Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Српска православна црква прославља данас Светог Великомученика Георгија - Ђурђевдан, у спомен на дан када је овај светитељ пострадао за хришћанску веру. Према народним обичајима, Ђурђевдан је празник који се односи на здравље укућана, удају и женидбу младих, плодност стоке и добре усеве.

Празник Светог Георгија, једног од девет великомученика и првих страдалника за хришћанску веру, обележава се у свим храмовима Српске православне цркве и једна је од најчешћих слава православних Срба.

Георгије је рођен у другој половини Трећег вијека у Малој Азији и као веома млад постао је војвода у војсци римског императора Диоклецијана. Бранећи хришћанску веру и противећи се прогонима хришћана, Диоклецијан је бацио Георгија у тамницу и осудио га на најтеже муке. 

Видевши да муке не моге да сломе ни тело ни Георгијеву веру, Диоклецијан је одлучио да га помилује под условом да принесе жртву римским божанствима. 

Георгије је на кипу, којем је требало да принесе жртву, начинио крсни знак, после чега се статуа многобожачког идола распрснула. 

Видевши ово, Диоклецијанова жена Александра је узвикнула: 

"И ја верујем у Георгијевог Бога!", на шта Диоклецијан нареди да им буде одрубљена глава, што је и учињено. 

Осим Ђурђевдана, овом светитељу се чини помен и 16. новембра - на Ђурђиц, дан преноса моштију у цркву у Лидији, Георгијевом родном месту. 

На иконама Свети Ђорђе се представља у војводској одежди на коњу/Ђурђевдан/ или стојећи /Ђурђиц/, како убија аждају, са женским ликом у позадини. 

Ђурђевдан је у српском народу празник са највише обичаја, који се разликују по садржини од региона до региона.

Један од главних обичаја је  плетење венаца од биља, умивање биљем, купање на реци.

Један од народних обичаја је и да увече, уочи Ђурђевдана, неко од укућана накида зелених гранчица у најближој шуми и њима окити врата и прозоре на кући и осталим зградама, и капије. То се чини да би година и дом били берићетни, "да буде здравља, плода и рода у дому, пољу, тору и обору".

Понегде је обичај да се зеленилом кити на сам Ђурђевдан пре зоре, одлази у природу на "ђурђевдански уранак", на неко згодно место у шуми које се изабере, на пропланку или поред реке.

На ђурђевданским уранцима млади се опасују врбовим прућем - "да буду напредни као врба", ките здравцем - "да буду здрави као здравац", копривом - "да коприва опече болести са њим" и селеном - "да им душа мирише као селен". 

РТРС
Погледајте ВИДЕО 
Свети Георгије - Свети Ђорђе