После педесет година, захваљујући највише настојању Вукове задужбине, одужен је велики дуг Вуку Караџићу – објављивање „Сабраних дела Вука Караџића”, у 36 књига, у којима се налази све оно што је Вук написао за живота. Од редакције „Сабраних дела”, која се старала о овоме послу, нико више није жив.
Преминуо је и Голуб Добрашиновић, Вуковац какав нико пре ни после њега није био, који је цео живот посветио Вуковом делу, приређивач Вукове преписке у тринаест књига, најзначајнијег архива српске културе у 19. веку.
Од 2002. године, наглашава Матицки, чекали су да светло дана угледају преостале две књиге „Сабраних дела”: тринаеста књига „Преписке” и други том треће књиге „О језику и књижевности”. Данас су ове књиге пред нама. Објављена је последња књига „Преписке”, уз велику помоћ Љубице Наранчић, вишегодишње сараднице Голуба Добрашиновића на овом послу.
Александар Милановић је приредио за штампу преосталу књигу Вукових текстова „О језику и књижевности”. Издавачко предузеће ,,Просвета”, било је извршни издавач од 1964. године. Са Народном библиотеком постигнут је договор да се током 2015. године дигитализују „Сабрана дела”, и да у електронском облику буду доступна на сајту Народне библиотеке. Ово је важно, јер после педесет година издавања сабраних Вукових дела тешко је да се сачини довољан број штампаних комплета.
Објављено је и фототипско издање Вуковог часописа „Ковчежић за историју, језик и обичаје Срба сва три закона” (Беч, 1849), које је приредила академик Нада Милошевић Ђорђевић. Вукова задужбина је раније већ објавила свих пет годишта Вуковог бечког забавника „Даница” (1826–1829; 1834), тако да је сада, фототипски, објављена сва Вукова периодика.
„Даница” Вукове задужбине за 2015. годину, на готово 600 страна, коју су уредили Миодраг Матицки и Нада Милошевић Ђорђевић, са више прилога, најавила је велику Вукову годишњицу. У одељку ,,Годишњице” осветљени су најдубљи трагови које је оставило Вуково дело: на плану рецепције у светској књижевности (Бошко Сувајџић: „Српска народна поезија у свету – свет у српској народној поезији”), у раду на лингвистици (Вељко Брборић: „Ђуро Даничић и Вук Караџић”), етномузикологији (Драган Р. Млађеновић: „Вуково ’женскиње’ и српска етномузикологија”) и етнографији (Весна Марјановић: „Српски рјечник Вука Караџића у светлу етнографије”). Три песника подарила су „Даници” своје песме о Вуку (Душан Пајин, Јово Кнежевић и Љубиша Ђидић).
У одељку ,,Осветљења” на вуковски начин обележена је стогодишњица почетка Великог рата (1914–2014). Милунка Митић пише о „Одјецима Првог светског рата у књижевности”, а посебно је осветљено култно дело Стевана Јаковљевића „Српска трилогија” (Катарина Граната Савић: „Велики рат очима савременика. Стеван Јаковљевић (1890–1962)”; Миодраг Матицки: „Пук у девојачкој соби”). Радован М. Маринковић је успомену на погинуле јунаке Великог рата исказао дирљивим прегледом епитафа на њиховим споменицима.
И у одељку ,,Народна књижевност” нашли су се прилози у којима се наставља Вуков сакупљачки рад народних умотворина. Бранко Златковић пише о приповедним слојевима култа патријарха Павла, Станиша Војиновић наставља са прегледом рада сакупљача народних умотворина који су се још током Вуковог живота, као осведочени вуковци, прихватили сакупљачког посла (Максим Ранковић, Адам Драгосављевић, Никанор Грујић, Милош Поповић), Славољуб Васојевић је за „Даницу” приложио казивања која памте и стварају досељеници из крајева Вукових предака, а Бранко Ћупурдија упамћене бројанице из Дрежнице.
И савремени српски писци представљени су причама тематско-мотивски везаним за Вуково дело (Светлана Велмар Јанковић, Славица Гароња Радованац), а ту су и прилози: Радована Белог Марковића, Зорана Мандића, Николе Вујчића, Адама Пуслојића, Марије Пргомеље, Миодрага Максимовића.
Одељак ,,Књижевност и уметност” зачињен је трагалачким музиколошким прилозима Ђорђа Перића и Аце Доганџића. Ту су и занимљиви прилози: Оливере Батајић Сретеновић, Олге Зиројевић, Јелене Давидовић, Љиљане Стошић, Жарка Рошуља, Срђана Самутровића, Александре Нинковић Ташић, Гордане Малетић, Ђорђа Малавразића...
На крају, на више од двеста страна, објављена је „Даница за младе” – Школски забавник за 2015. годину.
Током 2013. и 2014. године читав рад и ангажовање Вукове задужбине око Вука и његовог дела, истиче Миодраг Матицки, председник Скупштине Вукове задужбине, било је у знаку обележавања 150-годишњице његове смрти (1864). Томе су биле подређене све њене програмске активности, од научних, до оних које се тичу образовања и рада са младима.
„Даница” на Коларцу
У Малој сали Задужбине Илије М. Коларца, вечерас у 19.30 часова, „Даницу” за 2015. представиће: Бошко Сувајџић, Миодраг Матицки, Нада Милошевић Ђорђевић, Гордана Малетић, Драган Р. Млађеновић, Вељко Брборић, Весна Марјановић, Душан Пајин, Радован Бели Марковић, Адам Пуслојић, Никола Вујчић, Бранко Ћупурдија, Раша Попов, Зорица Бајин Ђукановић, Милица Ћуковић...
З. Радисављевић, Политика
Ауторска права Радио Оаза 2026