Прилози

Последњих дана друштвене мреже и поједини медији преплављени су вестима да је пензионисани генерал канадске војске Тревор Кадијер ухваћен током покушаја бега из „Азовстаља”. Медији пишу да је наводно ухваћен док је покушавао да побегне кроз канализациону цев из окруженог фабричког комплекса. Руске трупе су га, наводно, већ одвеле у Москву на испитивање.

Према непровереним изворима, канадски генерал је био задужен за биолошку лабораторију која је радила са смртоносним вирусима. Медијске спекулације о овом хапшењу нарочито су појачане пошто је руски шеф дипломатије Сергеј Лавров пре неколико дана рекао да је могуће да се официри западних војски налазе у „Азовстаљу”, заједно са украјинским националистичким батаљонима и страним плаћеницима. Лавров је у интервјуу рекао да због тога украјински председник Володимир Зеленски „хистерично покушава” да те људе извуче из фабрике.

„Тамо има много ликова који ће потврдити присуство обе врсте плаћеника, а можда и активних официра западних армија на страни украјинских радикала”, рекао је Лавров у интервјуу за италијански Медијасет. Што се тиче „хистеричних покушаја”, Лавров је рекао да Зеленски заједно са својим западним покровитељима покушава да постигне повлачење националиста, плаћеника и западног војног особља са територије „Азовстаља”.

Званични представник Народне милиције самопроглашене Доњецке народне републике Едуард Басурин је прошле недеље навео да се један од пензионисаних генерала канадске војске, кога УН покушавају да спасу, можда налази у фабрици. Басурин је навео како је постојала информација да је можда ту неко од бивших генерала канадске војске, за кога је у почетку изгледало као да је нестао са терена, а затим је уследило саопштење канадског Министарства одбране да је овај генерал написао изјаву како је дао оставку на војни положај и преселио се у Украјину. „Можда УН желе да га спасу”, рекао је.

Преживели из војне колоне ЈНА која се повлачила из Сарајева, и делегација Народне скупштине Републике Српске данас су положили у свеће и запалили свеће на месту тог напада у некадашњој Добровољачкој улици пре тридесет година.

Жељко Пантелић, један од преживелих, рекао је новинарима да је „жалосно што је до сада за страдање припадника ЈНА у Сарајеву оптужница подигнута само за напад 3. маја”, а не и за период од 20. априла до 23. маја, када се десило последње убиство у сарајевској Касарни „Маршал Тито”.

„Ми живимо у нади да ће се подићи оптужница и за те догађаје”, казао је Пантелић.

Миленко Перић који је био рањен у нападу Територијалне одбране и Зелених беретки на колону ЈНА која се повлачила из Сарајева, рекао је да је био извучен из камиона и да су му пуцали у ноге. Затим је одведен у Централни затвор што „довољно говори о хуманости оних који тврде да су тог дана бранили Сарајево”, рекао је Перић.

Министар рада и борачке заштите Републике Српске, Душко Милуновић, рекао је да је у Добровољачкој улици убијено девет војника ЈНА, а 26 рањено и касније је 206 заробљено и мучено.

„Напади на ЈНА су почели у априлу. Памтимо да су у Храсном 20. априла убијена два припадника ЈНА. После тога, 22. априла, ухватили су осморицу припадника и побили их у Великом парку и да при томе нико није одговарао. Нападе на ЈНА масовно су вршили припадници Зелених беретки и Патриотске лиге”, казао је Милуновић. По његовим речима, 2. маја се десио највећи број убистава, а 3. маја било је договорено да се колона мирно повуче из Сарајева. Тужилаштво БиХ је пре неколико дана подигло оптужницу против 11 чланова политичког и војног ратног руководства у Сарајеву, али само у вези са нападом на колону ЈНА 3. маја у Добровољачкој улици.

У прва три месеца ове године у Србији је умрло чак 35.736 особа, а рођено свега 14.838 беба, говоре најновији подаци Републичког завода за статистику, који упозоравају да је у периоду од јануара до априла у матичне књиге умрлих уписана 2.201 особа више него у првом триместру прошле године. Бројке такође говоре да је само на основу негативног природног прираштаја, то јест разлике између броја рођених и броја умрлих, Србија остала без града од 20.898 становника, величине једне Лознице. Највећи пораст броја преминулих бележи се у Региону Јужне и Источне Србије, где је у периоду јануар–март умрло чак 17 одсто људи више него у истом интервалу прошле године, док се у регионима Војводине и Западне Србије бележи пораст броја умрлих од 8,6 процената. Само Београдски регион бележи пад броја умрлих од 4,2 одсто.

Подсећања ради, на сваку бебу која је током протекле године уписана у матичну књигу рођених, двоје људи уписано је у матичну књигу умрлих, а када се саберу сви које смо испратили на вечни починак, долази се до суморног закључка да је у том периоду умрло скоро 21.000 особа више него 2020. године. Ако имамо на уму чињеницу да је свакога дана око 200 људи више умирало него што се рађало и ако у ту статистику „убацимо” и спољне мигранте, долази се до закључка да смо током прошле године свакога дана остајали без 274 особе. Витална статистика је још поразнија када се упореди са 2019. годином, јер се долази до поражавајућег салда да је лане умрло чак 30.000 људи више него у години коју је обележио званични почетак пандемије вируса корона.

Ако би требало да једном сликом представимо српски инат, можда би прави избор била фотографија Авалског торња. Феникс који се из рушевина поново уздигао заједничким напорима народа показао је баш то - да Срби, и кад је најтеже, не одустају. И кад не остане камен на камену, као што се то десило када су НАТО пројектили срушили стари торањ - наши људи не одустају од живота. И баш такав, после бомбардовања из пепела рођен нови објекат, данас обележава 12. рођендан.

- Симбол страдања и новог рађања, Авалски торањ у току априла месеца обележава два најважнија историјска датума - 21. април, када је 2010. године отворен за посете туриста, али и 29. април, када је 1999. срушен у НАТО бомбардовању. Да није страдао, имао би већ 57 година - подсећају из ЈП „Емисиона техника и везе”.

Торањ, чији антенски систем раздире облаке на крову града, поново нас је повезао са светом. Баш као што је песма коју смо слушали у кампањи за прикупљање новца за његову градњу, тај громобран изнад Београда „брани нас од светске самоће”.

Улазница за посету Авалском торњу стаје 300 динара. Ђаци, студенти и пензионери плаћају 150 динара. Деца до седам година, особе са стопостотним инвалидитетом и њихови пратиоци, особе са посебним потребама и туристички водичи са легитимацијама карту плаћају динар.

Био је „убијен”, али је поново оживео као једно од најсавременијих светских достигнућа у области телекомуникација. Захваљујући њему, емитују се радио-телевизијски програми, али у овом објекту смештена је и комуникациона опрема мобилних оператера и важних државних служби.

- До данас га је Јавно предузеће „Емисиона техника и везе”, у чијој је надлежности (као и још 260 предајника и репетитора), потпуно прилагодило модерном тржишту, свим дигиталним платформама у систему телекомуникација и одржавању емисионе опреме и уређаја, што му је прва и основна улога - кажу из овог предузећа.

Новинарки Љубици Гојгић уручен је француски Орден националног реда Легија части у рангу витеза због изузетне и примерне каријере. Амбасадор Француске Пјер Кошар рекао је да се Гојгић орден додељује због тога што је у својој земљи бранила демократске вредности до којих Француска држи.

- Љубице Гојгић, у име председника Републике Француске, одликујемо вас националним орденом Легије части у рангу витеза - рекао је амбасадор уручујући орден.

Гојгић је нагласила да са поносом прима орден и да јој је част што је оцењено да је њена каријера допринела борби за јачање демократских вредности, посебно слободе говора и мишљења.

- Припадам слободној генерацији која је смела и хтела и волела да говори о слободи уопште, па и слободи медија, која је сматрала својом обавезом да је осваја и правом да је никоме не препушта, ни власти, ни противницима, ни савезницима - рекла је Гојгић.

Како је навела, стасала је у окружењу где је борбеност имала предност над савитљивошћу и да јој је драго да на пријему види људе који верују у иста професионална начела и данас у свету легитимизованих лажних вести, културе искључивања (cancel култура), подобности и политичке коректности.

- Ми се не повлачимо - поручила је Гојгић и истакла да друштво не сме слободу медија да посматра ко ствар еснафа, политичке милости или договора елита, већ као вредност којој и само мора да да подршку.

Кошар је истакао да је Гојгић једна од најцењенијих новинарки на простору земаља бивше Југославије и указао да је њена каријера почела 1992. на Радију Индекс, да се касније придружила недељнику НИН, писала за Демократију.

Истраживачки тим Института за српски језик Српске академије наука и уметности /САНУ/ покреће велико истраживање о употреби српској језика у јавној речи у медијима, политици и на друштвеним мрежама. Покреће се трогодишњи научни пројекат "Јавни дискурс у Србији" којим ће први пут, на научни начин, језик који се користи у јавном обраћању бити сагледан из више углова и на више начина.

Из Пројектног тима кажу да се овај пројекат бави истраживањем медијског, политичког и језика друштвених мрежа да би се показало куда српски језик иде, шта је у њему ново и креативно, али и које речи и фразе могу бити употребљене за исказивање и /зло/употребу моћи, уверавање, преговарање, убеђивање, манипулисање, па и лагање.

Нека од питања на која ће Пројектни тим покушати да одговори су – колика је моћ јавне речи, где се крије манипулативни и убеђивачки потенцијал језика, зашто је важно ко шта изговара или пише у јавном простору, која позната личност има развијену језичку културу, шта је норма српског језика, одакле долазе нове речи и шта значе, има ли говора мржње у медијима, како унапредити културу говора?

Већ крајем године очекује се појављивање прве књиге речника нових речи, јединственог приручника на овим просторима, који ће сваке године од А до Ш побројати речи које су се појавиле крајем прошлог или почетком овог века у српском језику. Ту ће уз обавезне аглицизме, као бодишејмовање, грумера или пренка, наћи своје место и речи домаћег порекла као наногица, небески тркач, равноземљаш или узбуњивач, које су се појавиле у медијима у последњих 20 година.

Многима занимљив и користан биће и приручник Језичка култура у јавном дискурсу Србије, где ће бити решене различите дилеме око тога да ли су неке речи правилне или не и да ли их треба и на који начин користити у јавности.

Банка Америке, америчка мултинационална инвестициона банка и компанија за финансијске услуге, упозорава да висока инфлација представља кредибилну претњу економском опоравку који је почео пре само две године. "Шок инфлације се погоршава, шок стопе тек долазе, шок рецесије долази", написао је главни инвестициони стратег Банке Америке Мајкл Хартнет у белешци упућеној клијентима, преноси Си-Ен-Ен.

Упозорење је уследило уочи новог владиног извештаја који показује да су потрошачке цене порасле за 8,5 одсто у марту, што представља најбржи темпо од децембра 1981. године. Забележени су рекордни скокови цена у односу на претходну годину за све, од нових возила и одеће за мушкарце до хране за бебе и прелив за салату.

Инфлација је "ван контроле", написао је Хартнет и додао да "инфлација изазива рецесију".

Иако је последњу рецесију изазвала пандемија, економска експанзија се често завршава тако што Федералне резерве притисну кочнице у борби против растуће инфлације.

Тржишта се спремају да Федералне резерве брзо подигну каматне стопе, најбржим темпом за неколико деценија, како би се држале цене под контролом. Ризик је да ће централна банка учинити превише, потапајући привреду у том процесу.

Банка Америке не наглашава директно рецесију у Сједињеним Државама. Али, подиже ниво упозорења на успоравања и указује на сигнале рецесије на Волстриту.

Хартнет је приметио да је кретање цена на финансијским тржиштима било веома "рецесивно", наводећи стрмоглав пад за економски осетљиве гране као што је грађевинарство, производња полупроводника, мале капиталисте, малопродају и приватни капитал.

Они држе медије

Кажу нам да је незнање благослов

Код оних који контролишу медије вјероватно и јесте

Oни држе медије, и контролишу шта нам се говори

Кренеш ли икад против њих, бићеш скрајнут

Јер су они ти који управљају

Они контролишу званичну верзију, вртећи свој мит у недоглед

Стално ти причајући лажи, говорећи ти да је незнање благослов

Ако у то вјерујеш, никад се нећеш примаћи истини

Јер контролишу све што радиш

Све што радиш

Ако у то вјерујеш, никад нећеш доћи до истине

Ни схватити шта се дешава кад ти стално причају лажи

Кад ти причају лажи

Они држе медије

„They Own The Media“

They tell us that ignorance is bliss

I guess by those that control the media, it is

They own the media, they control the stories we are told

If you ever try to go against them, you will be ignored

‘Cause they control

They control

They control

Кинески истраживачи су успели да реконструишу историју промене нивоа Јужног кинеског мора на основу проучавања корала и открили да је од 1900. године ниво порастао за 150 милиметара. Студија, коју су спровели истраживачи са Института за океанологију Јужног кинеског мора при Кинеској академији наука (ЦАС) и других научних институција, проучавали су корале Поритес, широко распрострањени корал у Јужном кинеском мору који имају високу стопу раста, јасно уочљив годишњи слој раста и високу осетљивост на промене животне средине.

Истраживачи су анализирали корелацију између стабилних изотопа кисеоника унутар корала и нивоа мора, салинитета при површини мора, температуре и количине падавина на Јужном кинеском мору и успели су да реконструишу рекордне нивое мора на годишњем нивоу.

Истраживање је показало да је ниво мора опадао за 0,73 милиметра годишње од 1850. до 1900. године, а затим растао за 1,31 милиметра годишње од 1900. до 2015. Годишњи пораст нивоа Јужног кинеског мора се од 1993. године убрзао и износио 3,75 милиметра годишње.

Истраживачи су закључили и да су на пораст нивоа мора утицала комбинација сунчане активности и гасова са ефектом стаклене баште у периоду од 1850. до 1950. године, али да су од 1950. главни узрочник били гасови са ефектом стаклене баште.

Резултати студије су објављени у часопису Палеонтологија, палеоклиматологија, палеоекологија.

РТС, PDChina 

South China Sea Level Rises By 150mm From The Year 1900: Research

Као лош виц звучи вест да је Курти одбио захтев земаља Квинте да се Србима омогући гласање на Косову. Ма, важи. Зато би Вучић, уместо што подиже тензије, могао да Србији саопшти истину, да је био саучесник краткоумне политике која има и своје последице. И ма како болна била, таква истина дошла би као нека врста олакшања

То што српских избора на Косову неће бити и што ће тамошњи Срби елементарно право морати да остварују у градовима иза административне линије, у централној Србији, није првина, а још мање преседан. Јер, шта се друго могло очекивати пошто им је 16. јануара то исто право ускраћено на референдуму, а од 2013. локалне изборе ни у једној општини на Косову и Метохији не организује Србија. И у Бриселском споразуму који су потписали тадашњи премијери Србије и Косова Ивица Дачић и Хашим Тачи, у тачки 11, предвиђено је да се те године локални избори одрже по косовским законима. Београд је и референдум и локалне изборе бедно и скоро без протеста прећутао, затирући међу косовским Србима сваку клицу отпора и права на другачији став. Дакле, неће се у недељу 3. априла завршити једна епоха, али ће зато до краја бити огољена лаж о било каквим ингеренцијама Србије на Косову која је власти била толико важна да је на својој грбачи изнела читаву деценију подмукле режимске пропаганде како се Александар Вучић или било ко од његове камариле пита за било шта о Косову. Сада је томе крај. Нема више!

У тој формули купљено је неко време коегзистенције између режима у Београду и косовских Срба, који су Вучића у октобру прошле године у Рашки суочили са сопственом немоћи да им било како помогне после акције косовске полиције против наводног кријумчарења. Али, свеједно, косовски Срби ће Вучићу и овај пут добро доћи као ситан кусур који треба да обезбеди који проценат гласова, па зато поручује да би било десетине, стотине мртвих уколико би Срби покушали да организују изборе, а да је Куртијева намера била да „искамчи техничко признање независности Косова“. Подижући тако улог до падања туђих глава, председник покушава да још једном затрпа ону велику лаж - о Косову и Метохији у Србији.