Код алергије на кућну прашину особе обично реагују на бактерије - микроскопски сићушни организми који се најчешће налазе у кућној прашини. Симптоми алергије су слични прехлади или алергији на детерџенте, а то сукијавица и цурење из носа. Лекови могу да ублаже симпроме, али дугорочно најбоље је третирати ову преосетљивост организма, као и настојати да се што је више могуће уклони прашина из куће.
Процењује се да је око десет процената популације алергично на бактерије, која је поред алергије на полен, једна од најчешћих алергија.
Да ли је само недовољно чисто окружење извор алергије?
Иако не бисмо претпоставили, гриње се убрајају у типичне становнике људског органзима. Хране се одумрлим слојевима коже и не преносе друге болести. Њихово потпуно изопштавање из наших живота практично би било немогуће.
Бактерије не само да се сакупљају у прашини која се слеже на поду, већ су присутне и на јастуцима, у покривачима. Када протресамо ове текстиле гриње одлазе у ваздух из којег их удишемо. Зато је пожељно уклонити кућну прашину колико је то могуће.
Који су симптоми код алергије на кућну прашину?
Тегобе код ове алергије највише личе на симптоме прехладе, тако да је понекад тешко разликовати их, али су то запушеност носа, надражај за кашаљ, кијавица, сузе, свраб у очима, главобоља, бол у грлу, црвенило коже и отежано дисање (у тежим случајевима).
По правилу ноћу и рано изјутра је најинтензивнија алергијска реакција на бактерије, односно прашину.
Како се изборити са алергијом на прашину?
Постоје два начина на која се алергија може третирати. Први је краткорочнији и подразумева узимање медицинских препарата за ублажавање симптома - то су лекови који имају специфичноантиалергијско дејство.
Дугорочна борба против алергије подразумева хипосензибилизацију, што значи да је потребно стрпљење, али се исплати, јер се кроз третмане увођења додатне количине алергена у имуносистем могу минимализовати симптоми. Хипосензибилизација помаже и код других алергија.
Ивана Мартић, Новине Торонто
Ауторска права Радио Оаза 2026