Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Епископ бихаћко-петровачки и рмањски Сергије поручио је у својој беседи да су пуна инострана летовалишта православних Срба, али да је трава до колена у Јасеновцу, на Гаравицама, на Шушњару, у Ливну, на Бравску, у Јањилима.

Владика Сергије је указао на то да, иако се до мора путује дуго, "тешко је издвојити пет минута, стати на Гаравице, Шушњар, Ливно, Бравско и где све не и запалити само једну малу свећу".

- У овом казивању трава до колена је метафора нашег заборава, јер нема ко да упали свећу, нема ко да молитвом раздани мрак у којем јесмо захваљујући своме забораву. Нема никог да пусти сузу јер је унук заборавио деду, а унука баку. Ови из времена заборавили су оне у вечности, као да нисмо били и као да опет нећемо бити једно - навео је владика Сергије.

И није проблем одлазак на море, као ни то што "добрим делом захваљајући нама живе потомци џелата наших предака", проблем је што "не памтимо претке, а са заборавом тумарамо кроз свет, не знајући ни куда ни коме идемо", навео је владика. Он је поручио да се на развалинама сопствене површности никада неће моћи саградити срећа, ни себи ни другима.

- Одавно дигли руке од себе, па данас живимо као они које су наши преци сажаљевали, као они који не знају за себе, своје презиме, свој породични дом - написао је владика бихаћко-петровачки и рмањски у својој беседи. Он је подсетио да су у лето 1941. године, везани, у колони, један за другим, вођени Срби на клање - никоме криви, никоме дужни.

- Без кривице пред судовима земаљским и пред судовима Божијим. Криви само зато што су били то што јесу. Криво је било њихово име и њихова вјера. Све остало било је невино, чисто, непорочно... 

Завршили су свој земаљски ход прекланих вратова, у јамама и јарковима, у безданима и на пољима, а да се једни од других нису могли ни опростили. Мајка није успела да загрли сина последњи пут, ни сестра да изљуби брата јединог, а ни сиромашни отац није имао кад да помази босоногу дечицу. Завршили су као стока, пунећи јаме својим телима, заливајући крвљу прашњаве друмове, парајући последњим јауком безгласну тишину. Без свећа, молитве и свештеника, без вапаја најмилијих, прогнани су у вечност, као свети мученици, да стану пред Лице Господње и да измоле само једно - да их потомци никад не забораве - навео је епископ бихаћко-петровачки и рмањски Сергије.

Према његовим речима, данас лета 2021. потомци оних истих предака, идући оним истим друмовима, али у супротном правцу, јуришају на море, као да им је последњи пут.

- Јуришају да се забаве, да уживају, да троше, да потомцима џелата побољшају туристичку сезону. Газећи гумама врели асфалт, испод којег се, негде у прашини, скрива скорена крв предака, потомци језде без сећања, не хајући за оне којих одавно нема, а без којих ни њих не би било, а који су пре осам деценије туда вођени у сурову смрт. Иако пржи јулско сунце, на нашем националном хоризонту одавно је мркли мрак, јер мислимо да свет са нама и почиње и завршава - упозорио је владика Сергије.

СРНА