Јуче и данас

Да народна предања често крију велике истине, показало се када су археолози у шуми код села Манојловци, у општини Топола, почели да копају на месту званом Ђурине ћелије.

Испод земље пронашли су добро очуване остатке цркве из 15 века. Како су се откривале зидине, тако су светлост дана, после пет векова, поново угледале фреске и засијале у свој својој лепоти и бојама.

Кустос Народног музеја у Аранђеловцу Владан Миливојевић каже да је откриће на самим зидовима показало да се ради о живопису са почетка 15. века што су утврдили стручњаци, историчари уметности са Филозофског факултета у Београду.

- На основу тога знамо и када је настала црква и када је читав овај манастирски комплекс заживио. На основу покретних налаза (ситни новчићи, турски акчи и угарски новац) знамо и када је манастирски комплекс напуштен. Доста је добро очувана Служба архијереја - то је поворка архијереја на зиду олтарске апсиде, а у броду цркве и ђаконикону сачуване су доње зоне живописа. Ради се о крају 17. века.

Његова светост патријарх српски Иринеј устоличио је данас у Саборном храму Свете Тројице у Пакрацу новог епископа славонског Јована и том приликом апеловао да се помогне повратак Срба у Славонију.

Патријарх Иринеј рекао је да је данас у Пакрацу освануо најлепши дан у последњих педесет година.

"Пред владиком Јованом је велики посао. Треба обновити храмове, сабрати вернике и ширити православну веру. Овој светој литургији нисмо присуствовали само ми, већ и душе хиљада уморених недужних Срба у Јасеновцу и целој Славонији", рекао је патријарх Иринеј. Поглавар СПЦ позвао је браћу хришћане по јеванђељу да помогну да заживи повратак Срба у Славонији.

"Многи људи данас живе далеко од своје цркве, гробаља, својих домова. Позивам хришћанску браћу по Јеванђељу да покажу добру вољу и помогну да се овде развије суживот", рекао је патријарх српски, обраћајући се верницима после Свете архијерејске литургије.

Универзитет у Београду, наш најстарији и највећи универзитет, позициониран међу 400 најбољих у свету на Шангајској листи обележава данас 206 година постојања.

На свечаности у Капетан-Мишином здању, где је смештен Ректорат УБ, биће додељене награде најбољим студентима и признања новоизабраним професорима емеритусима.

На 31 факултету у саставу Универзитета школује се око 90.000 студената, више од трећине академаца у Србији. Универзитет годишње уписује око 15.000 бруцоша и има 7.000 наставника, сарадника, истраживача. 

Дан Универзитета, 13. септембар, обележава се у знак сећања на тај датум из 1808. године, када је Доситеј Обрадовић, главни "надзиратељ" - управник училишта, министар просвете одржао прво предавање у тадашњој Високој школи, која је радила до 1813. године. Школа је основана током затишја жестоких борби с Турцима, са циљем да образује будуће државне чиновнике. 

Две године касније, Доситеј отвара Богословију, а након што Турци пале импозантну библиотеку Београдског училишта 1813. године, уследило је повлачење Високе школе у Крагујевац и оснивање тамошњег Лицеја 1838. године. 

Лицеј је премештен у Београд 1841. године, а 1863. године се трансформише у Велику школу. 

На данашњи дан пре 13 година догодио се терористички напад на Светски трговински центар у Њујорку и зграду Пентагона у Вашингтону.

Четири отета путничка авиона припадници Ал Каиде су преусмерили ка Сједињеним Државама, два су завршила у зградама “близнакињама” на Менхетну, један је пао на Пентагон, док је четврти свој лет завршио у руралном делу Пенсилваније, после сукоба путника и отмичара.

Поред тога што је то био највећи напад икада против САД, он је са собом донео и многобројне последице, неколико ратова и на хиљаде погинулих. Према званичним подацима 11. септембра 2001. године је животе изгубило нешто мање од 3.000 људи, укључујући и терористе. 

Напад на Њујорк почео је нешто пре 9.00 изјутра по локалном времену, када је Боинг 767 Американ ерлајнса ударио у северну кулу СТЦ, између 94. и 98. спрата, али се тада није мислило да је реч о терористичком нападу, већ о несрећи.

Ипак, потврду да су САД по први пут у својој историји доживеле атак непријатеља на своју територију званичници Беле куће добили су три минута по удару првог авиона, када је следећи, такође Боинг 767, Јунајтед ерлајнса улетео у јужну кулу СТЦ.  

Данас се навршава 100 година од рођења српског патријарха Павла, који је за српски народ одавно светац.

У Кућинцима у Славонији у месној цркви Петра и Павла, у којој је рођен Гојко Стојчевић, потоњи патријарх, литургију и помен служиће митрополит црногорско - приморски Амфилохије.

Епископ славонски Јован је нагласио да је за СПЦ приоритет обнова патријархове родне куће и имања односно задужбине патријарха Павла.

"Биће то омладински камп у коме ће се млади кроз живот почившег патријарха на најбољи начин упознавати са Светим Јеванђељем", рекао је епископ Јован.

Патријарх Павле био је 44. поглавар Српске православне цркве и водио је кроз, за српски народ засигурно један од најтежих периода од 1990. до 2009. године.

Остаће упамћен по својој духовности, уздржаности и скромности, али и по поруци да увек и свуда "будемо људи".

"Човек не може да бира време и место где ће да се роди, нити прилике и околности у којима ће да живи. То не зависи од нас, али оно што зависи од нас и што се од нас очекује јесте да будемо људи - увек и свуда. Да нас као људе призна за своје Бог, а препознају преци и упознају савременици", поручио је својевремено вољени српски патријарх.

Срна
Још текста ОВДЕ

У најтежој домаћој бродској несрећи, пре 62 године, настрадало више од 100 путника. Брод био предвиђен за 60 особа, а на његовој палуби их је било двоструко више

На данашњи дан пре тачно 62 године над Београдом су се надвили тамни облаци. Задувао је ветар, спремала се олуја. Капетан Фердинанд Нобило са командног моста брода „Ниш“, усидреног недалеко до Савског моста, забринуто је гледао у небо. Време: 13 часова. Одлучио је да исплови и око 150 укрцаних путника пре невремена превезе у Земун. Није ни слутио да ће то бити последња пловидба његовог брода. Свега десетак минута касније завршена је на речном дну, где је „Ниш“ са собом повукао више од 100 путника.

Трагедија брода „Ниш„ тог септембарског дана 1952. године ушла је анале као најтежа бродска несрећа на југословенским рекама. Уклета лађа због тога је названа српским „Титаником“, а ушће Саве у Дунав београдском Плавом гробницом. Тачан број жртава никада није утврђен, а процене о броју настрадалих крећу се од 90, колико је званично саопштено, до 126 путника, колико је тек касније пребројано. 

У Србији и Републици Српској данас се обележава 21. годишњица страдања Срба у агресији хрватских оружаних снага на подручје Медачког џепа

Према подацима Документационо-информационог центра "Веритас" тада је убијено 88 особа, од којих 46 војника, шест полицајаца и 36 цивила. Међу убијеним цивилима је 26 особа старијих од 60 година, од тога 17 жена. До сада су пронађени посмртни остаци 84 жртве, с тим што осам није идентификовано, док се четири особе и данас воде као нестале.

Тим поводом, "Веритас" подсећа да је хрватска војска 9. септембра 1993. године око шест часова ујутро изненада напала српска подвелебитска села "Медачког џепа", која су се 18 месеци налазила под заштитом УН. 

Хрватска страна није испоштовала споразум склопљен уз посредовање међународне заједнице да се до 15. септембра повуче са окупираних територија на линију раздвајања, а контролу Медачког џепа препусти Унпрофору. 

Трагедија "Медачког џепа" одвијала се пред очима канадских војника из састава Унпрофора који нису могли да остану пасивни посматрачи злочина, већ су се упустили у окршај са хрватским снагама, које су 17. септембра морале да се повуку. 

Шестог септембра 1914. године трупе Тимочке дивизије 1. позива, у покушају да пређу Саву и продру на територију Аустроугарске, доживеле су вероватно најтежи пораз у Првом светском рату.

Битка на Церу, вођена у другој и трећој декади августа, знатно је подигла морал српске војске, а истовремено и њен углед у очима савезника. Због тога је још пре окончања битке, дошло до снажних притисака Париза, још више Москве, да се офанзивним деловањем и преласком на територију Хабзбуршке монархије олакша положај савезничких армија. У притиску на српску владу предњачили су Руси желећи да што већим ангажовањем аустроугарских трупа на Балкану спрече њихов одлазак на Галицијски фронт.

Српска Врховна команда у почетку се одупирала таквим захтевима. Навођено је да су снаге након Церске битке крајње истрошене, али и то да је њихова опремљеност заиста недовољна. Ово се нарочито односило на техничка средства за прелазак великих река. Ипак, 1. септембра Врховна команда је коначно попустила "да се нашој влади не би пребацило да је нелојалан савезник и да нас савезници не напусте и оставе нашој судбини".

План за предстојећу офанзиву био је сложен и предвиђао је више истовремених акција, како према Дрини тако и на Сави. Продор у правцу Дрине подразумевао је заузеће Вишеграда, од стране трупа Ужичке војске, док би прелаз преко Саве био изведен на два места. Први, главни десант, извео би се одмах иза поноћи 5. на 6. септембар и то у рејону Купинова, а тај задатак поверен је 1. армији односно, њеним трима дивизијама. 

Теслина песма: Делови божанског оговарања – једина сачувана песма коју је написао Никола Тесла.

Оговарања на Олимпу - Fragments of Olympian gossip

Док телефоном прислушкујем Етар - While listening on my cosmic phone

са Олимпа речи наноси ми ветар. - I caught words from the Olympus blown.

Схватих по звуку из тога света, - A newcomer was shown around

неки нов човек тамо се шета. - That much I could guess, aided by sound.

Полугу своју то Архимед вуче, - There's Archimedes with his lever

Научне муке много га муче. - Still busy on problems as ever.

Сила и твар измењују се глатко, - Says: matter and force are transmutable

И све се слаже, Њутнов закон лаже. - And wrong the laws you thought immutable.

Доле на Земљи науку љуште, - Below, on Earth, they work at full blast

пристижу вести, само пљуште. - And news are coming in thick and fast

И топ космички већ се тамо спрема, - The latest tells of a cosmic gun,

Пућиће хитац, проблема нема. - To be pelted is very poor fun

Све је у игри, ствари су тешке, - We are wary with so much at stake,

оружје просе – страшне ли грешке. - Those beggars are a pest-no mistake. 

Навршава се 75 година од 1. септембра 1939, када је нападом нацистичке Немачке на Пољску започео Други светски рат.

Најужаснији рат у историји завршен је шест година касније сломом Немачке и њених савезника Италије, Јапана и других земаља.

У рату у којем је учествовала 61 држава погинуло је око 50 милиона људи. Процењено је да је број жртва у Југославији био 1,7 милиона.

Такође, рањено је више од 35 милиона људи, само у Југославији је око пола милиона. У тадашњем Советском Савезу умрло је или убијено 26,6 милиона грађана.

У Европи, материјална штета је процењена на око 277,7 милијарди долара према ценама из 1938, а у Југославији на 46,9 милијарди долара.

Други светски рат је започео нападом на место Вестерплате недалеко од Гдањска (њемачки назив је био Данциг) 1. септембра 1939. у 4,45 сати ујутро, а извела га је немачка крстарица "Шлезвиг Холштајн".

У исто време немачки Луфтвафе започео је бомбардовање варошице Веилун, у тадашњој граничној зони. Само у том месту погинуло је 1. септембра око 2.000 људи, а готово три четвртине грађевинских и других објакета је уништено.