Уз Селимовићеве породичне прилике је везан један, у то време, необичан догађај, окарактерисан и као скандал. Селимовић је, наиме, неколико година био изван чланства Комунистичке партије која га је 1947. године казнила на тај начин јер је невенчано живио са својом будућом супругом Дарославком Даром Божић, коју је његова прва супруга, у партијским и правосудним органима оптуживала између осталог и да је "бивша буржујка".
Уследили су истрага и саслушања, приговарано му је што о томе није обавестио партију, али је после неколико година ипак враћен у чланство партије. Селимовић је аутор збирки приповедака "Прва чета" и "Туђа земља" (1957). Његови су романи "Тишине" (1961), "Магла и мјесечина" (1965), "Дервиш и смрт" (1966), "Тврђава" (1970), "Острво" (1974). Написао је студије и есеје "За и против Вука" (1967), "Есеји и огледи" (1966). Аутобиографски спис "Сјећања" објавио је 1957. године.
Селимовић је умро 11. јула 1982. године а сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.
Меша Селимовић у писму упућеном САНУ 1976. године
"Потичем из муслиманске породице, по националности сам Србин. Припадам српској литератури, док књижевно стваралаштво у Босни и Херцеговини, коме такође припадам, сматрам само завичајним књижевним центром, а не посебном књижевношћу српскохрватског књижевног језика. Једнако поштујем своје поријекло и своје опредјељење, јер сам везан за све што је одредило моју личност и мој рад. Сваки покушај да се то раздваја, у било какве сврхе, сматрао бих злоупотребом свог основног права загарантованог Уставом. Припадам, дакле, нацији и књижевности Вука, Матавуља, Стевана Сремца, Борисава Станковића, Петра Кочића, Иве Андрића, а своје најдубље сродство са њима немам потребу да доказујем.
Знали су то, уосталом, и чланови уређивачког одбора едиције 'Српска књижевност у сто књига', који су такође чланови Српске академије наука и уметности, и са мном су заједно у одјељењу језика и књижевности: Младен Лесковац, Душан Матић, Војислав Ђурић и Бошко Петровић. Није зато случајно што ово писмо упућујем Српској академији наука и уметности са изричитим захтјевом да се оно сматра пуноважним биографским податком."
Танјуг