Јуче и данас

Србија ће први пут обележити 21. октобар као Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату.
Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату установљен је прошлогодишњим изменама Закона о државним и другим празницима, а обележава се као сећања на 21. октобар 1941. и крваву јесен те године кад су немачке окупационе снаге извршиле масовни ратни злочин над цивилима у Крагујевцу и широм Србије.
Како је најављено из Председништва Србије, поводом обележавања 71. годишњице стрељања грађана Крагујевца у Другом светском рату председник Србије Томислав Николић jе посетиo меморијални парк „Шумарице” у Крагујевцу и присуствоваo „Великом школском часу”.
„Велики школски час” је антиратна манифестација којом се из Крагујевца сваке године свету упућује порука да се никада не понови злочин из Другог светског рата, када су фашистичке снаге 1941. године у том граду стрељале хиљаде невиних грађана, међу којима ђаке и професоре Прве крагујевачке гимназије.
Крај споменика „Пето три”, изведена је поема „Они су ушли у наш дом” Јована Зилвака, за коју је музику компоновао Мирослав Штаткић, а костиме и сценографију, у којој ће учествовати више од 40 глумаца и статиста, урадио је Миливоје Штулић.

У Београду се данас обележава 68 година од Београдске офанзиве, једне од највећих и најзначајнијих битака на Балкану у Другом светском рату, када су главни град Србије и Југославије ослобођени од немачке окупације. Тим поводом, председник Србије Томислав Николић, представници Министарства рада и социјалне политике, Министарства одбране, града Београда и борачких удружења, положили су венце на улазу у Спомен – гробље ослободиоцима Београда.
Заршном битком, која је трајала од 14. до 20. октобра 1944. године, окончана је четворогодишња окупација Београда. Борбе су представљале део опсежног оперативног плана Народноослободилачке војске Југославије и совјетске Црвене армије, и у њој је погинуло 2994 борца југословенске армије, 3379 је рањено, док је у јединицама Црвене армије погинуло 960, а рањено око 1000 бораца.
Председник Томислав Николић положио је венац уз присуство почасног строја и оркестра Гарде Војске Србије и представника борачких удружења, након чега је у спомен књигу уписао да док постоји један грађанин Србије, један Србин, људско сећање, „учићемо децу да треба да се труде много како би оправдала живот и слободу које су им пали борци подарили“.

Један од најбољих светских тенисера Новак Ђоковић присуствовао је данас у родном месту својих предака - Јасеновом пољу код Никшића - освештању храма светог Архангела Михајла.
Ђоковић је један од највећих донатора за изградњу те цркве, а донатор је и прослављени српски фудбалски репрезентативац Матеја Кежман.
„Желим да ова црква буде место где ће људи налазити мир, спокојство и љубав. Нека ова црква буде указатељ на прави пут правде, истине и љубави”, казао је Ђоковић, додајући да му је срце заиграло када је видео колико се људи окупило на освештању храма.
Одбор за изградњу храма поклонио је Ђоковићу гусле, а српски тенисер обећао да ће научити да свира тај традиционални инструмент.
„Обећавам да ћу научити да свирам гусле као што су то радили и моји преци”, поручио је Ђоковић.
Двориште храма је оплемењено на традиционалан начин, изграђено је црногорско гувно, погодно за свечаности, књижевне вечери, црквене беседе и гусларске вечери.

Откривањем обновљеног споменика ослободиоцима Пријепоља 1912, данас је почело обележавање стогодишњице ослобођења Старе Србије од Турака у Првом балканском рату.
Председник Друштва српских домаћина Нићифор Аничић изјавио је, пошто је открио споменик на Тргу у Вакуфу, да "духовна снага Стефана Немање, Светог Саве, Карађорђа, Његоша и косовских јунака још увек пламти у српској души и даје наду да се истраје и опстане. Данас се клањамо у част нашим прецима који су дали своје животе витешки, а из њихове крви синула је слобода", истакао је Аничић на свечаности откривања обновљеног споменика, дела академског вајара Горана Чпајака.
Годишњица уласка у Пријепоље војника Јаворске бригаде Српске војске, 14. октобра 1912 (на Свету Петку по старом календару), обележава се и сутра низом манифестација.
Председник општине Пријепоље Емир Хашимбеговић, потомак породице која је водила Пријепоље пре 100 година, истакао је да је управо због мирне предаје кључева и наоружања 1912, вишенационално становништво увек имало квалитетан однос.
"Историјски гледано овде никада није било међунационалних сукоба који би довели до размимоилажења Срба и муслимана", нагласио је он.

Пре тачно 78 година у Марсељу је убијен краљ Александар Карађорђевић. Био је уторак, девети дан месеца октобра, 1934. године. Прохладно поподне, са благим ветром који је долазио са мора. Брод са југословенским краљем пристао је уз француску обалу око 15 часова, а сат касније краљ напушта лађу. На доку га дочекује министар иностраних послова Француске Луј Барту.
Свечана поворка креће из луке према центру Марсеља. Из отвореног аутомобила краљ отпоздравља маси која аплаудира. Колона стиже на трг испред палате Берзе и у том тренутку из масе се издваја човек са великим букетом цвећа узвикујући на француском "Живео краљ, живео краљ." Обезбеђење не реагује, онај човек прилази аутомобилу у којем седи краљ Александар, стаје на десну папучицу кола, одбацује цвеће, у руци му остаје револвер којим почиње да пуца. Ти меци ће променити историју Балкана.
Десет минута после 17 сати југословенски краљ је умро. У операционој сали болнице Божји дом издахнуо је и министар Барту. У току интервенције полиције, на лицу места, убијен је атентатор, Владимир Георгијев Керин, Бугарин, припадник терористичке организације ВМРО, професионални убица.

Председник Удружења "Јадовно 1941." Душан Басташић оценио је да одсуство представника највиших хрватских институција на комеморацији у Сиску, на месту страдања више од двије хиљаде српске деце током злогласне НДХ, указује на то да се процес суочавања са злочиначком прошлошћу из Другог светског рата у Хрватској тешко одвија, али да се кад-тад мора да се покрене и завршити.
"Председник Хрватске Иво Јосиповић, као и премијер Зоран Милановић, нису нашли за потребно да пошаљу барем изасланика на комеморацију, одржану у суботу, 6. октобра, на дечијем гробљу у Сиску. О комеморацији нису известили ни водећи хрватски електронски медији", рекао је Басташић. Он сматра да се тиме потврђује оцена председника Српског народног вијећа Милорада Пуповца да је у Хрватској на делу политика сећања која је слепа и глува за страдање српске деце у време владавине геноцидног режима, какав је био усташки режим Анте Павелића.
"Потврдила су се и наша очекивања да ће Пуповчева спремност да догађаје у НДХ у Другом светском рату назове правим именом у хрватској јавности покренути читаву буру негодовања и осуда, али и оспоравања трагичних догађања на том подручју пре 70 година, чији су злочиначки актери били припадници хрватског народа", каже Басташић.

Први балкански рат трајао је од 8. октобра 1912. године до 30. маја 1913. године и вођен је између чланица Балканског савеза (Србија, Бугарска, Црна Гора и Грчка) и Турске.
Османско царство, које је већ 1908. године било уздрмано Младотурском револуцијом, у 1912. још више је ослабљено ратом против Италије. Ту слабост Турске користе балканске земље и отпочињу рат са циљем ослобођења територија Балкана, које се налазе под турском окупацијом. Савезници нису разрадили заједнички план наступања, тако да је свака држава за себе водила рат, мада су се битке водиле на четири различита фронта. Срби и Црногорци су оперисали према Косову и Метохији, Рашкој области, Северној Македонији и Албанији; Грци су оперисали у Јужној Македонији, у правцу Солуна, као и према Епиру и Јонији (Јањинама); Бугари сукобили са османлијским снагама у Тракији, а секундарним операцијама према Македонији.
Рат је отпочео 8. октобра 1912. када је Црна Гора објавила рат Турској. Остале три чланице су путиле 13. октобра ултиматум Порти који је она није могла да прихвати, тако да су се 17. октобра у рат укључиле и Србија и Бугарска, а два дана доцније и Грчка.

Представници Града и грађани положили су венце код Спомен костурнице бранилаца Београда и на гроб мајора Драгутина Гавриловића на Новом гробљу, поводом 97 година од почетка борби за одбрану Београда од аустроугарске војске.
На Дорћолу, где је 7. октобра 1915. године три хиљаде војника стало у одбрану престонице, парастос мајору Гавриловићу и свим страдалима у Првом светском рату служио је епископ хвостански Атанасије.
Члан Градског већа Дарко Божић, који је положио венце, истакао је да сада обележавамо годишњицу историјских борби које су почеле 5, 6. и 7. октобра 1915. године, када је српски народ устао да брани своје огњиште од Аустро-Угарске империје.
"Увек ћемо се сећати оних који су бранили достојанство Београда и Србије и на овај начин им се одуживати, јер ако заборавимо нашу историју заборавићемо и цео српски народ", рекао је Божић, а саопштила је градска управа.
Поред представника Града, присуствовали су и представници Министарства одбране, Генералштаба Војске Србије, Удружења добровољаца и други.

Јесте да се на том племенитом задатку окупило повеће друштво похлепних, да се оформила цела једна индустрија, у успону, политичара, консултаната, посматрача, активиста, који сви лепо живе од промовисања права ЛГБТ популације
У оно време социјалистичке Југославије моја генерација знала је само за војну параду поводом Дана победе, 9. маја. Пред Савезном скупштином тутњали су тенкови, пролазиле ракете, марширали ешелони припадника оружаних снага СФРЈ. Оружје и опрема већином из домаћих фабрика, домет и приказ стања и нивоа сопствене, не само војне, индустрије. Понос државе и друштва. И сви смо били поносни. Или већина. Заправо, не дозвољавам никоме да сада тврди да је тада био поноснији од мене. Био сам напросто усхићен...
У оно време и припадници ЛГБТ популације, прецизније мушкарци, служили су војску, јер се нико није позивао на ту припадност да избегне служење војног рока. У мојој 41. пешадијској дивизији ЈНА, у којој сам служио војни рок 1977. године у Битољу, колико знам нико није откривен као ЛГБТ члан. Било је само чланова партије. Тек касније наступило је и вишепартијско доба...
Заправо, могу само да замислим фаце наших тадашњих официра ЈНА да им је неко од војника рекао да је ЛГБТ и да тражи „своја права”.

Навршава се 12 година од масовног протеста грађана Србије које су довеле до одласка са власти председника Савезне Републике Југославије Слободана Милошевића.
Петооктобарски протест у центру Београда организован је пошто је изборна комисија оспорила победу кандидата Демократске опозиције Србије Војислава Коштунице на изборима за председника СРЈ одржаним 24. септембра 2000. године. Поводом годишњице протеста, огласили су се и лидери некадашњег ДОС-а. ДОС је позвао грађане да се 5. октобра 2000. окупе испред Савезне скупштине и супротставе изборној крађи, коју је Савезна изборна комисија спровела по налогу Милошевићевог режима. ДОС је ултимативно затражио да Слободан Милошевић до четвртка, 5. октобра, у 15 часова, призна изборну вољу грађана изражену на савезним, председничким и локалним изборима одржаним 24. септембра.
Захтевано је и да генерални директор, главни уредник и уређивачки колегијум Радио-телевизије Србије поднесу оставке, да РТС промени уређивачку политику и омогући објективно информисање о збивањима у Србији.