На данашњи дан 1594. године Турци су на Врачару спалили мошти оца српске државотворности и првог српског архиепископа Светог Саве.

Спаљивању моштију Светог Саве, 359 година после његове смрти, претходио је устанак Срба у Банату под епископом банатским Светим Теодором Вршачким, у којем су устаници носили иконе Светог Саве.

Турски султан Мухамед Трећи наредио је Синан-паши да по сваку цену угуши побуне Срба, а овај је, знајући да до гроба Светог Саве у Манастиру Милешева ходочасте чак и мухамеданци, па се онда враћају вери предака, наредио да се мошти пренесу у Београд, где их је затим и спалио.

У народу је тада настала песма: 

"На Врачару Синан виче: гори, гори, свештениче

То си од нас заслужио: што си рају просветио".

Тело Светог Саве било је сахрањено у Манастиру Милешева.

За време турске владавине, српски народ се окупљао над моштима свога светитеља, да тражи утеху и лек.

Према српској црквенонародној традицији, спаљивањем моштију светитељевих не само да није угашена свест о Светом Сави у народу, већ је још више укорењена.

Данас, на месту спаљивања моштију великог српског просветитеља и свеца ниче један од највећих православних храмова на свету - Храм Светог Саве.

СРНА