Његова књига „Књигоцид – уништавање књига у Хрватској деведесетих“, у издању Српског народног већа, промовисана је 13. јула у дворани Новинарског дома у Загребу.
„Иако је и до сада било реаговања на ову појаву, која су углавном долазила од представника Срба, истраживање Анте Лешаје обухвата период од 1992. године од када су систематски уништаване књиге које се језички, писмом, национално, идеолошки или на неки други начин разликују од стања духа деведесетих година у Хрватској“, истичу у Асоцијацији избјегличких и других удружења Срба из Хрватске.
Како се наводи, то је било време када је из Лексикографског завода „Мирослав Крлежа“ уништено више од 40.000 примерака „Југословенске енциклопедије“.
Слично је прошао и сплитски `Ферал трибјун` који се усудио да у време једноумља и опште хистерије према Србима другачије пише, каже се у саопштењу.
„Културоцид – књигоцид таквих размера, није настао услед ратних сукоба или као колетарална штета, него као део стратегије етничког чишћења Срба из Хрватске. Закон о књижницама, о `застарелости књига`, о критеријуму отписа, као и створено јавно мњење допринијели су манипулацији, самовољи и искључивости“, додаје се у саопштењу.
Ово је резултирало, према истраживању Лешаје, да током овог периода из библиотека у Хрватској буде избачено и уништено око 2,8 милиона књига или 13 одсто од укупне писане грађе.
„Посебно брине чињеница да нико ко је то радио није одговарао ни у рату, а ни после завршетака грађанског рата у Хрватској. И даље се наставља са том праксом уз фалсификовање чињеница и рушење споменика. Довољно је поменути да је уклоњена биста Владану Десници која је била постављена у Грчком Исламу, као и све преостале бисте и споменици који су били српске провенијенције“, наводи се у саопштењу.
Срна