На 20. годишњицу смрти фронтмена београдске рок групе „Екатарина велика“ Милана Младеновића Дом омладине Београда вечерас организује вече сећања на његов живот и рад.
Програм „Као да је било некад: Сећања и артефакти о животу Милана Младеновића“ обухвата пројекцију епизоде серијала ЕКВ - Као да је било некад, аутора Душана Весића и трибину на којој ће учествовати новинари Мома Рајин, Душан Весић и Александар Жикић.
Такође, на трибини ће учествовати и постапсолвент Катедре за историју Универзитета у Београду Горан Филиповић, чији се дипломски рад бави темом субкултурних група осамдесетих година у Београду и наставник ликовне културе Бранко Радаковић чији се филм „Лимуново дрво“ налази у завршној фази снимања.
Филм Као да је било некад, остварио је изузетно велики утицај на културној мапи у читавом региону.
У последњих пет година, атмосфера коју носи музика састава „Екатарина Велика“, и популарност филма у целом региону, проузроковале су читав низ узрочно последичних веза, које су резултирале тиме да се јавност усковитлала, у намери да се о овој групи поново говори, то јест, да се стваралаштво састава изнова проучава, анализира, преслушава, и да кроз дела младих уметника овај феномен добије нови живот.
Последњих неколико година, улице и тргови у градовима бивше државе добили су име Милана Младеновића, као што је плато испред Дома омладине Београда.
Одређени број студената Филозофског и ФПН одлучио се за то да се у својим дипломским, или научним радовима бави темама које су везане за рокенрол културу бивше Југославије, стваралаштво Милана Младеновића и „Екатарине Велике“.
Милан Младеновић (1958 - 1994) био је познати музичар, композитор, гитариста и певач. „Лимуново дрво“, „Шарло Акробата“, „Катарина II“ и „Екатарина Велика“ су групе у којима је, заједно са осталим члановима ових састава, стварао, свирао, певао и оставио неизбрисив траг на културног сцени СФРЈ.
Овим поводом Радио-телевизија Србије је направила посебан канал на Јутјубу посвећен „Екатарини Великој“ са филмом ЕКВ - Као да је било некад и музиком култне групе.
Зоран Костић Цане: Отишао си да би се негде родио
„Ја теби читам последње слово, ја теби, а ко мени? Сада си отишао да би се негде родио. Звук, снага и енергија! Ти ме чујеш сад. Растанак је и поновни састанак, пуно љубави је отишло са тобом, то што се сада не видимо, не значи да нисмо заједно. Овде је много људи да те испрати, твоји људи... Дечак из воде у пурпурним дубинама стварне музике, нека буде лепо, нека буде истинито, нека се чује... Само један пут води до правде, као што су и све речи биле на твојој страни, и ветар, и земља, и дах. Нека ово буде доста, нека ово буде са мером, видимо се...”, речи су којима је музичар и дугогодишњи Миланов пријатељ, Зоран Костић Цане, вођа „Партибрејкерса” испратио великана југословенског рокенрола на вечни починак, а осим њега сахрани на Новом гробљу, поред породице и најближих пријатеља, присуствовали су и бројни обожаваоци ЕКВ-а.
Дискографија: „С’ ветром у лице”
„Шарло акробата”
„Пакет аранжман”, разни извођачи, 1981 – учешће
„Бистрији или тупљи човек бива кад…” 1981.
„Катарина II”
„Катарина II” 1984.
„Екатарина Велика”
„Екатарина Велика” 1985.
„С’ ветром уз лице” 1986.
„Љубав” 1987.
„Само пар година за нас” 1989.
„Думдум” 1991.
„Неко нас посматра” 1993.
„Римтутитуки”
„Слушај ’вамо” 1992.
„Angel's Breath”
„Angel’s Breath” 1994. – ауторски пројекат Милана Младеновића и Митра Суботића Субе
Пар година за нас
Мој пријатељ и ја седимо на клупи
Гледамо звезде
Слушамо вести што су управо стигле
Кажу да имамо
Још само пар година за нас.
Имали смо играчке и живели смо све
Све оне игре на срећу
Оне игре за људе
Што је смислио неко
Пре само пар година за нас.
Да ли знаш како желим да те нађем
Да ли знам шта треба да знам
Воли ме како никад ниси волела
Живимо и причамо, бранимо се, ходамо
И славимо неке безвезне ствари
Неке безвезне приче
Што је смислио неко
У само пар година за нас
Нису довољне речи, само обичне речи
Да ме врате у живот
Није довољан додир
Ни да знам да те имам
Још само пар година за нас
Да ли знаш како желим да те нађем
Да ли знам шта треба да знам
Воли ме како никад ниси волела
Воли ме онако како никад ниси волела
Расте као нада
Као море, као говор, као покрет
Као зора, као дете, као крв
Као жеља међу нама, расте као бол
И гризе све пред нашим очима
Воли ме онако како никад ниси волела
Погледајте ОВДЕ
РТС
Прочитајте још: Две деценије од одласка „дечака из воде”
Ауторска права Радио Оаза 2026