На данашњи дан навршава се 150 година од рођења највећег српског комедиографа Бранислава Нушића (1864–1938).
Бранислав Нушић рођен је као Алкибијад Нуша у православној цинцарској породици Љубице и Ђорђа Нуше, у Београду, 20. октобра (6. новембра) 1864. године.
Са навршених 18 година променио је име и презиме у Бранислав Нушић. После завршене гимназије, студирао је право и дипломирао на Правном факултету у Београду.
Иако је учествовао у српско-бугарском рату 1885. године, у песми Два раба је, како су оценили цензура и суд, исмејао краља Милана и зарадио две године робије. После тога је, ипак, добио државну службу у конзуларном представништву у Битољу, а затим у Приштини. Из приштинског искуства настала су потресна Писма конзула.
Од 1900. је радио у Министарству просвете Србије, а затим је драматург Народног позоришта у Београду и управник Српског народног позоришта у Новом Саду.
Прву комедију Народни посланик написао је 1883, као деветнаестогодишњак, а она је први пут играна десетак година касније. Још теже се пробијало Сумњиво лице – на прво извођење те комедије се чекало 25 године.
Написао је око 100 драмских дела, углавном комедија. Најпознатије су: Ожалошћена породица, Госпођа министарка, Свет, Народни посланик, Сумњиво лице и друге.
Нушић је у време Првог светског рата руководио позориштем у Скопљу у два наврата, 1915. и након пробоја Солунског фронта, 1918. године.
После рата, био је управник Народног позоришта у Сарајеву, а по повратку у Београд изабран је за дописног,а од 1933. за редовног члана Српске краљевске академије.
Аутор је и неколико драма, међу којима: Кирије, Тако је морало бити, Пучине и романа Хајдуци, Аутобиографија.
Нушић има споменик у Београду, близу Народног позоришта, његово име носи улица која спаја Теразије и Дечанску улицу.
Има и улицу у Смедереву, граду у којем је живео у детињству, а његово име носе и улице у Новом Саду, Крагујевцу, Суботици, Обреновцу, Соко Бањи, Бањи Ковиљачи, Ивањици.
Нушићево име носе улице у Сарајеву и Тузли (Федерација БиХ), у Приједору (Република Српска), у Борову и Мирковцима (Хрватска) и другим местима широм бивше Југославије.
Танјуг
Ауторска права Радио Оаза 2026