Митрополит загребачко-љубљански Порфирије и Милорад Пуповац нису за београдске медије желели да коментаришу наводе “Наше Србије”. 

Међутим, Хрватска пошта послала је одговоре на питање зашто су се честитке вратиле. 

“У одредишној земљи у коју је пошиљалац слао пошиљку службено писмо је латиница. У Правилнику о писмовним пошиљкама, који је донела Светска поштанска унија, између осталог стоји да адреса примаоца мора бити тачна и потпуна те да мора бити уписана врло читљиво латиничним словима и арапским бројкама. Ако се у одредишној земљи употребљава друго писмо и бројке, препоручује се адресу уписати словима и бројкама овог писма. Име одредишне земље уписује се најпре на језику земље порекла. У складу с тиме, Општи услови за обављање универзалне услуге Хрватске поште налажу да пошиљка за иностранство може бити адресирана и писмом државе одредишта, уз услов да су латиницом уписани назив места и назив одредишне државе“, објашњава Јо Кемпен, шефовица Одељења за односе са јавношћу Хрватске поште. 

Додаје такође како је чињеница да добар део радника Хрватске поште не познаје ћирилично писмо. 

“Овде није реч ни о каквој лошој намери. Иако смо свесни тога да су правила Светске поштанске уније о правилном адресирању јасна, изузетно нам је жао што се то догодило и разумљиво нам је да је овакав ток догађаја код пошиљаоца проузрочио разочарање због недостављене честитке. Што се тиче ознаке “забрањено”, према интерним Упутствима за обављање поштанских услуга за раднике, они су дужни да означе разлог враћања пошиљки. Ознака “забрањено” била је најближа тумачењу радника, у смислу да такав начин адресирања није у складу са Правилником о писмовним пошиљкама те Општим условима“, закључује Кемпен.

Јутарњи лист