Црквени историчари нису сагласни око тога да ли живот овог светитеља треба лоцирати у Солун или Сремску Митровицу, римски Сирмијум, јер најстарији документи који су сачувани потичу тек из 8. века, преноси Верска информативна агенција. 
Према једном тумачењу, мученик је погубљен у Сирмијуму, а остаци пренети у Солун, после освајања Срема од варвара. Грци су већ 413. подигли у Солуну базилику у којој су се чувале мошти Светог Димитрија. Град је сачуван, по предању, од земљотреса, болести, опсада. Свети Сава Српски, како бележи Доментијан "дође у солунски град и поклони се светом великом чудотворцу Димитрију и целива његову часну руку".

Светог Димитрија посебно славе, поред Грка, Руси и Срби. Код Руса је његов култ почео да се шири још у 12. веку. Они су га 1581. изабрали за заштитника Сибира. Његов празник је један од највећих празника у Руској цркви.

Култ Светог Димитрија веома је жив и код Срба, а у средњовековној Србији посвећени су му многобројни храмови, укључујући и цркву у Пећкој Патријаршији и капелу у манастиру Високи Дечани.

У Српској цркви је њему посвећено преко 120 храмова. Сремска Митровица га нарочито прославља, а на њеном грбу налази се од 1388. године.

Срби сматрају да до Митровдана треба завршити све велике послове, пошто почиње зима, а ако је празник под снегом, знак је врло хладне зиме.

Многобројне су српске породице које данас славе своју крсну славу.

РТРС, РТС