Прилози

Свако треће дрво суочава се са изумирањем у дивљини, наводи се у новом извештају и додаје да половини свих врста магнолије прети нестанак, преноси Би-Би-Си.

Са изумирањем у дивљини суочено је најмање 30 одсто светских врста дрвећа, од познатих храстова и магнолија до тропског дрвећа.

Стручњаци кажу да је угрожено 17.500 врста дрвећа, што је двоструко више од угрожених сисара, птица, водоземаца и гмизаваца заједно.

Групе за заштиту природе позивају на хитне напоре с циљем заштите усред претњи као што је крчењ и сече шума, али и климатске промене.

- Имамо готово 60.000 врста дрвећа на планети и први пут сада знамо којима од ових су потребне акције очувања, које су им највеће претње и где се налазе - рекла је Малин Риверс из хуманитарне организације "Ботаник гарденс конзервејешн интернешнел" у Лондону.

За здрав свет потребна је разноликост врста дрвећа, додала је Сара Олдфилд, копредседник Глобалне специјалистичке групе за дрвеће Међународне уније за очување природе.

- Свака врста дрвећа има јединствену еколошку улогу - рекла је она и додала да се, с обзиром на то да је 30 одсто светских врста дрвећа пред нестанком, мора хитно интензивирати акција очувања.

У извештају "Стање светских стабала" наводи се да се најмање 30 одсто од 60.000 познатих врста дрвећа суочава са изумирањем. Око 142 врсте већ су нестале из дивљине, док су 442 на самој ивици изумирања, а остало је мање од 50 појединачних стабала.

Највеће претње дрвећу на глобалном нивоу су крчење шума за усеве /утиче на 29 одсто врста/, сеча /27 одсто/, крчење за испашу или гајење стоке /14 одсто/, крчење за грађевинске радове /13 одсто/ и пожар /13 одсто/.

Али то није геноцид

У Сребреници се није догодио геноцид и нема основа за тврдње да је око 8.000 Бошњака убијено у тој регији у јулу 1995.године, закључци су Независне међународне комисије за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији од 1992. до 1995. године, чији је извештај представљен данас у Београду у присуству осморо чланова те комисије.

Комисија, на чијем је челу израелски историчар и стручњак за историју холокауста Гидеон Грајф, конституисана је у марту 2019. године од стране Владе Републике Српске и пуне две године је радила на извештају који је објављен на више од 1.000 страна.

Према проценама Комисије, између 1.500 и 3.000 бошњачких војника је заробљено и убијено на више различитих локација, а Грајф каже да Комисија не сматра да се у Сребреници догодио ни појединачни злочин геноцида нити геноцид уопште, али да ''препознаје чињенице'' да је хиљаде људи убијено на најстрашније начине и да одговорни за те злочине морају бити приведени правди.

''Као Комисија стојимо иза сваког слова, наш једини циљ је била истина, сигурни смо да су наши резултати истинити и да представљају реално стање ствари. Обавили смо детаљан посао и верујемо да ће извештај бити коришћен у региону'', рекао је Грајф на конференцији за медије. Комисија је, каже, проценила да се злочини у Сребреници не могу сматрати геноцидом у складу са чланом 6 Римског статута заједно, јер слично понашање, како је навео, морало би да се понови против једне исте групе.

Грајф сматра да је кључно да се геноцид дефинише како треба и да се тај термин не користи олако.

После повратка на власт у Авганистану, послер двадесет година, талибани су повратили контролу над природним ресурсима за које је бивши министар рударства те земље рекао да би могли да вреде до три билиона долара. Та процена направљена је пред крај 2010. године, а сада би могла бити и већа, пошто је глобални економски опоравак због шока насталог пандемијом довео до повећања цена свега, од бакра до литијума.

Авганистан је богат ресурсима као што су бакар, злато, нафта, природни гас, уранијум, боксит, угаљ, руда гвожђа, ретки метали, литијум, хром, олово, цинк, драго камење, сумпор, травертин, гипс и мермер, преноси Ројтерс.

"Авганистан је свакако један од региона најбогатијих традиционалним племенитим металима, али и металима (потребним) за настајућу економију 21. века", рекао је Род Шуновер, научник и стручњак за безбедност који је основао групу Еколоџикал Фјучерс Груп, наводи CNN. 

Минерално богатство, које је открио тим званичника Пентагона и америчких геолога, расуто је по целој земљи, укључујући југ и исток дуж границе са Пакистаном, где су побуне предвођене талибанима најинтензивније.

"Овде постоји запањујући потенцијал", навео је Њујорк тајмс, цитирајући генерала Дејвида Петреуса, команданта Централне команде САД. "Наравно, постоји много 'ако', али мислим да је потенцијал изузетно значајан", рекао је Петреус.

Бакар вредан стотине милијарди долара 

У извештају Министарства руда и нафте за 2019. годину Авганистан има залихе бакра од готово 30 милиона тона. Мапа пута авганистанског рударског сектора коју је Министарство објавило исте године наводи да се налази још 28,5 милиона тона бакра у неоткривеним налазиштима. То је, укупно, близу 60 милиона тона, вредних стотине милијарди долара по тренутним ценама, а потражња за металом расте.

Министарство спољних послова Србије најоштрије је данас осудило објављивање текста у листу „Џерузалем пост” аутора Давида Голдмана, који, како се наводи, обилује нетачним и злонамерно пласирамим подацима истичући да је затечено бесрамним покушајем ревизије историје и релативизације „највећег и најмонструознијег злочина” на овим просторима.

У тексту „Ово срамотно исмевање Холокауста мора одмах да престане” аустралијски писац Дејвид Голдман наводи да је списак жртава Јасеновца доктриниран, да је било између 2.500 и 4.500 жртава, а да Србија нема никакве форензичке доказе да их је било више. Он даље тврди да су југословенске власти 1980. године преименовале Јасеновац у „Аушвиц на Балкану” у „циничном покушају да изнуди новац од Западне Немачке, при чему је број страдалих у логору повећан на 59.000, 99.000, 250.000 и на крају на 800.000, попут „језиве игре геноцидног бинга”.

Министарство наводи да се овај текст издваја по беспризорности у мору текстова насталих на „таласу историјског ревизионизма и апологетике фашистичке идеологије зла”.

Како се наводи, аутор текста вређа сени невино страдалих жртава јасеновачког логора, али и здрав разум израелских и међународних читалаца, тврдњом да у том највећем концентрационом логору нацистичке Независне државе Хрватске није побијено више од 4.500 жртава. „Стотине хиљада жртава логора који је представљао централну тачку усташког геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у дугом трајању су негиране и ниподаштаване, испрва од стране ревизиониста са маргине, да би се у тај жалосни подухват почетком 90-их укључио и политички врх обновљене хрватске државе”, наводи се у саопштењу.

Уклањање оваквих порука захтевао је Институт за истраживање геноцида Канада који сарађује с бошњачким организацијама

Пошто је Валентин Инцко увео „вербални деликт” у Босни и Херцеговини наметнутим законом којим је забрањено негирање геноцида у Сребреници, јасно је да ће његовим путем кренути и највеће друштвене мреже. Наиме, компаније „Твитер” и „Гугл” потврдиле су да ће са својих платформи уклањати садржаје у којима се негира да се у Сребреници десио геноцид, а такве објаве ће бити брисане и са „Инстаграма”, апликације која је повезана с „Фејсбуком”. Поруке у којима корисници друштвених мрежа изражавају сумњу када је у питању проглашавање злочина у Сребреници за геноцид убудуће ће бити третиране као говор мржње.

„Твитер” и „Гугл” потврдили су ову вест за Радио слободна Европа, а то је од њих захтевао Институт за истраживање геноцида Канада (ИГК). Реч је о невладиној организацији чији је директор извесни Емир Рамић, а која, како је наведено на њеном порталу, сарађује са сарајевским Институтом за истраживање злочина против човечности и међународног права, Мајкама Сребренице, Савезом логораша БиХ, Канадским музејом за људска права, Саветодавним већем за БиХ из Вашингтона...

Међутим, у току јучерашњег дана ова пракса није заживела јер су текст који је на „Твитеру” објавио Радио слободна Европа, десетине људи коментарисале тврдећи да у Сребреници није било геноцида. Обрисано је тек неколико порука, искључиво оне које су написане на латиници. Наши саговорници се слажу да оваква одлука угрожава право на слободно изражавање и мишљење људи који имају ставове супротне онима које покушавају да наметну велике западне силе и да је циљ овакве политике спречавање даљег истраживања злочина у Сребреници.

Ова држава је током летњих месеци постала нови епицентар вируса корона, док се гувернер Рон Десантис сукобљава сa Белом кућом јер не жели да уведе обавезно ношење маски, нити да се повинује другим антикорона мерама поручујући да је то „слободна држава”

Током протеклих „пандемијских година”, велики број људи и фирми из свих делова САД одлучио је да се пресели на Флориду. Чак је и „Дизни” недавно најавио да ће преселити 2.000 радних места из Калифорније на Флориду. Према проценама Завода за економска и демографска истраживања САД, на Флориди се у периоду између априла 2020. и априла 2021. настанило 329.717 нових становника. Подаци „Move.org” показују да је Флорида била место број један за селидбу Американаца у 2020. години. Попис становништва у САД, показује да се 601.611 људи доселило на Флориду у току 2019. године. Такође, многи Американци који због пандемије нису користили прошлогодишњи одмор похрлили су овог лета у „сунчану државу”.

Гувернер Флориде, републиканац Рон Десантис одлучио се за отворену економију, успротивио се обавезном ношењу маски и заузео другачији приступ у дистрибуцији вакцина. Флорида је имала добре резултате, односно мало заражених, све доскора, иако није увела строга ограничења у покушају да контролише ширење ковида 19. Међутим, током лета је постала нови епицентар вируса. Подаци Центра за контролу и превенцију болести (ЦДЦ) показују да нови случајеви на Флориди чине скоро петину свих нових случајева у САД. Према подацима које је објавило Министарство здравља Флориде, ова држава је пријавила 110.477 заражених у периоду од 23. до 29. јула.

Ко је Јована Прековић, олимпијска шампионка?

Јована Прековић освојила је златну медаљу на Олимпијским играма, укупно осму за Србију. Ко је Јована? Па девојка која је одавно велики шампион каратеа.

Јована Прековић је рођена у Аранђеловцу 20. јануара 1996. године, где је завршила основну школу "Светолик Ранковић", а затим и средњу школу, гимназију "Милош Савковић", одличним успехом.

Тренутно је студент Факултета за спорт и физичко васпитање и Факултета за спорт УНИОН - Никола Тесла у Београду, а каратеом је почела да се бави 2001. године у карате клубу "Књаз" из Аранђеловца чији је и данас члан.

Да је прави бисер српског и светског каратеа почела је да показује већ у првим годинама своје спортске каријере, па је, поред великог броја освојених домаћих и међународних карате турнира, била и државни првак у свим категоријама. Пошто је 2013. на Балканском првенству и на Светском првенству за млађе категорије освојила две бронзане медаље, на Балканском првенству 2014. осваја златну медаљу и постаје балкански шампион у женској конкуренцији у категорији до 55 килограма.

После освајања трећег места и бронзане медаље на Европском првенству 2016. године, 2017. године постаје Европски шампион освојивши златну медаљу на Европском првенству у Турској, у категорији до 61 килограма“, наводи се у њеној биографији на сајту Министарства одбране, а Јована је члан спортске јединице Универзитета одбране Министарства одбране и Војске Србије од 2019. године.

Поред освајања великог броја медаља на Светским премијер лигама и турнирима Серије А (Токио 2017. и 2019. године, Холандија и Француска 2017. године, Шангај и Монтреал 2019. године), на Светском првенству у Шпанији осваја златну медаљу у категорији и постаје светски шампион у женској конкуренцији у категорији до 61 килограма.

Пошто су се сви оштећени сагласили очекује се да суд у Онтарију потврди одштету од девет милиона евра стотинама оштећених и понижених методама лекара за вантелесно оплођење који је без знања пацијената користио насумичне узорке сперме, чак и своју.

Стотине оштећених жртава канадског доктора за вантелесно оплођење, укључујући више од десеторо деце која су зачета његовом спермом, поделиће предложену одштету у износу од девет милиона евра, прву такве врсте у свету.

Суд у Онтарију је током недеље потврдио нагодбу за групну тужбу покренуту још 2016. године против доктора Нормана Барвина из Отаве.

Барвин је деценијама био веома тражен лекар на пољу вантелеснпог оплођења, чак је добио надимак „Беба бог“ због свог успеха и одликовање од канадске државе.

Међутим, још пре скоро четири деценије поједини парови су почели да доводе у питање његов начин рада.

Давина и Дејвид Диксон су се 1989. године обратили за помоћ доктору Барвину како би добили потомство. Били су сумњичави пошто њихова ћерка Ребека уопште није личила на њих, али када јој је дијагностиковано да болује од целијакије - упркос томе што нико у породици није патио од те болести - Диксонови су се обратили Барвину да ураде ДНК анализу.

Доктор је одбио да да узорке, али Диксонови су успели да упореде Ребекину ДНК са узорком ДНК још једног Барвиновог пацијента - и утврдили су поклапање. Тако је Ребека у 25. години сазнала да јој је доктор Барвин биолошки отац.

Епископ бихаћко-петровачки и рмањски Сергије поручио је у својој беседи да су пуна инострана летовалишта православних Срба, али да је трава до колена у Јасеновцу, на Гаравицама, на Шушњару, у Ливну, на Бравску, у Јањилима.

Владика Сергије је указао на то да, иако се до мора путује дуго, "тешко је издвојити пет минута, стати на Гаравице, Шушњар, Ливно, Бравско и где све не и запалити само једну малу свећу".

- У овом казивању трава до колена је метафора нашег заборава, јер нема ко да упали свећу, нема ко да молитвом раздани мрак у којем јесмо захваљујући своме забораву. Нема никог да пусти сузу јер је унук заборавио деду, а унука баку. Ови из времена заборавили су оне у вечности, као да нисмо били и као да опет нећемо бити једно - навео је владика Сергије.

И није проблем одлазак на море, као ни то што "добрим делом захваљајући нама живе потомци џелата наших предака", проблем је што "не памтимо претке, а са заборавом тумарамо кроз свет, не знајући ни куда ни коме идемо", навео је владика. Он је поручио да се на развалинама сопствене површности никада неће моћи саградити срећа, ни себи ни другима.

- Одавно дигли руке од себе, па данас живимо као они које су наши преци сажаљевали, као они који не знају за себе, своје презиме, свој породични дом - написао је владика бихаћко-петровачки и рмањски у својој беседи. Он је подсетио да су у лето 1941. године, везани, у колони, један за другим, вођени Срби на клање - никоме криви, никоме дужни.

- Без кривице пред судовима земаљским и пред судовима Божијим. Криви само зато што су били то што јесу. Криво је било њихово име и њихова вјера. Све остало било је невино, чисто, непорочно... 

Већина Ариљаца у месарама није видела ниједног Турчина и питају се да ли је причу о страним месарима председнику дошапнуо власник таблоида, кога сматра „најбољим новинаром“. Ух, нису му ваљда сви извори тако поуздани

У Србији важи само Марфијев закон. Зато сам био баш тамо где треба када је председник Александар Вучић лансирао Ариље у орбиту интересовања локалне јавности. „Идите у месаре у Ариљу и Ивањици, пола радника нису из Србије. Долазе из Турске, Албаније, Северне Македоније, БиХ, од свуда… Ми помало постајемо господа“, изговорио је у даху, као да верује у оно што говори, док се Ариљци које дуго познајем куну да у месарама нису видели ниједног Турчина или Албанца.

Нисам их видео ни ја, иако повремено свратим у неку месару, али то још није никакав доказ. Није доказ ни то што их нису видели ни они који тврде да су власници великих плантажа ове године за брање малина морали да ангажују - Пакистанце. И сви се питају где је Вучић видео Турке? Неки имају своју теорију - кажу да је власник највеће кланице у крају пријатељ власника таблоида и не искључују да му се пожалио да ће морати да ангажује месаре из Турске (за кланицу, не за месаре), да је власник таблоида то пренео председнику, коме није пало на памет да проверава наводе човека кога сматра „часним и пристојним“ и једним од најбољих новинара у Србији. Ух, нису му ваљда тако поуздани и извори других информација које нам јавно саопштава? Иако мештане и даље копка ко је - власник таблоида или шеф државе - прави аутор „информације“ да „пола радника у месарама у Ариљу долази из Турске…“, суштински је то мање битно од сазнања како се овде креира „истина“. А за већину грађана, који ретко свраћају у ове крајеве, „истина“ је да у локалним месарама ради - пола странаца. Као што су ономад помислили, све док им се Вучић није извинио, да у САД сваких десет секунди погине један перач прозора. Ко би овога пута требало да им се извини, чак и ако у највећој локалној кланици, поред 80 радника из Ариља и околине, ради и понеки странац?