Јуче и данас

У својој богатој прошлости, Сремски Карловци били су поприште многих догађаја, посебно везаних за српску, а донекле и европску историју.

Овде је склопљен чувени Карловачки мир, којим је 26. јануара 1699. године окончан шеснаестогодишњи рат европских народа с Отоманском империјом и започела њена пропаст. Карловци, који се после овог догађаја налазе у границама Хабзбуршке монархије, од 1713. постају седиште српских митрополита, а од 1848. до 1918. и патријарха.

Од три политичка догађаја значајна за српску историју, два су се одиграла у Карловцима: Мајска скупштина 1848. године, на којој је 1/13. маја проглашена Српска Војводина и коначно су јавно прокламовани захтеви српског народа (територијална аутономија и избор српског војводе), које је обећао и гарантовао још аустријски цар Леополд, уочи Велике сеобе Србе под патријархом Арсенијем III Чарнојевићем, и Благовештански сабор 1861. године.

У Карловцима је 12. јуна (1848), дошло и до оружане битке за седиште Српског народног покрета и Српске Војводине, када су место напале мађарске трупе под командом генерала Јаноша Храбровског. Детаље овог догађаја, нажалост мало запостављеног на рачун других револуционарних и националних збивања током 1848/49, открива у својој новој књизи „Српска Војводина - Битка за Карловце” историчар др Жарко Димић, управник Архива САНУ у Сремским Карловцима.

На Тјентишту су данас обележене 74 године од Битке на Сутјесци, највеће битке коју су партизанске снаге водиле у Другом светском рату.

Против 120.000 немачких, италијанских, бугарских снага и снага усташке НДХ, уз подршку 300 авиона, борбу је водило 20.000 партизана, са којима је био Врховни штаб и Централна болница са 3.000 рањеника.

Офанзива је завршена пробојем партизанских снага, њиховим извлачењем из обруча и наставком покрета према југоисточној Босни. У овим борбама погинуло је више од 7.000 бораца Народноослободилачког покрета.

На централном споменику народним херојима, Спомен-костурници на Тјентишту положено је цвеће, а после тога присутнима су се обратили званичници.

Између осталих, обележавању годишњице Битке на Сутјесци, које су заједнички организовали одбори влада Републике Српске и Србије за његовање традиција ослободилачких ратова, присуствовали су министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић и предсједник Социјалистичке партије Петар Ђокић.

У име Народне скупштине Републике Српске присуствовала је четворочлана делегација - народни посланици Вељко Марић, Слободан Протић, Недељко Милаковић и Зоран Пологош.

Резолуција 1244 Савета безбедности Уједињених нација гарантује територијални интегритет и државни суверенитет СР Југославије, односно Републике Србије.

Зато тачком 10 ове резолуције, Савет безбедности „овлашћује генералног секретара да, уз помоћ одговарајућих међународних организација, успостави међународно цивилно присуство на Косову, како би се обезбедила привремена управа на Косову, при чему ће народ Косова моћи да ужива суштинску аутономију у оквиру СР Југославије, и које ће обезбедити прелазну управу при чему ће успостављати и надгледати развој привремених демократских институција самоуправе, како би се обезбедили услови за миран и нормалан живот свих становника Косова”.

Резолуцијом је дефинисао да ће одговорности међународног безбедносног присуства које ће бити распоређено и деловати на Косову укључивати следеће аспекте:

1. Одвраћање од обнове непријатељстава, одржавање и, према потреби, наметање прекида ватре, обезбеђивање повлачења и спречавања повратка на Косово снага савезне и републичке војске, полиције и паравојних јединица, осим како је предвиђено у тачки 6 анекса 2; 

демилитаризацију Ослободилачке војске Косова (ОВК) и других наоружаних група косовских Албанаца, како се захтева у ставу 15;

Запослени на Богословском факултету у Београду убудуће неће моћи да без "посебног архијерејског благослова" наступају јавно и на било који начин учествују у средствима јавног информисања.

Обавештење о томе Деканату, односно професорском колегијуму и свим запосленима на тој високошколској образовној установи, упутио је лично патријарх Иринеј.

Они који прекрше ово правило против њих ће, како је најављено, бити покренут црквенодисциплински поступак.

Ово упозорење патријарха српског дошло је пошто је, како је раније саопштено, петицију против изучавања Дарвинове теорије еволуције потписало, између осталих, и "пет свештеника".

Поводом те петиције, огласио се затим један број наставника и сарадника Православног богословског факултета Универзитета у Београду оценивши да у "програму наставе биологије, на свим образовним нивоима, не постоји ништа што би тренутно могло да замени теорију еволуције". 

Дарвинова теорија била је тема и последњег Светог архијерејског сабора СПЦ, после којег је саопштено да су архијереји разматрали "излишан и у суштини бесмислен проблем, а реч је о уплитању групе наставника и асистената Православног богословског факултета у Београду у јавну расправу о Дарвиновој теорији еволуције".

Танјуг

„Пошта Србије“ данас је у Београду представила и пустила у оптицај поштанску марку поводом 180 година од успостављања званичних дипломатских односа Велике Британије и Србије.

Централни мотив на пригодној марки представљају портрети кнеза Милоша Обреновића и сер Лојда Џорџа Хоџиса са српским и британским новинама, а штампана је у тиражу од 25.000 примерака.

„Пошта Србије“ на тај начин обележава јубилеј дипломатије, подсећајући на 1837. годину када су топови са Калемегданске тврђаве означили долазак првог дипломатског представника Уједињеног Краљевства пуковника Џорџа Лојда Хоџиса у тадашњу Кнежевину Србију.

На промоцији марке у музеју ПТТ, руководилац Сектора за корпоративни маркетинг и одговорност „Поште Србије“ Нела Бојовић рекла је да објављивањем пригодног издања марке то јавно предузеће даје свој допринос учвршћивању дипломатских веза и продубљивању сарадње две земље. Она је истакла да нова поштанска марка представља подсећање на најистакнутије представнике две државе.

„Изложба која прати поштанску марку је приказ заједничке историје две државе као и личности из свих области друштвеног живота које су својим трудом и постигнућима учиниле још богатијим односе Србије и Велике Британије“, истакла је Бојовићева. Она је додала да је данас пуштена у оптицај марка која је симбол сарадње и дуге традиције билатералних односа између држава и „симболична порука за снажније односе међу земљама посебно у овим данима великих изазова“.

Српска православна црква (СПЦ) и њени верници сутра обележавају празник Силазак Светог Духа на апостоле - Свете Тројице или Духове. 

Духови се увек обележавају 50 дан после Васкрса и десети дан после Спасовдана. Духови представљају и "рођендан" хришћанске цркве, а називају се још и Тројице, Тројичин дан, Силазак светог духа на апостоле. Код Срба и још чешће код Руса и Грка, тај празник се зове и Педесетница. 

По значају то је трећи празник по важности, после Васкрса и Божића, и као они, такође се слави три дана. Празновање се наставља целе седмице, не пости се, то је тзв. трапава недеља. 

Тај празник је увек у недељу, на педесети дан од Васкрса. Црквено учење каже да је непосредно пре Вазнесења, Христос обећао ученицима да ће се убрзо „излити благодет Духа Светог“ на њих, што се десило 50. дана од Васкрснућа. 

Тај празник се назива још и Тројица јер је - по учењу - Христос обећао, Бог Отац дозволио, а Свети Дух сишао. 

У педесети дан од Христовог Васкрсења, са неба изнад куће у којој су боравили апостоли и Пресвета Богородица настаде бука. 
СИЛАЗАК СВЕТОГ ДУХА НА АПОСТОЛЕ 

Поче да дува јак ветар, појави се јака светлост. Изнад главе сваког од апостола створи се по један пламени језик. “Тада се сви испунише Духом Светим, па почеше говорити другим језицима - како им је дух давао да говоре.” (Дела апостолска 2;4).

Пре тачно осам векова, 1217. године, српска држава је међународно призната

Година је 1204. Крсташи освајају Цариград. На тлу срушене Византије настају нове државе. Међународни односи у југоисточној Европи се усложњавају. Чак и у таквим невеселим политичким околностима, једна земља успева да оствари свој циљ и стекне међународно признање.

То је Србија, чији владар Стефан Немањић (Првовенчани) директно из Рима добија краљевску круну, што је значило стицање државности и самосталности.

Збило се то пре тачно осам векова – 1217. године.

Овако би у најкраћем могао да гласи сиже књиге „Србија 1217 – настанак краљевине”, у издању „Еволуте”, чији су аутори Синиша Мишић и Радивој Радић. Ова двојица професора Одељења за историју београдског Филозофског факултета недавно су представили своју студију на књижевном фестивалу „Пази шта читаш”. На тој манифестацији посвећеној стручној литератури из хуманистичких наука, културе и уметности, Мишић и Радић су појаснили да је у њиховој књизи „понуђен нови поглед на ову тему”.

„Наша намера је била да покажемо како 1217. година није била случајност или инцидент у историји Срба у средњем веку, већ да је стицање државности био исход напора које је предузимало више генерација тадашњих владара. Најзаслужнији за то што је Србија дошла до круне и међународног признања јесу Стефан Немања (Свети Симеон) и његови синови Стефан Немањић (Првовенчани) и Растко, односно Сава”, истакао је Мишић.

У селу Ледићи, код Трнова, у суботу, 3. јуна, биће обележено 25 година од крвавог пира муслиманских фаланги које су свирепо ликвидирале 24 српска цивила из овог села. Припадници муслиманских снага су у јуну 1992. године мучки убили српске цивиле - најстарија жртва Иконија Васић имала је 92 године, а најмлађа Милун Тешановић само 18 месеци.

У злочиначком походу комшија, убијено је десет чланова породице Васић, цела породица Тешановић, која је имала девет чланова, три члана породице Миовчић, као и Саво Кењић и Слађана Секулић.

Начелник општине Трново Горан Вујичић истиче за Срну да ни за масакр над Србима у Ледићима нико од злочинаца до данас није одговарао.

- Ни Тужилаштво ни Суд БиХ нису покренули никакав процес иако сви добро знамо да су ту страдали невини и недужни српски цивили, једноставно, немоћни људи који су покушали да се склоне из Ледића, када су их напале муслиманске снаге - наглашава Вујичић.

Породице жртава огорчене су понашањем правосудних органа у БиХ.

Општинска власт у Трнову настојаће да, у наредном периоду, путем институција Републике Српске скрене пажњу на овај ужасни злочин и отвори процес у вези са кажњавањем злочинаца.

Директор Документационо-информационог центра "Веритас" Саво Штрбац рекао је данас да није изненађен најавом концерта хрватског пјевача Марка Перковића Томпсона у Мостару, него га је чак и очекивао.

"Шта друго очекивати од Хрвата у том граду, као и Херцеговини уопште, где је поникло, а и данас цвета усташтво, које он велича у својим песмама", рекао је Штрбац Срни пре почетка свесрпског сабора "Крушедолска звона" испред манастира у Крушедолу. Он је додао да Томпсона и његове концерте, на којим се велича усташтво и мржња према Србима, подржава сам врх власти Хрватске - председник Колинда Грабар Китаровић и премијер Андреј Пленковић.

"Сетите се да су се Китаровићева и Пленковић правили као да не знају зашто је отказан концерт Томпсона у Марибору. Отишли су и корак даље, па су од Словеније тражили да писаним путем и службено наведу разлоге који су довели до отказивања концерта", рекао је Штрбац. Он каже да је актуелна хрватска власт на све спремна не би ли се одржала на својим функцијама.

"Породицу председнице Хрватске познајем и никад пре није била националистички и шовинистички настројена. Слично је и са Пленковићем. Обоје су, међутим, окусили власт и да би се одржали на њој не презају да подрже певача који је оличење мржње према српском народу и свему што је српско", рекао је Штрбац. Он тврди да се "случај Томпсон" уклапа у константу која постоји код Хрвата, а то је мржња према Србима.

Литургијом у Вазнесењској цркви и литијом централним градским улицама, Град Београд је обележио своју славу - Вазнесење господње, Спасовдан.

После литургије, уз звона са свих градских и приградских цркава, кренула је свечана литија улицама града у којој су учествовали домаћин славе – заменик градоначелника Андреја Младеновић, градски менаџер Горан Весић и представници Града Београда, принц Александар Карађорђевић и принцеза Катарина.

Током литије, која је формирана испред Вазнесењске цркве, одржане су три молитве: молитва за живот и здравље Београђана, молитва за мир и благостање и молитва за помен свима који су животе дали за очување и слободу Београда.

Литија, у којој је учествовало неколико стотина људи, кренула је улицом Адмирала Гепрата, а затим се упутила ка Улици краља Милана до Теразија, где је прочитана прва молитва.

Колона се затим кретала Кнез Михаиловом и Париском улицом до Патријаршије и Саборне цркве, где је читана друга молитва, а потом се упутила Поп Лукином, Бранковом, Краљице Наталије и Добрињском улицом до порте Вазнесењске цркве, где је симболично затворен круг и прочитана трећа молитва у спомен свих палих јунака Београда.

Београд слави Спасовдан као своју славу од када је деспот Стефан Лазаревић 1403. године граду дао статус престонице, у част обнове и напретка.