Јуче и данас

У Миљевићима у Источном Сарајеву данас је одата почаст припадницима Југословенске народне армије (ЈНА), који су у мају 1992. године страдали у колони у некадашњој Добровољачкој улици у Сарајеву.

Истовремено, у федералном делу Сарајева припадници паравојних јединица „Зелених беретки” и борци тзв. Армије РБИХ су обележили 3. мај.

У Источном Сарајеву је најпре положено цвеће и служен парастос за жртве уз присуство представника власти Републике Српске, Борачке организације Републике Српске и неколицине чланова породица жртава.

Миленко Савановић, министар рада и борачко-инвалидске заштите РС, казао је да су ове године одлучили да обиљежавање страдања припадника ЈНА буде само у Миљевицима због некоректног односа власти у Сарајеву, која већ годинама недозвољава да се постави спомен-обележје са именима страдалих на месту страдања у бившој Добровољачкој. 
„Ми данас обележавамо значајан датум у историји страдања српског народа, а то је 25 година од страдања припадника ЈНА у бившој Доброваљачкој улици 2. и 3. маја 1992. године од муслиманских паравојних формација”, рекао је Савановић.

Подсетио је је једина легитимна и легална оружана сила која је бранила устав некадашње заједничке државе била је ЈНА.

На данашњи дан 1945. трупе Црвене армије су, током операција опсаде Берлина, заузеле Рајхстаг, зграду немачког Парламента. Фотографија црвеноармејаца који постављају совјетску заставу на зграду Рајхстага обишла је свет и практично означила савезничку победу у Другом светском рату. Истог дана убио се и Адолф Хитлер. 

Фотографију је снимио Јевгениј Халдеј, први ју је објавио совјетски часопис Агањок 13. маја 1945, а сама фотографија заправо представља репризу постављања оригиналне заставе, коју је на Рајхстаг поставио војник Михаил Мињин у 22 часа и 40 минута.

Током ноц́и Црвена армија је водила жестоке борбе у берлинском Владином кварту (у немачким оперативним документима "Цитадела"). У једном тренутку, нацисти су успели да скину заставу коју је Мињин поставио. 

Халдејева фотографија настала је 2. маја 1945, када се он попео на зграду и снимио двојицу војника, Грузина Мелитона Кантарију и Руса Михаила Јегорова, који су поставили заставу СССР-а коју је сашио Халдејев ујак.

Уз фотографију америчких маринаца који постављају америчку заставу на острву Иво Џима, Халдејева фотографија је најупечатљивија фотографија Другог светског рата. Поред те, чувене су Халдејеве фотографије са Нирнбершког процеса. 

Спутник

Хрватска војска је 1. маја 1995. године почела акцију "Бљесак", током које је за два дана протерано на хиљаде Срба, док се 283 лица српске националности, од којих 55 жена и 11 деце, и даље води као нестало.

На српску област Западну Славонију, која је била саставни део Републике Српске Крајине и под заштитом УН /Сектор "Запад"/, хрватске оружане снаге извршиле су агресију. 

Снаге УН тада су се једноставно повукле и оставиле српско становништво на милост и немилост хрватским јединицама.

Срби Западне Славоније кренули су тада у егзодус спасавајући животе, а на путу према "мосту спаса" преко реке Саве, који води у Републику Српску, колоне српских избеглица сустизале су авионске бомбе, маљутке из хеликоптера, топовске гранате и снајперски меци.

Припадници Хрватске војске су извели снажан напад на путу Окучани-Стара Градишка, код села Нови Варош са циљем пресецања избегличке колоне, у којој се кретало српско цивилно становништво Западне Славоније.

Хрватске снаге гранатирале су избегличке колоне и засипале их авионским бомбама /као што ће то чинити и пар месеци касније у акцији "Олуја"/. Немилосрдно су убијали становништво у колони, коју су у првом реду чинили жене, деца и старци. Они су бежали из својих домова у аутомобилима, на тракторима, запрежним возилима, бициклима, пешке...

Разбацани лешеви, унакажена тела жена, деце и старијих особа, преврнути трактори, коњске запреге и ствари - призори су који су се 1. и 2. маја 1995. године могли видети у насељу Нова Варош у Хрватској, као и дуж магистралног пута Окучани-Стара Градишка-Градишка.

Дана 23. априла навршиће се 18 година од бомбардовања зграде 'Радио-телевизије Србије' у ком је страдало 16 запослених. Због чега седиште телевизије није евакуисано и зашто сви одговорни нису процесуирани, главна су питања постављена на дебати 'Независног удружења новинара Србије'.

У ноћи 23. априла 1999. године у згради 'РТС'-а било је 150 људи. Шеснаесторо је погинуло.

Већ 18 година јавна је тајна да су радници 'РТС'-а намерно жртвовани, тврди мајка погинулог Небојше Стојановића.

„У осамнаестогодишњем временском распону, сазрели су и сами докази, а злочинци и њихови помагачи више се ни не крију. Сви знају истину, многи су проговорили потпуно слободно, ево на пример Хаџи Антић, недавно је изјавио да је изместио 'ТВ Политику' из зграде јер је добио упозорење од НАТО-а да ће бити бомбардовани. Као што је и 'РТС' добио упозорење“, каже Жанка Стојановић, мајка погинулог Небојше Стојановића.

Таква упозорења у ратном стању су била уобичајена, каже тадашњи градоначелник Ниша Зоран Живковић: „Било је могућности да се штете смање. И оне су смањене, на срећу говоримо о војним објектима и неким другим објектима где су падале бомбе на празне објекте, али добро. Али зашто то није спроведено и у случају 'РТС'-а? Зато што је требала жртва“. 
Једини за сада осуђени јер није евакуисао зграду је бивши директор 'РТС'-а Драгољуб Милановић, који је 2012. изашао из затвора. Остали одговорни нису процесуирани.

Век и по од предаје кључева града Београда кнезу Михаилу Обреновићу обележено је данас полагањем цвећа на спомен обележје на Калемегдану и свечаном поворком улицом која носи кнежево име.

Цвеће је положено на спомен обележју, које је подигнуто 1967. године, поводом 100. годишњице предаје кључева.

Споменик је израђен у виду каменог блока, на коме је вајар Михаило Пауновић израдио рељеф са представом предаје кључева, према цртежу Адама Стефановића, савременика тог догађаја.

Али Риза је 19. априла 1867. године предао кључеве града, а прочитан је и султанов ферман којим су српски градови под труском влашћу додељени на управљање кнезу Михаилу Обреновићу. 

Цвеће су положили градоначелник Синиша Мали и председник Скупштине града Никола Никодијевић, а три топовска удара са тврђаве обележила су годишњицу тог важног догађаја у историји Београда.

Свечана поворка коју су чинили оркестар МУП-а и Војске Србије, као и коњичка бригада и питомци ВС који су носили заставе Београда, прошла је од Трга Републике до Калемегдана, до места где је последњи турски командант Али Риза-паша предао кључеве града кнезу Михаилу. Ту је приређена и сценска реконструкција примопредаје кључева у извођењу младих глумаца позоришта Дадов, а све у оквиру Дана Београда који су у току.

Српски владар Душан Силни, творац нашег најважнијег средњовековног законика, 1346. године у Скопљу овенчан је титулом цара Срба и Грка - Цариградска патријаршија бацила је на Душана анатему 1350. године која му је скинута тек 1375. у време кнеза Лазара

Његово царство обухватало је централну и јужну Србију, целу Македонију и Албанију, без Драча, део Босне и Херцеговине, део Грчке до Тесалије, Црну Гору, и раме уз раме стајало са тадашњим царствима на Истоку и Западу.

Oвај моћни српски владар творац је и најважнијег српског средњевековног закона. Његови земни остаци почивају у Цркви Светог апостола и евангелисте Марка у Београду, а тачно 16. априла 1346. године, у Скопљу, Душан Силни крунисан је за цара Срба и Грка.

Живот Стефана Уроша Четвртог Душана Немањића пратила су освајања, богат политички живот, сукоби са црквом, Византијом... а његову смрт мистерија.

Рођен је око 1308. године, од оца Стефана Уроша Трећег Немањића (краљ Стефан Дечански) и бугарске принцезе Теодоре. Већ са 14 година на двору Немањића нашао се у центру политичких збивања.

Српска православна црква обележава данас Велики петак - дан када је Исус Христос страдао на крсту - најтужнији дан у години.

Христос, ухапшен претходне ноћи, изведен је пред јеврејске првосвештенике на суђење због оптужби да проповеда учење за које су тврдили да је у супротности са верским принципима и законима јудаизма.

Већи број лажних сведока, које су првосвештеници довели, наводили су, између осталог, да Исусови говори о Царству небеском представљају његову намеру да се прогласи за јеврејског цара који ће их ослободити од римског ропства.

То је искористио првосвештеник Кајафа и одлучио да Христа преда римском намеснику Јудеје - Понтију Пилату, како би га он осудио због побуне против Рима, што се кажњавало смрћу.

Пилат је Христа предао у руке јеврејском краљу Ироду, који га је вратио назад римском намеснику.

На Пилатова питања и тврђење Исус је ћутао или одговарао само са: "Ти кажеш", рекавши му у једном моменту да "његово царство није од овог света".

Видевши да нема елемената за осуду, римски намесник послужио се старим јеврејским обичајем да за време Пасхе буде помилован један осуђеник, па је окупљени народ упитао да ли жели слободу за Христа или Вараву.

Његова светост патријарх српски Иринеј са епископима Српске православне цркве позвао је у васкршњој посланици на повратак вјери и васкрсењу, уз жељу да са празником Васкрса васкрсне и Србија и цели српски род.

"Дај Боже да људи који воде и чувају државу буду надахнути духом васкрсења и духом вере у победу добра над злом", истиче се васкршњој посланици.

Посебан поздрав је упућен српском народу на распетом Косову и Метохији, неодвојивом делу Србије, чије светиње су чувари, не само српског православља, него и хришћанства у Европи.

"Косово је било и остаће наше јер Бог није у сили него у правди и моћан је да нам врати оно што нам се на силу покушава одузети", истиче се у посланици.

У посланици се наводи да људи живе у времену када се зло покушава прогласити добром, а добро злом, а грех нечим модерним и прихватљивим и да се омладини уместо примера врлине и честитости нуде идоли и антихероји, непослушност родитељима и одбацивање сваког ауторитета.

"Велика је одговорност Цркве, али и свих просветних институција ове земље, јер треба помоћи омладини да пронађе пут аутентичног живота и васкрсења", наглашава патријарх Иринеј.

У посланици се са тугом оцењује да данашњи свет не иде путем васкрсења, већ више путем смрти и безнађа, уз напомену да се има на уму податак да и у Србији сваке године умире по један велики град због смртности много веће него што је рађање.

Пре 47 година, једанаестог априла 1970, лансиран је трећи космички брод намењен слетању на Месец. Његова посада, коју су чинили Џејмс Лоуел, Фред Хејз и Џон Свајгерт - на Месец, међутим, неће крочити. Летелица о којој говоримо је „Аполо 13”. Два дана након беспрекорног лансирања са космодрома Кејп Канаверал, на више од три стотине хиљада километара од Земље, снажна експлозија потресла је брод и поклонила историји космичких летова (данас већ увелико легендарну) реченицу „Хјустоне, имамо проблем" - један од најпознатијих икад изговорених извештаја астронаута, подсећа на ову историјску епозоду РТС.

Експлодирао је, како се испоставило, један од резервоара са течним кисеоником на командном модулу, који је убрзо изгубио све залихе кисеоника, као и резерве воде, напајање електричном енергијом и погонски систем. Једина нада астронаута био је лунарни модул, који је тако постао чамац за спасавање. Да би преживела, посада је морала да се подвргне екстремној штедњи воде и кисеоника, као и да снизи потрошњу енергије на свега петину уобичајене, наводи РТС.

Ситуација у којој се нашао „Аполо 13” била је без преседана у историји космичких летова, па је највећи део пажљиво разрађених процедура и планова намењених потенцијалним проблемима у извођењу мисије био од мале помоћи. Инжењери мисије су стога осмислили многобројне импровизације како би оштећеном броду обезбедили какве-такве изгледе повратка.

Студентима се током викенда придружили и војни и полицијски синдикат Србије, траже нове и фер председничке изборе

Демонстрације незадовољних студената под називом „Протест против диктатуре“ одржане су и јуче, шести дан заредом, а придружили су им се и Полицијски синдикат Србије, као и Војни синдикат Србије па их је на улицама било, према њиховим проценама, око 80.000!

Скуп је почео тачно у подне испред Владе Србије интонирањем химне „Боже правде“ и минутом ћутања за страдале пилоте Војске Србије.

Са разгласа су пуштане песме Београдског синдиката и Рибље чорбе.

Шетња је после тога кренула београдским улицама уз тактове песме „Марш на Дрину“, а река људи се на крају, преко Бранковог моста, слила до платоа испред Палате Србије на Новом Београду.

Успут су их поздрављали Београђани са прозора станова, а велики број њих је, као и 5. октобра 2000, лупао у шерпе.

Највећу пажњу привукла је госпођа која је демонстранте поздравила са свог прозора држећи слику убијеног премијера Зорана Ђинђића.

Демонстранти су и јуче поновили своје захтеве - траже поништавање председничких избора одржаних 2. априла и расписивање нових, „фер и без крађе“.

Траже смене у РТС и РТВ, као и чланова РЕМ и РИК.