Јуче и данас

На пригодном издању приказан портрет чувеног југословенског писца за децу, а на вињети и његов рукопис и пенкало којим је писао

Првим овогодишњим пригодним издањем марке обележава се век од рођења дечјег писца Бранка Ћопића. Марку је уметнички обрадила Марина Калезић и приказује портрет писца, уз уобичајена обележја: назив издања, ознаке номиналне вредности (35 динара), име државе где је издата и аутора, годину издавања и штампарску кућу.

Тираж је 50.000 комада, а штампана је техником вишебојног офсета у Заводу за израду новчаница и кованог новца у Београду. Од краја јануара марка је доступна у табачићима од осам комада, са вињетом на средини. На вињети се налази сличан мотив као на марки – портрет писца са папирима у позадини, рукописом и пенкалом којим је писао. Коверат има исти мотив као на централној вињети.

Бранко Ћопић, познати југословенски књижевник, рођен је у селу Хашани у Босанској Крајини, 1. јануара 1915. године. Основну школу завршио је у родном месту, нижу гимназију у Бихаћу, а учитељску школу у Карловцу. На Филозофском факултету у Београду дипломирао је 1940. године. Писањем је почео да се бави рано и прву причу објавио је 1928. године. 

После педесет година, захваљујући највише настојању Вукове задужбине, одужен је велики дуг Вуку Караџићу – објављивање „Сабраних дела Вука Караџића”, у 36 књига, у којима се налази све оно што је Вук написао за живота. Од редакције „Сабраних дела”, која се старала о овоме послу, нико више није жив.

Преминуо је и Голуб Добрашиновић, Вуковац какав нико пре ни после њега није био, који је цео живот посветио Вуковом делу, приређивач Вукове преписке у тринаест књига, најзначајнијег архива српске културе у 19. веку.

Од 2002. године, наглашава Матицки, чекали су да светло дана угледају преостале две књиге „Сабраних дела”: тринаеста књига „Преписке” и други том треће књиге „О језику и књижевности”. Данас су ове књиге пред нама. Објављена је последња књига „Преписке”, уз велику помоћ Љубице Наранчић, вишегодишње сараднице Голуба Добрашиновића на овом послу.

Александар Милановић је приредио за штампу преосталу књигу Вукових текстова „О језику и књижевности”. Издавачко предузеће ,,Просвета”, било је извршни издавач од 1964. године. Са Народном библиотеком постигнут је договор да се током 2015. године дигитализују „Сабрана дела”, и да у електронском облику буду доступна на сајту Народне библиотеке. Ово је важно, јер после педесет година издавања сабраних Вукових дела тешко је да се сачини довољан број штампаних комплета.

Широм света данас ће бити обележен Међународни дан сећања на жртве Холокауста, када су 27. јануара 1945. советске јединице ослободиле логорски комплекс Аушвиц-Биркенау у којем је, како се сматра, убијено више од милион људи.

Церемонији у Аушвицу, између осталих, присуствоваће председници Француске Франсоа Оланд и Немачке Јоахим Гаук, амерички министар финансија Џек Лу и други.

"Дојче веле" пише да ће у Аушвицу бити присутан украјински председник Петро Порошенко, а да руски председник Владимир Путин неће да дође, и оцењује да је актуелна украјинска криза бацила сенку на комеморацију.

Русију ће представљати шеф председничке администрације Сергеј Иванов, док ће Путин учествовати на свечаности у част жртава Холокауста, али у Москви, где ће посетити Јеврејски музеј и Центар толеранције.

Рачуна се да је током Другог светског рата у оквиру нацистичког тзв. коначног решења убијено до шест милиона Јевреја, што је отприлике била трећина свих припадника тог народа. У великим деловима Централне и Источне Европе, јеврејска популација је практично тада нестала, или је сведена на потпуно незнатан број.

После седнице Генералне скупштине Уједињених нација, 24. јануара 2005. године, када је обележавано шест деценија од ослобођења Аушвица, донесена је одлука којом је установљен Дана сећања на жртве.

Верници и Српска православна црква (СПЦ) сваке године, 27 јануара, славе дан утемељивача српске цркве, државе и школства - Светог Саве.

Савиндан се обележава и у свим школама које Срби похађају као радни али ненаставни дан, па ђаци редовно долазе у школу да би присуствовали традиционалној школској слави.

Свети Сава био је први српски архиепископ, светитељ и просветитељ. Био је најмлађи син великог жупана Стефана Немање, крштен као Растко, а када се замонашио узео је име Сава.

Растко се на Светој Гори замонашио упркос снажном противљењу родитеља који су му наменили владарску мисију.

Његовим устоличењем за архиепископа 1219. године утемељена је и самостална Српска православна црква.

Заједно са оцем Стефаном, замонашеним као Симеон, Свети Сава је основао Хиландар и изградио још 14 манастира, постајући тако ктитор прве српске духовне заједнице на Светој Гори.

Свети Сава је написао типик, по којем се монаси имају управљати и владати и написао житије свог оца, пребодобног Симеона.

У Студениције основао 1209. године болницу, прву на подручју српске државе. Свети Сава се сматра зачетником српске средњовековне књижевности па је стога и заштитник просветних установа.

Свети Сава је 1219. издејствовао аутокефалност СПЦ, а његова дела "Номоканон" (1220) и "Синодик православља" (1221) постали су правни и духовни стубови српске државности.

Невладина организација “Наша Србија” послала је у Хрватску честитке за божићне празнике, али су им се оне вратиле зато што су адресе биле исписане ћирилицом.

Честитке су биле упућене митрополиту загребачко-љубљанском Порфирију, владики славонском Јовану и председнику Српског националног већа Милораду Пуповцу.

На враћеним писмима била је налепница с натписом “забрањено”. 

У “Нашој Србији” тврде како се то исто догодило и са честиткама послатим и пре годину дана. 

“Очекивали смо да ће се уласком Хрватске у ЕУ нешто да промени везано за питања Срба. Међутим, очигледно је да се то није догодило. Када у Немачку пошаљете писмо на ћирилици, они га “преведу” и пошаљу на назначену адресу, док у Хрватској то представља нерешив проблем“ , изјавила је Мина Милићевић, директорка “Наше Србије”. 

Оваквим поступком нарушавају се основна права Срба који живе у Хрватској, оценио је Милорад Линта, председник Коалиције избегличких удружења, и додао да би због овога требало реаговати Министарство спољних послова Србије. 

Злочинци Рације имају своје име и презиме и слика су сопствене изопачености и самоубилачке мржње

Пред спомеником „Породица“ у Новом Саду, у организацији града, СПЦ и Јеврејске општине, обележена је 73. годишњица Новосадске рације у којој је 1942. године, од 21. до 23. јануара, убијено 1.300 становника града, Срба, Јевреја и Рома. Ти дани ће заувек остати најхладнији у историји Новог Сада, не због температуре која се спустила на минус тридесет, већ због бруталности окупационих снага које су бациле под лед цео један град, рекао је градоначелник Милош Вучевић у обраћању грађанима.

„Новосадски холокауст као зао задах смрти опомиње до какве трагедије може да доведе нетрпељивост према другачијем, нацији или вери. Ту најтамнију страницу историје нашег града никада нећемо да заборавимо. Она нас обавезује да будућим нараштајима усадимо идеју мира, како се страшна времена никада не би вратила“, рекао је Вучевић.

Помен жртвама одржали су најпре врховни рабин Исак Асијел, а онда владика бачки Иринеј, који је објаснио да се ове године молитва држи прво по јеврејском обреду, онда по православном, а да ће идуће бити обрнуто.

На Новом гробљу у Београду полагањем венаца и уз највише државне и војне почасти обележене годишњице смрти војвода Живојина Мишића и Петра Бојовића, као и армијског генерала Павла Јуришића Штурма.

Војвода Живојин Мишић умро је 20. јануара 1921. године у Београду, војвода Петар Бојовић 19. јануара 1945. године у Београду, а Павле Јуришић-Штурм 14. јануара 1922. године, такође у Београду.

Мишић, Бојовић и Јуришић учествовали су у свим ратовима Србије од 1876. до 1918. године - Српско-турском рату, Српско-бугарском рату, оба балканска рата и Првом светском рату. За војне заслуге у Првом светском рату, Мишић и Бојовић одликовани су чином војводе.

Мишић је један је од најзаслужнијих за победу над Турцима 1912. године у Кумановској бици. Као начелник штаба Врховне команде српске војске руководио је 1918. припремама за пробој Солунског фронта и потом офанзивом српске војске.

Пробој Солунског фронта који је извршила српска војска довео је до капитулације прво Бугарске и Аустро-Угарске, а затим и других, што је довело до победе савезника у Првом светском рату.

Сабор Светог Јована Крститеља - Јовањдан, један од празника посвећених светитељу и пророку који је најавио долазак Спаситеља и крстио га на реци Јордан, прослављља се данас у свим храмовима Српске православне цркве и у православним домовима као једна од најчешћих српских слава

Према предању, многи су мислили да је Јован обећани месија, али је он, препознавши Исуса када је слушао његове прве јавне проповеди, рекао: 

"То је јагње Божије које узе на себе грехе света".

У Цркви је светитељ познат и као Јован Претеча, а његов празник сврстава се у ред највећих пророчких празника, јер се за Светог Јована, најближег следбеника и блиског рођака Исуса Христа, везује почетак мисије Спаситеља и почетак хришћанске проповеди.

Овај празник се слави дан после Богојављења, као сећање на Крштење Исусово и улогу светитеља који је припремао народ за нову веру. 
"Ја вас крштавам водом, али онај што иде за мном јачи је од мене... Он ће вас крстити Духом Светим и огњем", речи су Светог Јована који је крштавао народ у реци Јордан и позивао на покајање.

Богојављење је хришћански празник у спомен на дан кад је Јован Крститељ на реци Јордан крстио Исуса Христа. Према предању, док је Христос излазио из воде, отворила су се небеса и на њега се, у облику голуба, спустио Дух свети рекавши: 

"Ово је син мој љубазни, који је по мојој вољи". 

То је означило објављивање Богочовека и његово јавно увођење у спаситељску дужност.

Код Срба се Богојављање слави веома живописно. Верује се да се на тај дан, у поноћ, отварају небеса и да тада свака жеља може да се испуни. Богојављањем се завршава божићно светковање, па су у неким крајевима Србије, до овог дана ишле поворке коледера или коринђаша, као и вертепаша и водичара. У народу се овај дан зове још и Водице или Водокршће управо по имену поворке. Овај обичај је везан за веровање у лековитост и чудотворност богојављанске воде - водице. Већина обичаја и обреда је била подстакнута жељом за здрављем, па је било уобичајено, а то може само онај ко је здрав, да се изјутра, пре сунца обави ритуално купање у реци.

Када Господ Исус беше навршио тридесет година од Свог телесног рођења, Он отпоче Свој учитељски и спаситељски посао. И сам, почетак почетка ознаменова крштењем на Јордану. Свети Кирил Јерусалимски вели:  

"Саво водо... Јасеновче однела те вода, у теби сам остала без рода", из грла је потресно певала Светлана Спајић, сакупљач и извођач традиционалних српских песама, отварајући промоцију фотомонографије "Злочини над Србима у Независној Држави Хрватској" аутора Јована Мирковића, у издању "Света књиге", која је промовисана у дупке пуној свечаној сали Дома Војске Србије у Београду.

На промоцији су говорили академик Василије Крестић, који је и писац предговора, владика славонски Јован (Ћулибрк), затим др Милан Кољанин, председник Управног одбора Музеја жртава геноцида и координатор Одбора за Јасеновац Светог архијерејског сабора СПЦ, историчар проф. др Вељко Ђурић Мишина, научни сарадник у Институту за савремену историју, као и Стево Ћосовић, уредник издања и аутор Јован Мирковић.

Сви говорници су се сагласили да ова монографија, објављена на српском и енглеском, има пресудну улогу у нашој историографији и драгоцен је документ који потврђује да је геноцид над Србима у Хрватској био институционализован и да је био плански програм Независне државе Хрватске.

- Од 1948. до 1992. године ниједна институција код нас није се бавила проучавањем геноцида. Захваљујући овој књизи, данас можемо сазнати размере геноцида који нам се догодио - рекао је, између осталог, славонски владика Јован и нагласио да ово дело представља истинску прекретницу.