Сваку пету врсту дрвећа људи користе за храну, гориво, дрво и лекове.

Климатске промене, екстремне временске прилике и пораст нивоа мора све су веће претње дрвећу. Међутим, аутори кажу да, уз акције очувања, постоји нада за будућност.

- Извештај нам даје ту мапу пута да мобилишемо ширу конзерваторску заједницу и друге кључне актере како бисмо обезбедили да очување дрвећа буде на челу агенде очувања - рекла је Риверсова.

Стручњаци позивају на низ акција, укључујући очување постојећих шума и проширење заштићених подручја /тренутно се најмање 64 одсто свих врста дрвећа може наћи у најмање једном заштићеном подручју/. Затим, држање угрожених врста у ботаничким вртовима или банкама семена у нади да ће једног дана бити враћене у дивљину. На овај начин тренутно је подигнуто око 30 одсто свих стабала.

Такође, значајна је и едукација како би се обезбедило да се пошумљавање и планови садње дрвећа спроводе на научној основи, са правим дрветом на правом месту, укључујући ретке и угрожене врсте и повећање средстава за очување дрвећа.

Научници процењују да је милион животиња и биљних врста пред изумирањем.

У протеклих 300 година, глобална површина шума смањила се за око 40 одсто, а 29 земаља је изгубило више од 90 одсто шумског покривача.

Истраживања показују да седам главних производа покреће више од половине крчења шума широм света.

Посебном ризику од изумирања изложено је велико тропско дрвеће познато као диптерокарп, које се губи због ширења плантажа палминог уља, затим храст, који је изгубљен због пољопривреде и грађевинских радова у дијеловима Мексика, Чилеа и Аргентине.

У посебној опасности су абоновина и ружино дрво које се интензивно сече на Мадагаскару ради дрвне грађе, као и магнолија која је угрожена због неодрживог сакупљања биљака.

Дрвеће као што је јасен изумире због штеточина и болести у Великој Британији и Северној Америци.

СРНА