Истраживачки тим Института за српски језик Српске академије наука и уметности /САНУ/ покреће велико истраживање о употреби српској језика у јавној речи у медијима, политици и на друштвеним мрежама. Покреће се трогодишњи научни пројекат "Јавни дискурс у Србији" којим ће први пут, на научни начин, језик који се користи у јавном обраћању бити сагледан из више углова и на више начина.
Из Пројектног тима кажу да се овај пројекат бави истраживањем медијског, политичког и језика друштвених мрежа да би се показало куда српски језик иде, шта је у њему ново и креативно, али и које речи и фразе могу бити употребљене за исказивање и /зло/употребу моћи, уверавање, преговарање, убеђивање, манипулисање, па и лагање.
Нека од питања на која ће Пројектни тим покушати да одговори су – колика је моћ јавне речи, где се крије манипулативни и убеђивачки потенцијал језика, зашто је важно ко шта изговара или пише у јавном простору, која позната личност има развијену језичку културу, шта је норма српског језика, одакле долазе нове речи и шта значе, има ли говора мржње у медијима, како унапредити културу говора?
Већ крајем године очекује се појављивање прве књиге речника нових речи, јединственог приручника на овим просторима, који ће сваке године од А до Ш побројати речи које су се појавиле крајем прошлог или почетком овог века у српском језику. Ту ће уз обавезне аглицизме, као бодишејмовање, грумера или пренка, наћи своје место и речи домаћег порекла као наногица, небески тркач, равноземљаш или узбуњивач, које су се појавиле у медијима у последњих 20 година.
Многима занимљив и користан биће и приручник Језичка култура у јавном дискурсу Србије, где ће бити решене различите дилеме око тога да ли су неке речи правилне или не и да ли их треба и на који начин користити у јавности.
Псовке остају забрањене у јавној комуникацији, а за увреде и клевете се може одговарати и на суду.
Како се обраћати некоме, какав је језички бонтон у одређеним приликама и како никако није пристојно имати комуникацију са другима, су нека од питања на које ће одговор дати овај приручник.
Знатну корист од овог пројекта, осим научника, могу имати и они који најактивније учествују у јавном дискурсу, као што су новинари, медијски радници и јавне личности, као и наставници, професори, студенти и ученици.
Пројекти тим чине 10 чланова стручњака у различитим областима лингвистике, а руководилац пројекта је доктор Весна Ђорђевић из Института за српски језик САНУ.
Реч дискурс обухвата и онога ко говори и шта говори и све што се говори и пише о некој теми.
СРНА
Ауторска права Радио Оаза 2026