције "Олуја" извршен је терористички чин из политичких побуда, са циљем изазивања страха, ужаса и осећаја личне несигурности грађана, пресудиле су судије Врховног суда Хрватске, пише ријечки Нови лист. Република Хрватска одговорна је за убиство деветоро старијих особа српске националности који су у селу Вариводе 28. септембра 1995. године ликвидирани из ватреног оружја на кућним праговима, одлука је Суда.
Решење којим се признају жртве и недвосмислено утврђује мотив злочина Врховни суд је донео одлучујући по жалби Јована Берића на одлуке нижих судова у Книну и Шибенику који су одбацили његову тужбу против Хрватске, за накнаду штете због убиства његових родитеља.
"У поступку је утврђено да су 28. септембра 1995. године у селу Вариводе смртно страдали родитељи тужитеља Радивоје и Марија Берић, на начин да су убијени из ватреног оружја у дворишту своје куће. У поступку је утврђено да је истог дана у истом селу убијено девет особа, све старије особе српске националности, да су убиства извршена у двориштима или кућама убијених, а у временском раздобљу пошто је завршена акција "Олуја", на подручју бившег УН сектора Југ.

Када је тог дана 1950. године Алсидес Едгардо Ђиђија постигао други гол за Уругвај на мечу против Бразила који је одлучивао питање Светског шампиона, 200.000 душа које су се скупиле на Маракани у Рио де Жанеиру није испустило нити један глас. Извештачи са легендарне утакмице рекли су да је на препуном стадиону у том тренутку могао да се чује комарац како зуји. Погодак Ђиђија довео је 11 минута пред крај утакмице Уругвај у вођство од 2:1.
Тај резултат значио је да ће ова земља освојити другу титулу Светског шампиона. До краја утакмице „кариоке" нису успеле да спрече изненађење. Гласна тишина са Маракане се после последњег судијског звиждука претворила прво у пригушени плач, а затим у ридање које је парало уши. Трофеј који је тада носио назив првог човека Фифе, Жила Римеа, дошао је у руку аутсајдера.
И дан данас 16. јул 1950. године сматра се једним од најтежих дана у историји Бразила, дан када је њихова репрезентација, на сред Маракане изгубила меч за титулу Светског шампиона од Уругваја.
Светско првенство 1950. године било је прво после Другог светског рата и организовало се у Бразилу, јер је Европа још била у рушевинама после великог сукоба. То је такође било и први пут да се нису играли мечеви полуфинала и финала, већ су чудним системом такмичења међусобни мечеви одлучивали о светском прваку.

Хрватска држава стајала је и још стоји иза оних који су уништавали књиге током деведесетих година и тиме нанели штету не само српској него и светској културној баштини, саопштено је из Асоцијације избегличких и других удружења Срба из Хрватске.
„Такав однос спречава да дође до истинског помирења и говори да су припадници српске нације третирани као грађани другог реда“, наводи се у саопштењу Асоцијације избегличких и других удружења Срба из Хрватске. Они од Хрватске захтевају да тужилаштва у Хрватској и Србији покрену истрагу о овом питању, јер се у Хрватској налазе извршиоци овог злочина, док се сведоци углавном налазе у избеглиштву.
„Да су и ћириличне књиге имале ноге сигурно би избегле, јер онај који пали књиге спреман је да пали и људе. Нажалост бројни злочини који су се десили у Хрватској то најбоље потврђују“, каже се у саопштењу.
О "културоциду" у Хрватској први пут је на основу чињеничне грађе проговорио хрватски интелектуалац Анте Лешаја, пензионисани универзитетски професор са острва Корчула.

Матурант Математичке гимназије у Београду Теодор фон Бург освојио је четврту златну медаљу на Међународној математичкој олимпијади која се од 4. до 16. јула одржава у Аргентини и тиме постао најбољи такмичар свих времена, објављено је на Интернет сајту Математичке гимназије.
Освајањем четврте златне медеље, уз једну бронзу и једно сребро, са укупно шест одличја, фон Бург је постао најбољи такмичар свих времена.
У 53 године дугој историји постоје још само три особе којима је ово пошло за руком.
До сада су на међународним математичких олимпијадама 11 математичара освојили Фиелдс-ове медаље и још око 20 математичара освојило је најпрестижнија научна признања из математике и рачунарства.
Теодор фон Бург једини је освојио шест медаља, од којих четири златне.
Фон Бург од седмог разреда основне школе, као ученик огледног одељења, похађа Математичку гимназију.
После завршене основне, наставља школовање у Математичкој гимназији, где је ове године и матурирао, а на студије одлази у Оксфорд.

У Спрској православној цркви нема никаквих подела, има различитих мишљења која се усаглашавају на седницама Светог архијерејског Сабора да би се постигло јединство, изјавио је патријарх српски Иринеј. Патријарх каже да су приче о пензионисању неких владика СПЦ „новинарска измишљотина”, а подела, тврди, нема ни када је реч о доласку римског папе у Србију. Он каже да не види никакву штету од папиног доласка у Србију и сматра да би дијалог с личношћу какав је римски епископ био веома користан јер он је, каже, и државник.
„Србија је увек могла да позове папу у посету, а ли не верујем да би он прихватио да се одазове позиву без сагласности Цркве. И то је нормално”, навео је поглавар СПЦ у интервју Танјугу.
Патријарх је подсетио да је папа и раније изражавао жељу да посети Србију, па и државе претходне Југославије, као и да су оправдања за његов недолазак била још увек свежа сећања на последице Другог светског рата, а посебно потоњих ратова и трагедија. Додатно, ту су и разлози папине безбедности у Србији коју, како тврди, нико не би могао да му гарантује с обзиром на то да, како каже, овде живи пуно избеглица.
„А, била би то трагедија за земљу и Цркву, ако би се нешто десило поглавару Римоктоличке цркве...Наш став је зато да још није сазрело време за једну такву посету”, казао је патријарх.

Српска православна црква и верници обележавају данас Петровдан, празник посвећен Светим апостолима Петру и Павлу. Петровданским слављем завршава се Петровски пост и почиње причешће верника који су поштовали правила предвиђена каноном Цркве.
Овај празник помен је на страдање Светих апостола Петра и Павла, које се догодило у Риму 67. године нове ере, а према неким изворима 69. године нове ере.
Петар је рођен у мјесту Витсаида, на обалама Галилејског језера, и био је један од дванаесторице апостола и нераздвојни Христов пријатељ и следбеник.
Његово право име било је Симон, а Петар /на грчком значи "камен" или на хебрејском КиФа/ дао му је Христос због његове тврде вере.
"Ти си, Петре, стена на којој ћу саградити цркву своју и врата паклена неће јој ништа моћи", каже Јеванђеље по Матеју.
После Христовог вазнесења и силаска Светог Духа на апостоле, проповедао је веру по Палестини, Сирији, Антиохији, Малој Азији и Риму, где је два пута боравио. Као епископ провео је седам година у Антиохији и тада је за следбенике Христовог учења настао појам хришћани. За време владавине императора Нерона у прогону хришћана је ухваћен и бачен у тамницу.

Данас, 11. јула, навршава се 30 година од смрти прослављеног књижевника Меше Селимовића (1910-1982).
Селимовићев роман "Дервиш и смрт" добио је све значајније домаће књижевне награде а тај, као и његов роман "Тврђава", преведени су на више језика широм света.
Мехмедалија Меша Селимовић је рођен у Тузли 1910. године. После завршеног Филозофског факултета у Београду, до почетка Другог светског рата, радио је у Тузли као професор трговачке школе и затим гимназије. Затворен је 1942., а идуће године је прешао се на слободну територију.
До краја Другог светског рата био је припадник Народноослободилачког покрета, између осталог и политички комесар Тузланског одреда. После рата је радио као наставник Више педагошке академије у Сарајеву и тек основаном Сарајевском универзитету, био је директор Боснафилма, Народног позоришта у Сарајеву и главни и одговорни уредник издавачког предузећа "Свјетлост".
Због пригушеног сукоба са тадашњим политичким руководством БиХ, напустио је Сарајево и са породицом се преселио у Београд.

Српска православна црква и верници седмог јула, обележавају рођење светог Јована Претече или Ивањдан.
Свети Јован је познат као Јован Претеча јер је дошао пре Христа, Крститељ зато што је, поред других, крстио Христа, Биљобер или Травар јер је живео скромно хранећи се биљем, бубама, скакавцима и медом дивљих пчела, а одевао у хаљину од кострети.
Свети Јован се још зове Игритељ, јер се верује да се сунце, када се тог јутра рађа, игра на небу.
У народу се верује да је Ивањдан толико велики празник да се сунце три пута заустави тог дана.
О Ивањдану се плету венци да би се показало да је природа, у развоју, дошла до зенита. У венце ивањског цвећа ставља се и бели лук да кућу чува од грома. Девојке, кроз тај венац, гледају рађање сунца да би биле румене као оно.
Свети Јован је заштитник кумства и побратимства а кумовао је и Исусу Христу крстећи га у реци Јордан.

Служењем парастоса код Спомен-крста и полагањем цвећа и венаца на централни споменик на Мраковици, данас је почело обележавање 70 година од Битке на Козари.
Венце су положили председник Републике Српске Милорад Додик, делегације Народне Скупштине и Владе Српске, СУБНОР-а, БОРС-а, представници амбасада Руске Федерације и Србије у БиХ и начелник општине Приједор, Марко Павић. Додик је рекао је да је Битка на Козари пре 70. година показала несаломивост народа овога краја у настојању да живи у слободи и да је Српска настала као закаснели одраз српског националног опредељења из Другог светског рата. Он је навео да то треба рећи због оних који сада покушавају да фалсификују историју и себи бесправно прибавити заслуге или опредељења њихових предака из тог времена.
"Српски народ је дуго остао залуђен идејом југословенства и због тога платио велику цену и у овом отаџбинском рату", истакао је Додик на Мраковици код Приједора, где је данас обележено 70. година од Битке на Козари. Министар борачко–инвалидске заштите, Петар Ђокић поручио је да је српски народ претрпео геноцид у Другом светском рату и да та чињеница никада не сме бити заборављена и увек мора бити истицана.

На свечаности којој је присуствовао велики број културних и јавних радника из Републике Српске и Србије у Андрићграду у Вишеграду, је на Тргу Николе Тесле откривен споменик Иви Андрићу.   
Говорећи о значају грандиозног пројекта изградње Андрићграда, председник Републике Српске Милорад Додик истакао је да ће се у њему и Андрићевом институту на најбољи начин афирмисати сам писац и националне вредности српског народа.
"Овај град од камена треба да промени имиџ целе општине, али и да пошаље јасну поруку да српски народ не жели да се одрекне својих великана и да је спреман да гради и грађевине оваквог типа, које ће подсећати на велико дело нашег нобеловца", рекао је Додик.
Режисер и градитељ Емир Кустурица рекао је да је од данас почео да живи нови град о коме ће се песнички размишљати да ли је старији или млађи од Ћуприје на Дрини.
"Ми смо прво урадили његово срце - главни трг и грађевине око њега. Истина је да Андрићград настаје као град стваралаштва уметности и помирења. Биће то интернационална позорница на којој ће се понављати пропуштене лекције из ренесансе. Ово што видите није фатаморгана нити лажна слика живота који често ствара савремена архитектура. Овај град и трг на њему су створени на драматичној раскрсници светова исцртаних литературом великог писца. Настао је као реаговање на рушење Андрићеве бисте 1991. године и поука да није ред рушити споменике нобеловаца", истакао је Кустурица.