Здрав живот

Људи који једу храну богату магнезијумом, као што су спанаћ и бадеми, могу да имају здравији мозак. Нова студија указује на то да намирнице богате магнезијумом чувају мозак и помажу му да дуже остане здрав.

Намирнице које су богате магнезијумом су лиснато поврће и орашасти плодови. Већина нутрициониста напомиње да је важно да сви имамо уравнотежену исхрану, да не би требало узимати популарне „додатке за негу мозга“. Најсложенији орган у телу штити се природном храном. 

Недавна студија открила је да људи који једу храну богату магнезијумом имају боље памћење иако старе. Добри резултати забележени су код жена у постменопаузи.

Национални институти за здравље Аустралије препоручује узимање 320 до 430 милиграма магнезијума на дан.

Повећање уношења магнезијума „може да доведе до значајно бољег здравља мозга, за које се такође очекује да допринесе већем очувању когнитивних способности и нижем ризику или одложеном почетку деменције у каснијем животу“, навели су истраживачи.

Нега мозга и суплементи магнезијума као најновији велнес модни трендови

Нова студија показује да трошење новца на скупе суплементе није неопходно да би се побољшала функција мозга - само више спанаћа у исхрани може да буде довољно за добре физичке и менталне способности. Магнезијум помаже и код опуштања и квалитетнијег сна. Подстиче релаксацију мишића блокирајући калцијум у телу.

Вакцине против рака и срчаних болести биће „спремне до краја деценије”, а милиони живота могли би да буду спасени револуционарним новим вакцинама против низа болести, најавили су стручњаци.

Водећа америчка фармацеутска компанија „Модерна” саопштила је да је уверена да ће вакцине против рака, кардиоваскуларних и аутоимуних болести, као и других стања бити спремне до 2030. године, објавио је данас „Гардијан”.

Главни медицински директор „Модерне”, доктор Пол Бартон, рекао је да верује да ће та фирма моћи да понуди вакцине против „свих врста болести” за само пет година.

Компанија, која је произвела водећу вакцину против короне, сада развија вакцине против рака које циљају различите типове тумора.

„Имаћемо ту вакцину и она ће бити веома ефикасна и спасиће стотине хиљада, ако не и милионе живота. Мислим да ћемо моћи да понудимо персонализоване вакцине против рака, против више различитих типова тумора људима широм света”, истакао је Бартон. Он је рекао да би више респираторних инфекција могле бити покривене једном вакцином, омогућавајући људима да буду заштићени од короне, грипа и респираторног синцицијалног вируса (РСВ), док би терапије мРНА могле бити доступне за ретке болести за које тренутно не постоје лекови.

Антихистаминици, који се користе као лек за олакшање алергије, нису баш најбоље решење. Бољи избор је храна која појачава имунитет и помаже вам да се решите алергије на природан начин.

Лук - лук је природни антихистаминик, богат кверцетином, флавоноидом који има снажно антиоксидативно дејство. Кверцетин блокира производњу и ослобађање хистамина, процеса укључених у алергијски одговор тела, као и инхибирање других алергијских и упалних процеса. Други добри извори кверцетина су: јабуке, црвено вино, капар, црна зова, коријандер, црни и зелени чај, агруми, банане и паприке.

Кефир - овај ферментисани млечни производ садржи пробиотике, за које се показало да смањују смањену упалу носних путева, лече сезонске алергије и појачавају одговор имунитета. Остали извори пробиотика су јогурт и природно обрађени кисели купус.

Поморанџе - богате су витамином Ц, који делује као природни антихистаминик, али и кверцетином, а комбиновање кверцетина и витамина Ц повећава хистамин и смањује упале. Други извори витамина Ц су: цитруси, паприке, броколи, јагоде, папаја и манго.

Мед - осим већ познатих противупалних својстава, мед може да смањи алергију ако се узме на самом почетку сезоне. Људи који пате од алергија на полен имају 60 одсто мање симптома, а алергије им трају 70 одсто краће ако редовно конзумирају домаћи, нефилтрирани мед.

Најтеже је успоставити било коју врсту рутине на недељном нивоу, али када се то догоди, онда нам је све лакше и током радне недеље добро функционишемо у свим сегментима живота.

Знамо колико је важно имати дневну рутину. Медији су преплављени различитим саветима и препорукама за јутарњу, дневну, вечерњу, ноћну, рутину вежбања, исхране, рутину свакодневног живота и многих других. Чести нисмо ни свесни колико је она важна за наш  успешнији свакодневни живот.

Усвајањем рутине која „ради“ за нас, промовишемо  навике које нам омогућавају да будемо најсрећнија и најздравија верзија себе, као и да све своје обавезе завршимо на време. Рутине могу да помогну у избору дневних обавеза, приоритетима као што су вежбање, здрава исхрана, спавање, уношења течности у организам, уживање у хобијима.

Хал Елрод, аутор књиге „Чудесно јутро“, тврди да је јутарња рутина кључна за постављање успешног дана.

„Начин на који се будите сваког дана и јутарња рутина (или недостатак исте) драматично утиче на лични ниво успеха у свакој области живота. Рутине помажу у стабилизацији расположења и могу много да побољшају ментално здравље особе омогућавајући јој да престане да брине, јер по плану већ зна шта следи. Међутим, чак и најбоље рутине с времена на време могу изгледати помало излизане и досадне“, истакао је Хал Елрод.

Пост је, најкраће речено, уздржавање од уноса (неке) хране у одређеном временском периоду. Све велике монотеистичке религије (хришћанство, ислам, будизам) имају своја правила поста.

Православци се током поста одричу „мрсне” хране, оброке праве најчешће на води, без масноћа, или једу и рибу коју припремају на уљу. Суштина је да се у данима поста не једу месо, млеко и јаја као и производи од њих.

Савремена исхрана обилује неправилним и недовољно избалансираним оброцима. У њима има превише масноћа, меса, угљених хидрата, а мало воћа и поврћа. Пост није резервисан само за вернике, јер у неком смислу представља и својеврсни детокс организма од намирница животињског порекла.

Пост је здрав и за вернике и за оне који то нису, уколико је у исхрани укључен велики број нутритивно вредних намирница. Уколико пост схватите као једноличну „немрсну” исхрану и навалите на кромпир, пиринач, џем и хлеб, пост вам неће бити користан по организам, напротив. Уколико без размишљања уносите углавном угљене хидрате може вам се десити да после 40 дана поста осећате вртоглавицу, анемију, постанете деконцентисани и депресивни. Немојте тако једнолично да се храните.

Да не бисте упали у замку треба да користите намирнице из традиционалне исхране и то цело зрно разних житарица. Такође у исхрану треба убацити што више махунарки. Махунарке су богате протеинима, тако да представљају замену за месо. Зелено лиснато поврће (рецимо спанаћ, зелена салата, блитва, кељ…) је такође благотворно и садржи доста гвожђа.

Код алергије на кућну прашину особе обично реагују на бактерије - микроскопски сићушни организми који се најчешће налазе у кућној прашини. Симптоми алергије су слични прехлади или алергији на детерџенте, а то сукијавица и цурење из носа. Лекови могу да ублаже симпроме, али дугорочно најбоље је третирати ову преосетљивост организма, као и настојати да се што је више могуће уклони прашина из куће.

Процењује се да је око десет процената популације алергично на бактерије, која је поред алергије на полен, једна од најчешћих алергија.

Да ли је само недовољно чисто окружење извор алергије?

Иако не бисмо претпоставили, гриње се убрајају у типичне становнике људског органзима. Хране се одумрлим слојевима коже и не преносе друге болести. Њихово потпуно изопштавање из наших живота практично би било немогуће.

Бактерије не само да се сакупљају у прашини која се слеже на поду, већ су присутне и на јастуцима, у покривачима. Када протресамо ове текстиле гриње одлазе у ваздух из којег их удишемо. Зато је пожељно уклонити кућну прашину колико је то могуће.

Који су симптоми код алергије на кућну прашину?

Тегобе код ове алергије највише личе на симптоме прехладе, тако да је понекад тешко разликовати их, али су то запушеност носа, надражај за кашаљ, кијавица, сузе, свраб у очима, главобоља, бол у грлу, црвенило коже и отежано дисање (у тежим случајевима).

Љути корен садржи чак пет пута више витамина Це од цитруса, помаже организму да тешку храну лакше свари, чисти организам, отклања умор, лечи прехладу

Лековита својства рена (Armoracia lapathifolia Gilib.) била су позната још у античко доба. Према писањима Васе Пелагића, свака кућа мора имати рен, јер он враћа енергију, даје умну снагу, лечи кашаљ.

Савремена истраживања показала су да је то биљка број један за имуни систем. Његов корен, љут и специфичног укуса, употребљава се као зачин у кулинарству и прехрамбеној индустрији.

Омиљени и у кулинарству

Данас се највише користи као сос или крем, као додатак масној храни, првенствено печеном месу или печењу. Рен помаже организму да тешку храну лакше свари, уз то додатно чисти организам, убрзава метаболизам, отклања умор и подиже енергију. Подстиче размножавање и развој корисних бактерија у цревима.

Рен је омиљен народни лек и здрав зачин. Највише се употребљава као пресан зачин, мање за лек. Расте по влажним местима, готово широм целог света. Гаји се у многим земљама због корена који служи за зачин.

Корен се употребљава у медицини, нарочито народној, а користи се и у исхрани, као додатак јелима. Изданци садрже око 12 одсто угљених хидрата, 2–3 процента протеина, бројне минерале и витамине.

У трци са временом, обавезама, нагомиланим жељама потребно је посебно умеће да сваког дана на породичној трпези буде спремљен домаћи ручак. Ако уз све то додамо да он треба да буде здрав, нутритивно прихватљив и у складу са сезонским намирницама онда је ова једначина вишеструко комликована.

Оно што је наважније, ако се налазите пред овим задатком је – добра организација. Уколико успете да осмислите јеловник за пет дана, набавите намирнице, онда сте већ на пола пута и да успешно реализујете овај комплексан задатак.

Искусни кувар Никола Каленић саветује неколико корака који ће вам олакшати припрему хране.

Такође, за случај да вам преостане он наводи да практикујете да замрзавате полуготове или готове оброке. Наравно код оваквог чувања хране потребно је да се јело не чува дуже од три месеца.

„Временом квалитет хране се постепено смањује и може доћи до промене структуре, укуса и мириса хране. Безбедност хране,без обзира колико је храна замрзнута може постати небезбедна за јело ако је у међувремену досло до остецења на њој или ако се нису постовали хигијенски стандарди током процеса припреме. И као треће губитак хранљивих састојака дуго чување хране у замрзивачу може довести до губитка хранљивих састојака и промене нутритивне вредности”, наводи Каленић наводећи да је једини безбедан чувања хране дуже од три месеца њено конзервирање у стакленим теглама или вакуумирањем.

Када попијете шољицу кафе, главно питање је кад ће вам се разбистрити у глави. Али, осим тога, налет кофеина могли бисте доживети низ изненађујућих нежељених ефеката ако пијете кафу сваки дан. 

У ствари, нова студија је открила да испијање три или више шољица кафе дневно може оштетити бубреге. 

Студија, која је недавно објављена испитивала је 1.180 одраслих особа између 18 и 45 година. Испитивање је трајало 16 година, сваки од учесника је прегледан током праћења, а док су гледали резултате, прво су приметили да је варијанта гена ЦИП1А2 рс762551 присутна код око половине учесника, што значи да њихово тело не метаболише кофеин тако брзо. Такође су открили да су они који спорије метаболишу кофеин имали 2,7 пута већу вероватноћу да ће завршити са дисфункцијом бубрега ако пију три шољице кафе или више сваки дан.

„Ово имплицира да кофеин може да оштетити бубреге”, рекла је др Сара Махдави, водећи аутор студије, преноси Eat this dont that наводећи да исхрана треба да буде индивидуализована за сваку особу.  Она наводи да студија не указује да људи треба да престану да пију кафу, већ да то сведу на меру од једне, две шољице. Да ли то значи да сте сигурни од потенцијално штетних ефеката кафе на бубреге ако пијете мање од три шољице сваког дана? 

„Постојала је крива у облику слова У за конзумацију кофеина. Они који конзумирају шољицу дневно су видели предности укључујући заштиту од крвног притиска, док су они који конзумирају три и више шољице дневно такође видели предности. Дакле, на крају крајева, то заиста зависи од појединца. 

Шта је највећи изум људског рода? Точак? Антибиотици? У игру би могао да се убаци и производ који је такође мења начин на који живимо - кондом. Међународни дан кондома се обележава 13. фебруара.

Захваљујући стварчици од латекса, могућ је секс (скоро) без ризика од полних болести или нежељене трудноће. Како наводи организација Planned Parenthood у САД, кондоми су ефикасни 98 одсто - кад се ставе како треба.

Пошто људи нису савршени ни у чему, па ни у стављању кондома, верује се да у пракси ефикасност пада на 87 одсто.

Али ипак! Ко зна колико су живота презервативи спасили, а свакако су женама дали више слободе у доба кад је трудноћа ван брака често значила презир.

Ево кратке историје овог растегљивог малише.

Кондоми у боји класе

Прво помињање нечега налик кондому датира три миленијума пре Христа. Краљ Минос, којег се можда сећате по огромном лавиринту са минотауром, наводно је користио козију бешику како би заштитио сексуалне партнерке од необичне полне болести. Легенда каже да је Миносово семе садржало гује и шкорпионе.

Стари Египћани су такође користили заштиту. Археолог Хауард Картер и његов тим нашли су кондом у Тутанкамоновој гробници, са све остацима фараонове ДНК. Био је начињен од финог лана потопљеног у маслиново уље, и на повезу за који се верује да га је фараон везивао око струка. То је било око 1350. године старе ере.

Кондоми изгледа нису били резервисани само за богокраљеве. И други Египћани су их користили, али увек у боји која одговара њиховом социјалном пореклу. Дакле, слабе шансе да фармер превари партнерку представљајући се као богати трговац.