Прилози

Слобода. Именица, седам слова. Њено значење тешко се савлада, неријетко никада. Понекад се среће и као властито име, што не значи да су они који се по њој зову заиста слободни - од себе, од својих увјерења, дјела, од других. То подједнако важи за сваког човјека. Слобода није физичка категорија - неко ће иза зидина затвора бити слободнији од онога што у сутон посматра небо над Монмартром. 

Прије неколико дана један младић је покушао да отме слободу Блекију Костићу, уличном свирачу из Новог Сада. Умјесто слободе успио је да му одузме живот, а своју неслободу да продуби до бесконачности. Слобода је, прича се, тврдоглаво одбила да напусти добродушног свирача. Нема куда - каже - да оде јер су свуда око ње зацарили простори неслободе.

Блеки је умјесто да свира могао изабрати да краде, убија, да мрзи. Он је ипак одабрао да његова слобода не угрожава друге већ да их кроз музику усрећује. Зато је он, улични свирач и бескућник, био скућенији и слободнији него што су то многи од нас.

Тамо гдје суштинска, унутрашња слобода није освојена, врло лако надвладају агресија, бијес и мржња. Они се неће створити ниоткуда, нити ће настати ни од чега, за њих увијек постоји иницијални импулс у нама или око нас.

Новосадског свирача није убио само двадесетогодишњи младић - то је истовремено и колективни чин једног друштва које се изобличило под теретом свуда прокламоване агресије и бесмисла којим га свакодневно хране. Његово убиство је крик, позив за помоћ једног болног, неслободног организма које презире и одбацује било коју појаву која није неслободна попут њега самог. Њему је слобода највећа пријетња, а неслобода синоним за живот. И нико у њему није презрен као они који су се опредијелили да буду слободни.

Србија данас слави Дан државности - Сретење у спомен на почетак Првог српског устанка 15. фебруара 1804. године и чин проглашења Сретењског Устава Кнежевине Србије 15. фебруара 1835. године. 

Централна државна церемонија биће одржана у Орашцу, где је на збору 1804. године подигнут Први српски устанак. Свечаности ће као изасланик председника Србије присуствовати председница Владе Ана Брнабић, а као увод у обележавање Дана државности данас после подне ће са Савске терасе Калемегданске тврђаве бити извршена почасна артиљеријска паљба уз највише државне и војне почасти Гарде Војске Србије, подизање заставе и интонирање химне.

Одликовања поводом празника

Поводом Дана државности Србије - Сретења, председник Србије Александар Вучић уручиће данас ордене. Како Танјуг сазнаје, Ордене Републике Србије на ленти добиће председник Републике Анголе Жоао Мануел Гонсалвеш Лоренсо и председница Републике Српске Жељка Цвијановић. Орден српске заставе првог степена биће уручен Милану Кнежевићу, народном посланику Скупштине Црне Горе, као и митрополиту Илариону Алфејеву. За заслуге током мандата у својству Специјалног представника Генералног секретара УН за бившу Југославију 1994-1995, орден српске заставе другог степена добиће Јасуши Акаши.

Орденом биће награђени и генерал-мајор Џон Херис и председник "Еуроџаст" Ладислав Хамран. Дина и Јован Рајс, познати интелектуалци у Шведској у борби против антисемитизма и одржавања културе сећања на Холокауст из Другог светског рата биће награђени орденом српске заставе трећег степена.

Отава баш и не важи за најузбудљивије место на свету, али се последње две недеље канадска престоница нашла у средишту праве драме, са стотинама камионџија који су блокирали град захтевајући укидање правила о обавезној вакцинацији против ковида-19.

Чланови такозваног “Конвоја камиона слободе” трубили су из својих возила (што је канадски суд забранио у понедељак), скрнавили споменике и палили ватромет. Становници Отаве су узнемирени, док је шеф полиције назвао ситуацију “опсадом”, а премијер Онтарија “окупацијом”.

У недељу је градоначелник Џим Вотсон прогласио ванредно стање.

- Ситуација је у овом тренутку тотално ван контроле због појединаца на протесту који вуку потезе. Имају више људи него што ми имамо полиције - казао је Вотсон 10. дана протеста који су почели 29. јануара.

Демонстранти су у уторак блокирали мост “Амбасадор” који повезује амерички град Детроит и канадски Виндзор, а АП указује да протести прете да угрозе пограничну трговину између Сједињених Америчких Држава и Канаде.

Прикривена кампања

"Конвој слободе" почео је као протест против обавезе вакцинације за канадске камионџије, али се претворио у општи јавни протест против антиковид мера и владе премијера Џастина Трудоа.

Међу демонстрантима су и српске камионџије, чији су снимци печења прасета испред парламента у Отави освојили "Фејсбук". Демонстранти су паралисали центар Отаве претходних дана а неки од њих носе заставе Конфедерације или нацистичке симболе, док други кажу да желе да виде леђа актуелној влади. Они су поручили да неће отићи док сва ограничења не буду укинута, позивајући на смену владе Трудоа, који је петак рекао да канадска влада не планира да пошаље војнике да се баве протестом камионџија.

Раст потрошачких цена у САД износио је 7,5 посто на годишњем нивоу у јануару 2022, објавило је данас Министарство рада.

Међугодишња стопа инфлације је знатно надмашила 7,2 процента, колико је предвиђала компанија Дау Џонс, и највиша је од фебруара 1982, извештава ЦНБЦ.

Базна инфлација, из које су искључене волатине цене енергије и хране, порасла је за 6,0 одсто у јануару у односу на очекиваних 5,9 процената, и такође бележи највиши ниво од августа 1982. године.

Раст опште и базне инфлације на месечном нивоу износио је у јануару 0,6 посто, што је изнад прогноза од 0,4 процента за оба показатеља.

Акције на берзи су пале након извештаја Министарства рада, при чему су најпогођеније деонице технолошких компанија. Приноси на америчке државне обвезнице су истовремено нагло скочили, и на референтне десетогодишње трезорске хартије достижу 2,0 посто, највиши ниво од августа 2019.

Очекивања на берзи да ће Федералне резерве (ФЕД) подићи кључну камату за 0,5 процентних поена у марту порасла су на 44,3 посто у поређењу са 25 одсто, колико су износила непосредно пре објаве података о инфлацији.

Бројке о инфлацији значе да се америчка економија налази на раскрсници, будући да се предвиђа да ће брзи темпо раста из 2021. успорити ове године како буду нестајали ефекти фискалних и монетарних подстицаја.

Веће подизање ФЕД-ове камате, с циљем зауздавања инфлације, могло би да учини проблематичним економски раст, за који се, упркос свему, очекује да ће остати изнад вишегодишњег просека.

Дугометражни документарни филм “Теслин народ“ редитеља Жељка Мирковића биће приказан премијерно 16. фебруара од 19 сати на америчком јавном сервису PBS у част Дана државности Србије, на каналу "WVIZ World" из Кливленда, саопштили су продуценти.

Наратор остварења и у улози Николе Тесле у играном сегменту је домаћи глумац који живи две деценије у САД - Жељко Димић или Џек Димић, а сценарио потписују Милош Растовић, Марко Лопушина, као и режисер и продуцент - Жељко Мирковић.

Филм ће имати ТВ премијеру на WVIZ - виртуелном каналу 25 групације Public Broadcasting Service - PBS, члан телевизијске станице из Кливленда, државе Охајо.

Документарни филм "Теслин народ" до сада је увршћен у престижне архиве САД и света. Запажени филмски пројекат је освојио многе награде по свету и имао квалификације за Номинацију награде Оскар. Филм представља несвакидашње путовање кроз прошлост и садашњост једног народа, од искрцавања првог Србина на америчко тло пре више од 200 година до данашњих дана.

Кроз приче истакнутих Срба поред Николе Тесле и Михајла Пупина, публика у филму упознаје и троструког добитника Пулицерове награде Волта Богданића, Гордану Вуњак Новаковић, једину жену члана Њујоршке академије наука, српске инжењере - творце Аполо програма, Оскаровце са наших простора - Карла Малдена, Стива Тешића, Питера Богдановића и многе чије је име уписано у историју.

У филму се може чути прича о првом Србину у Америци Џорџу Фишеру (Ђорђу Шагићу) кога су спасили рибари по којима је назван, а чије име се налази у Ливингстоновој књизи "100 знаменитих Американаца" .

Демонстранти који се противе вакцинацији и другим мерама против ковида-19 одржали су у суботу скупове у више градова широм Канаде у знак солидарности са једнонедељним демонстрацијама у главном граду Отави.

Званичници у Отави и бројним главним градовима провинција потрудили су се да ескалирајући протести против мера јавног здравља у вези са пандемијом протекну мирно.

До суботе у подне у Отави (Police - fuel seizure), хиљаде демонстраната који су се окупили на снегом покривеном травњаку испред брда на коме се налази зграда парламента, дружило се у близини ватри на којима су пекли хот-догове и делили пециво, а у Торонту, неколико стотина демонстраната окупило се на јужној страни законодавног тела Онтарија, док је у близини неколико стотина здравствених радника и присталица марширало. Полиција Торонта поставила је блокаде на улицама широм центра града, спречавајући демонстранте у камионима или аутомобилима да се приближе покрајинском законодавном телу које се налази у близини места где се налази пет великих болница.

Демонстранти су се такође окупили у Монтреалу, Квебек Ситију, Фредериктону и Винипегу, а митинзи су планирани и за Едмонтон, Ванкувер, Викторију и у другим градовима.

Полицијске снаге у тим градовима поручиле су да су извукле поуке из проблема које је имала Отава и да су развиле стратегије осмишљене да заштите кључну инфраструктуру, као што су витални саобраћајни коридори и болнице, као и да спрече могуће насиље.

Демонстранти су поручили да неће отићи док сва ограничења не буду укинута, позивајући на смену владе канадског премијера Џастина Трудоа, који је у петак рекао да канадска влада не планира да пошаље војнике да се баве протестом камионџија због обавезне вакцинације, који је зауставио саобраћај у центру Отаве.

Док је опозиција, терајући вука, истерала Зеца, власт ће за председника кандидовати најбоље оцењеног ученика, „ђака генерације“. А можда је проблем у истраживањима, јер грађани хвале Кину и Русију, а куде САД и ЕУ. Али, ако одлазе, бирају Запад, а не Исток

Уместо по оној народној - три пута мери, једном сеци, део опозиције је изгледа преломио преко колена. Само једном су, и то џаба, мерили. И одмах решили да пресеку. Једно од њихових истраживања показало је да код грађана најбоље као могући председнички кандидат стоји професор економије Миодраг Зец, са просечном оценом 2,72. Боље од њега оцењени су само Александар Вучић (3,06) и Ана Брнабић (2,76). Логично, ако се има у виду да сваки други испитаник као најважнији извор информисања наводи – телевизије. А у свим телевизијама са националном фреквенцијом председник и премијерка осећају се као код своје куће. Па тако не избивају ни из домова оних који се тако „информишу“. 

Грађани су солидно, са 2,49 оценили још једног професора економије Дејана Шошкића. Како смо уопште дошли до тога да грађани боље оцене дају професорима економије, а не професионалним политичарима, чији су се рејтинзи такође мерили? И како је могуће да је неко оцењивао професоре, а да пре тога није имао бар „добробит сумње“ (узречица министарке за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордане Чомић) да би они хтели и да трче ту трку? А ако су им већ „узели меру“, и ако су „терајући вука, истерали Зеца“, да ли су покушали бар да неког од њих наговоре да прихвати кандидатуру? Или су, брже-боље, дигли руку и од њих, као и од адвоката Боже Прелевића, члана Скупштине слободне Србије, кога су такође „мерили“? А и он је имао бољу оцену (2,60) од „правих“ опозиционих политичара, па и Здравка Поноша (2,32), кога су, после низа натезања, подржали ССП, НС, ДС и ПСГ. У међувремену је и Скупштина слободне Србије повукла кандидатуру Прелевића. 

Професор Факултета за економију Горан Радосављевић изјавио је да је председник Александар Вучић потрошио скоро две милијарде евра из републичког буџета за куповину гласова уочи предстојећих избора.

Радосављевић је за агенцију Бета прецизирао да је Влада Србије од марта 2020. године до данас из буџета потрошила око 1,4 милијарде евра за једнократну помоћ различитим категоријама грађана. 

"На ово треба додати и око 100 милиона евра помоћи младима чија је расподела у току, 100 милиона евра, који су најављени од председника 'ако победе у априлу на изборима' и око 300 милиона евра најављене помоћи пензионерима. Све то нас доводи на, вероватно не коначну, цифру од 1,9 милијарди евра", истакао је професор. 

Додао је да та средства нису била унапред планирана буџетом.

"Она су готово увек била најављена на конференцијама за медије од стране председника Србије који нема никаква Уставна овлашћења да се том темом уопште бави, а тек онда би се кроз ребаланс буџета та средства предвидела Законом о буџету. Често је та динамика била таква да се Закон који је усвојен пре месец или два, мења, јер је председник напрасно добио нову идеју. Уосталом, ко је крив Народној скупштини кад усваја Закон о буџету пре него што председнику стигну сва истраживања јавног мњења. Можда је рационалније да се убудуће тај закон остави отворен, па да се само на крају године сумира шта је све председник 'поделио' грађанима", навео је Радосављевић.  

Убедили су нас да је луксуз изаћи бар једном месечно с породицом на ручак.

Убедили су нас да је нормално трпети, немати, зајмити, бити хронично жељан свега.

Убедили су нас да је луксуз отићи с' породицом на летовање, и то на рате.

Убедили су нас да је разбацивање имати више од два пара ципела, а да је нормално бирати коме ће се у породици које јесени купити нове.

Постали смо нација гојазна од хлеба, јер за месо пара нема. Постали смо земља исфрустрираних родитеља јер деци не можемо да приуштимо стоти део нормалних ствари које бисмо желели. Постали смо земља посвађаних супружника, јер смо стално под стресом, стално нервозни, хронично несрећни. Постали смо губитници, а није нам јасно зашто.

Поштено смо завршили школе, поштено радимо свој посао, али ова држава није задовољна - цеди нас док не поцркамо и убеђује да тако мора. Да тако треба. Да је то савршено нормално. Сахранили би нас најрадије, али не могу док плаћамо порезе и доприносе. Уместо да урламо "Хоћемо боље!", ми шапућемо да може и горе. 

Нема тежње ка срећнијем животу, већ страха од веће несреће. Срамно називају минималцем најнижу плату у овом делу света, са којом се минимални трошкови не могу покрити. Двоје родитеља на минималцу, са двоје деце у кући, за куповину зимске јакне се спремају онако како је нормално спремати се за куповину новог аута. Наши су радници најобесправљенији у Европи. Немају пара да се лече, да поправе зубе, да закрпе ципеле. 

За закон о забрани ископавања литијума

Савез еколошких организација Србије (СЕОС) саопштио је данас да је незадовољан образложењем премијерке Ане Брнабић да до избора нема довољно времена да се усвоји предлог Закона о забрани истраживања и експлоатације литијума и бора у Србији који је понудио тај савез.

„Речено нам је да постоји добра воља, али да нема довољно времена да се спроведе процедура доношења тог закона до 15. фебруара кад се распушта парламент”, наведено је у саопштењу СЕОС-а, после јучерашњег састанка са премијерком Србије Аном Брнабић.

Представници удружења „Не дамо Јадар” разговарали су са премијерком Србије Аном Брнабић о спорним питањима, везаним за укидање Просторног плана подручја посебне намене којим је било омогућено компанији Рио Тинто отварање рудника литијума код Лознице и том приликом су понудили предлог Закона о забрани истраживања и експлоатације литијума и бора у Србији. Састанку су, заједно са тим удружењем присуствовали и еколози Љиља Браловић из Прањана и Драган Симовић из Добриње.

Представници тог удружења су у саопштењу истакли да им се „посебно нису свиђале премијеркине политичке инсинуације јер проблем са литијумом није политички, већ државни и национални”. Упутила нас је, како су навели, „на бившу власт да нам каже ко је довео Рио Тинто у Србију, уместо да то сама пита министарку (Зорану) Михајловић, за коју смо сигурни да зна одговор”.

Истакли су да је Брнабић рекла да су захтеви прихваћени због притиска народа, а не због разумевања размера катастрофе која би настала отварањем рудника у долини Јадра.