Немачке окупационе снаге су 20. и 21. октобра 1941. године у Крагујевцу стрељале више хиљада цивила у знак одмазде, што се сматра једним од најтрагичнијих догађаја на тлу Србије у Другом светском рату.
На суђењу у Нирнбергу прихваћено је да је у Крагујевцу стрељано око 7.000 цивила, док су савремена истраживања утврдила имена 2.792 убијене особе, међу којима 270 деце, од којих је најмлађи имао 11 година.
Скупштина Србије усвојила је децембра прошле године измене Закона о државним и другим празницима, којим је предвиђено обележавање три нова празника, а међу њима и 21. октобра. Тим изменама уведено је обележавање 22. априла као Дана сећања на жртве холокауста, геноцида и друге жртве фашизма у Другом светском рату, који је, такође, радни дан, као и 11. новембар као Дан примирија у Првом светском рату, који се обележава нерадно.
Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату обележава се радно.
Молебан је служио владиика шумадијски Јован са свештенством.
Крај хумке стрељаним венац су први положили и представаници Прве крагујевачке гимназије, из чијих учионица је на десетине деце и професиора доведено на стрељање 21. октобра 1941. године.
Николић: Народ никад не стоји иза зликоваца
Народ никада не стоји иза зликоваца, поручио је председник Србије Томислав Николић из Крагујевца, са обележавања 71-годишњице стрељања грађана Крагујевца у Другом светском рату, и додао да је злочин који се догодио у Шумарицама опомена за све. Николић је у изјави новинарима истакао да је задовољан што обележавању годишњице и полагању венца стрељаним грађанима Крагујевца присуствује и амбасадор Немачке Хајнц Вилхелм.
„Мислим да је ово добра опомена за све и драго ми је што је ту и његова екселенција амбасадор Немачке, који је и тиме доказао величину свог народа, јер народ никада не стоји иза зликоваца”, поручио је Николић. Он је додао да ово обележавање за њега има посебан значај од најранијег детињства и да му је драго што се још увек на овом месту окупља толико људи, пошто одавно нису живи родитељи страдалих.
Танјуг