Јуче и данас

У Бањалуци се данас обележава 25 година од страдања 12 беба у бањалучком Клиничком центру које су преминуле због недостатка кисеоника. Као датум обележавања овог догађаја узима се 22. мај, јер је на тај дан 1992. године, због недостака кисеоника, умрла прва од 12 беба, а остале су преминуле до 19. јуна 1992. године, наводи РТРС.

Председник Републике Српске Милорад Додик и председница Владе Републике Српске Жељка Цвијановић положили су венце на Спомен-обележје „Живот”.

Служен је парастос и положено цвеће на гробно место на бањалучком Новом гробљу где су бебе сахрањене.

Председник Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић рекао је новинарима да ова организација, заједно са мајкама, неће одустати и тражиће све могућности да се отвори, барем политички процес одговорности за смрт беба, ако већ не може законски, дисциплински, јер су органи УН амнестирани од оваквих и сличних дела.

Митровић је истакао да се Организација и мајке са тим не могу помирити и да ће наставити са својим активностима. Према његовим ријечима, ово је мотив више да у сарадњи са Републичким центром за истраживање рата, ратних злочина и несталих лица Српске буду пописана сва деца страдала у рату, којих има више од 1.000, док се десетак деце воде као нестала лица у току протеклог рата у БиХ.

Део моштију Светог Николе, једног од најпоштованијих светаца руске Православне цркве, који је и инспирација за Деда Мраза, пребачен је у Москву посебним авионом из Барија у Италији. Мошти свеца су се налазиле у једној цркви у Барију више од 900 година.

Верници московских парохија окупили су се на аеродрому „Внуково“ да дочекају мошти, наводи Тас. Неки од верника донели су цвеће и иконе са ликом Светог Николе.

Мошти ће бити пребачене у Цркву Христа спаситеља у Москви, где ће бити изложене до 12. јула, после чега ће бити пребачене у Санкт Петербург, где ће остати до 28. јула, када је планирано враћање мошти у Италију. 

Договор о слању мошти Светог Николе постигнут је прошле године на састанку папе Фрање и патријарха Кирила, што је уједно био и први састанак поглавара руске и римокатоличке цркве, подсећа агенција.

Свети Никола био је бискуп Мире, данашњег града Демре у Турској, а већина његових мошти пребачена је у Бари још 1087. године.

АП није прецизирао да ли се пребацује само део или целокупне мошти.

Танјуг

Погледајте ВИДЕО

Радомир Путник, рођен 24. јануара 1847. године у Крагујевцу, био је српски војсковођа, војвода, начелник Главног ђенералштаба Војске Краљевине Србије у балканским и Првом светском рату. Војничко звање стекао је на Артиљеријској школи у Београду. После многих прекоманди и напредовања у служби, 1903. године постављен је за начелника Главног ђенералштаба.

Творац је модерне српске војске - у оквиру школовања и обуке официра увео је решавање тактичких задатака, војску је осавременио новим наоружањем и на кључна места поставио талентоване официре.

Од 1912. до 1916. године налазио се на положају начелника Врховне команде. После Кумановске битке 1912. године постао је први српски високи официр са почасним чином војводе. Са грчког острва Крф 1916. године отишао је на лечење у Ницу, у Француској, где је и преминуо 17. маја 1917. године. 

Поводом обележавања стогодишњице смрти војводе Радомира Путника, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин и градски менаџер Горан Весић су положили венце на споменик војводи Путнику на београдском Новом гробљу.

Хиљаде верника упутило се према острошкој светињи уочи празника. Из Подгорице на пут кренула литија са 2.000 младих.

Хиљаде верника раличитих вера и нација хрли ка манастиру Острогу на поклоњење Светом Василију Острошком. На том путу ходочасници иду пешке или на бициклима, прелазе државне границе не би ли приступили чудотворцу и од њега добили благослов. Уочи празника Светог Василија Острошког из Подгорице је кренула литија ходочасника обасутих цвећем, који ће превалити око 40 километара. Протојереј Предраг Шћепановић каже да у литији учествује више од две хиљаде људи, углавном младих.

- Ово је величанствена литија, са молитвом Светом Василију Острошком за здравље, радост и мир - рекао је пред пут отац Предраг.

Данима су на Острошким гредама присутни Никшићани који прихватају људе из Србије, Републике Српске, Македоније, Русије... Чекају се Невесињци, Требињци, Билећани, Сарајлије, Бањалучани, ходочасници са Сокоца, из Београда, Крагујевца, са Космета, из Книна... Кад стигну у Горњи манастир, журбе више нема. Забораве се сви застоји и проблеми на путу. Остају човек, молитва и светац. Око чудотворца се сабирају многе душе жељне да дотакну и целивају мошти свеца.

На магистрали према Никшићу срели смо групу од осам момака из Требиња који пешке иду ка Острогу. Из свог града кренули су уторак вече.

На данашњи дан 1594. године Турци су на Врачару спалили мошти оца српске државотворности и првог српског архиепископа Светог Саве.

Спаљивању моштију Светог Саве, 359 година после његове смрти, претходио је устанак Срба у Банату под епископом банатским Светим Теодором Вршачким, у којем су устаници носили иконе Светог Саве.

Турски султан Мухамед Трећи наредио је Синан-паши да по сваку цену угуши побуне Срба, а овај је, знајући да до гроба Светог Саве у Манастиру Милешева ходочасте чак и мухамеданци, па се онда враћају вери предака, наредио да се мошти пренесу у Београд, где их је затим и спалио.

У народу је тада настала песма: 

"На Врачару Синан виче: гори, гори, свештениче

То си од нас заслужио: што си рају просветио".

Тело Светог Саве било је сахрањено у Манастиру Милешева.

За време турске владавине, српски народ се окупљао над моштима свога светитеља, да тражи утеху и лек.

Према српској црквенонародној традицији, спаљивањем моштију светитељевих не само да није угашена свест о Светом Сави у народу, већ је још више укорењена.

Данас, на месту спаљивања моштију великог српског просветитеља и свеца ниче један од највећих православних храмова на свету - Храм Светог Саве.

СРНА

Деветог маја 1945. капитулацијом нацистичке Немачке завршен је Други светски рат у Европи и 9. мај се од тада обележава као Дан победе. Девети мај се обележава и као Дан Европе.

Безусловну капитулацију Немачке у Берлину је нешто иза поноћи 8. маја 1945. потписао фелдмаршал Вилхелм Кајтел, у име Совјетског Савеза потписник је био маршал Георгиј Жуков, а у име западних савезника британски ваздухопловни генерал Артур Тедер.

У рату који је трајао нешто мање од шест година, нашла се 61 држава и око 110 милиона војника. Процене говоре о 50 до 80 милиона погинулих, од тога је цивила било између 38 и 55 милиона.

Државна комисија бивше Југославије својевремено је објавила да је у рату погинуло 1.706.000 особа, међу њима више од 300.000 бораца.

Девети мај обележава се и као Дан Европе, јер тог је дана 1950. године министар спољних послова Француске Роберт Шуман објавио декларацију којом је позвао на успостављање новог поретка у којем не би било места за сукобе међу европским земљама. Суштина његове идеје била је у успостављању заједничких тела, тачније односа, најпре у производњи и дистрибуцији угља и челика као темеља индустријске снаге. Први кораци на том путу били су формирање посебних, наддржавних тела у области производње и дистрибуције челика и угља, а Шуман је првенствено имао у виду односе Француске и Немачке.

Српска православна црква прославља данас Светог Великомученика Георгија - Ђурђевдан, у спомен на дан када је овај светитељ пострадао за хришћанску веру. Према народним обичајима, Ђурђевдан је празник који се односи на здравље укућана, удају и женидбу младих, плодност стоке и добре усеве.

Празник Светог Георгија, једног од девет великомученика и првих страдалника за хришћанску веру, обележава се у свим храмовима Српске православне цркве и једна је од најчешћих слава православних Срба.

Георгије је рођен у другој половини Трећег вијека у Малој Азији и као веома млад постао је војвода у војсци римског императора Диоклецијана. Бранећи хришћанску веру и противећи се прогонима хришћана, Диоклецијан је бацио Георгија у тамницу и осудио га на најтеже муке. 

Видевши да муке не моге да сломе ни тело ни Георгијеву веру, Диоклецијан је одлучио да га помилује под условом да принесе жртву римским божанствима. 

Георгије је на кипу, којем је требало да принесе жртву, начинио крсни знак, после чега се статуа многобожачког идола распрснула. 

Видевши ово, Диоклецијанова жена Александра је узвикнула: 

"И ја верујем у Георгијевог Бога!", на шта Диоклецијан нареди да им буде одрубљена глава, што је и учињено. 

Пре тачно 18 година, на данашњи дан, херојски је погинуо командант 204. ловачко-авијацијског пука Миленко Павловић. Он је извукао млађег колегу пилота из авиона и полетео ка НАТО авионима који су нападали Ваљево. Летео је право у смрт, желећи да прекине жртвовање својих колега који су у полуисправним авионима били немоћни да се супротставе бројнијем и технички надмоћном непријатељу. У Ваљеву је данас обележена годишњица његове погибије.

Миленко Павловић је рођен 5. октобра 1959. године у Горњем Црниљеву, код Осечине. Завршио је војну гимназију "Маршал Тито" у Мостару, упркос томе што су се његови родитељи противили да изабере позив пилота. Ваздухопловну академију је завршио у Задру. Командант 204. ловачко-авијацијског пука, стационираног у Батајници, постао је 1998. године.

Погинуо је 4. маја 1999. у 12.04 изнад Ваљева, у борбеном обрачуну са далеко бројнијим авионима НАТО снага, који су долетели са аеродрома у Тузли. Остаци његовог "мига 29" пали су у селу Бујачић, код Ваљева.

За собом је оставио супругу и два сина.

Миленко Павловић остаће познат по херојском подвигу и поруци млађим колегама "Нећете ви да гинете, ја ћу". (Овде можете прочитати текст о херојском чину пилота Павловића.) 

Храм Светог Саве требало би да буде комплетно завршен до 2019.године, а средства за то обезбедиће Влада Србије, речено је данас у Храму Светог Саве на Врачару, на свечаности поводом доласка из Русије првог дела мозаика унутрашњег декора. Мозаик за куполу Храма Светог Саве у Београду, после седам дана путовања и пређених више од 2.000 километара, јутрос је стигао на Врачар, а са скупа је поручено да је у Храм уграђено вечно пријатељство два народа, руског и српског.

„Ово је данас стварни почетак практичног рада на осликавању Храма Светог Саве. У овај Храм ће бити уграђено и вечно пријатељство између Русије и Србије. Премијер Вучић је обећао да ће Влада Србије обезбедити недостајућа средства за укупни завршетак Храма, те можемо очекивати да ће у наредним година Храм и бити завршен”, казао је на свечаности министар спољних послова Ивица Дачић. Он је рекао да је декрет који се односи на радове у Храму, потписао директно председник Руске Федерације Владимир Путин, а затим су све активности даље спроводиле руска влада, министарства културе и иностраних послова.

„Овде ћемо још једном показати наше заједништво и јединство са руском државом. Ово је порука не само за Србе, већ и за руску браћу у овим немирним временима када су нам пријатељи преко потребни”, казао је Дачић. Он је додао да ће Храм у наредним годинама бити не само осликан него и потпуно завршен и, како је рекао, биће понос српског народа.

На данашњи дан пре 37 година умро је Јосип Броз Тито, доживотни председник СФРЈ и Савеза комуниста, врховни командант оружаних снага и челник Покрета несврстаних, који је управљао Југославијом 35 година.

Од Титове смрти прошло је 37 година, али многи грађани бивше СФРЈ и даље обилазе његов гроб у Кући цвећа на Дедињу, у Београду, где је недавно сахрањена и његова супруга Јованка.

Тито се разболео у 88. години, али га то није спречило да учествује на Самиту несврстаних у Хавани 1979. године. Нову 1980. годину дочекао је у Карађорђеву, али није могао да стоји, па је честитку народима Југославије изговорио седећи.

Три дана касније смештен је у Клинички центар у Љубљани због зачепљења бутне и поткољеничне артерије, а 20. јануара ампутирана му је лева нога. Током фебруара отказали су му бубрези, а затим су се јавили проблеми са срцем и плућима.

Умро је 4. маја у 15.05 часова. У 18.50 сви ТВ екрани зацрњени су на 30 секунди, а онда је спикер Миодраг Здравковић прочитао: "Умро је друг Тито".

Сахрани Јосипа Броза Тита, у Београду, присуствовало је више од 200 истакнутих личности из целог света.

Десет година касније бивша Југославија била је поприште грађанских ратова, после сецесија бивших југословенских република, прво Словеније, а затим Хрватске и БиХ.

СРНА

ТИТО НИЈЕ УМРО 4. МАЈА: Сви су плакали, али Југославију су лагали МЕСЕЦИМА!