Прилози

„Жестока неслагања“ у Београду

„У разговору са српским председником Александром Вучићем, савезни канцелар Олаф Шолц је инсистирао на томе да се Србија - која је ипак кандидат за приступање ЕУ - изволи прикључити европским санкцијама против Русије. Што, како је Шолц појаснио на конференцији за штампу, - 'у најбољем случају не треба да се деси кад све буде готово'“, јавио је дописник јавног сервиса АРД који прати Шолца на балканској турнеји.

„На то је српски председник - баршунасто меким гласом, али тврдим речима - опширно почео да објашњава зашто неће испунити ту жељу: да су односи са Русијом стари вековима, да Москва подржава Србију у Савету безбедности УН и да је енергетска ситуација компликована“, пише на порталу јавног сервиса. „Србија скоро сасвим зависи од руског гаса и добија га од Путина по повлашћеној цени.“

„Ствар са санкцијама потцртава колико се Србија до сада добро осећала са својом политиком две столице - руском и европском. И да у Београду уопште не увиђају да морају да се одлуче за једну од две столице“, додаје се у извештају.

„За Немачку је српско одбијање санкција врло непријатно јер долази у тренутку кад је Берлин такорећи поново открио Балкан. И увидео да не може вечно да замајава шест западнобалканских држава уколико жели да сузбије руски утицај у региону“, наводи јавни сервис.

Водећа немачка агенција дпа оцењује: „ЕУ сада већ све отвореније захтева од Србије да одабере страну. Шолц је указао на то да у ЕУ постоји заједничка линија наспрам Русије и да ниједна земља која жели да приступи ЕУ о томе не треба да гаји илузије.“

Српска православна црква на Косову и Метохији прекинула је контакте са властима у Приштини због „нечувеног кршења владавине права и верских слобода”, објављено је на Твитер налогу манастира Високи Дечани. У објави се наводи да отворена етничка и верска дискриминација према СПЦ наноси штету свим грађанима КиМ.

„У ситуацији отвореног непоштовања судских одлука од стране привремених институција у Приштини и потписаних споразума које гарантују ЕУ и ОЕБС, СПЦ је упозорила међународне представнике на потребу за посебним механизмима заштите”, наведено је у објави.

Манастир Високи Дечани објавио је и фотографију управо објављеног извештаја Стејт департмента о верским слободама на КиМ за 2021. годину у којем је изнет критички став због неспровођења одлуке уставног суда у Приштини из 2016. године, према којој су 24 хектара земље власништво манастира.

Покренута истрага против Општине Дечани због манастира

Основно тужилаштво у Пећи покренуло је истрагу против општине Дечани због неспровођења одлуке Уставног суда у Приштини из 2016. године којом је утврђено да 24 хектара земље и шуме припада средњовековним православном манастиру Високи Дечани, рекао је за Радио Слободна Европа главни тужилац Основног тужилаштва у Пећи Агим Курмехај.

„Да, започели смо истрагу. У том правцу се предузима неколико акција”, рекао је Курмехај.

Локалне власти у Дечанима одбијају да спроведу одлуку о враћању земљишта Високим Дечанима јер сматрају да та имовина никада није припадала манастиру.

Национална скупштина Квебека усвојила је великом већином предлог 'Повеље о француском језику'.

Овај законски акт је протеклих седмица изазваодискусије, негодовања и протесте, против закона којим се ометају права англофона, алофона и староседелаца. Уз ограничавање употребе енглеског језика у судовима и јавним службама, и строже захтеве малим предузећима и општинама, ту је ограничење броја студената који могу похађати колеџе на енглеском језику. Са друге стране, повећава се број курсева француског језика који се на колеџима морају пратити.

Премијер Квебека Франсоа Лего и министар у чијој је надлежности француски језик Симон Жолин Бере, после протестасубранили закон, тврдећи да су страхови неосновани. Премијер Лего каже да су опречни ставови у суштини показали да је закон уравнотежен, одговоран и умерен.

Посебне замерке су биле да ће се закон одразити и на здравствене услуге, али надлежни потенцирају да закон не модификује закон о здравственим услугама у провинцији, који обећава услуге на енглеском језику онима који то затраже.

Министарка Жолин Берет сматра да је доношење закона почетак напора за јачање француског језика у провинцији.

У 'Квебек Солидер' нису задовољни клаузулом која позива избеглице да науче француски језик у року од шест месеци, јер после тога не могу да добију услуге на другом језику. Многи тај рок оцењују као нереалан и неприхватљив.

Премијер Лего сматра да би Квебек требало да се усмери ка пријему што више имиграната који већ знају француски, те да би то могло бити укључено и у предизборну кампању његове странке.

Премијер Џастин Трудо изјавио је да је забринут због закона, али није прецизирао да ли ће и како федерална влада реаговати. По његовим речима, одлуке ће бити донете у складу са потребама озаштити мањина у земљи.

Представници староседеалаца тврде да ће овај закон угрозити образовну перспективу младих из њихових заједница и да ће оставити последице на процес измирења у провинцији.

Експериментални вирус који убија ћелије рака у оквиру клиничког испитивања први пут је примењен на човеку, са надом да ће се коначно открити нов начин успешне борбе против малигних тумора.

Потенцијални лек, назван CF33-hNIS (или Ваксинија), је у ствари оно што се зове онколитички вирус, генетски модификовани вирус дизајниран да селективно инфицира и убија ћелије рака, а поштеди здраве. У случају CF33-hNIS, модификовани вирус богиња делује тако што улази у ћелије и умножава се. На крају, заражена ћелија пуца, ослобађајући хиљаде нових вирусних честица које делују као антигени, стимулишући имуни систем да нападне оближње ћелије рака.

Претходна истраживања на животињама показала су да лек може да искористи имуни систем на овај начин да лови и уништи ћелије рака, али до сада није рађено тестирање на људима. Центар за борбу против рака и истраживачки центар „Град наде“ ("Citi of Hope") у Лос Анђелесу и биотехнолошка компанија „Имугена“ са седиштем у Аустралији - сада најављују да је прво клиничко испитивање на људима у току.

„Наше претходно истраживање показало је да онколитички вируси могу стимулисати имуни систем да реагује и убија ћелије рака, као и да стимулише имуни систем да боље реагује на друге имунотерапије“, каже онколог и главни истраживач, Даненг Ли.

„Верујемо да CF33-hNIS има потенцијал да побољша исход болести код наших пацијената“, додаје Ли.

Откључавање тог потенцијала ће прво зависити од тога да ли је CF33-hNIS безбедан за људе, при чему ће се прва фаза испитивања фокусирати на безбедност и подношљивост лека. Очекује се да ће клиничко истраживање обухватити укупно 100 учесника, од којих ће сваки бити одрасли пацијент са метастатским или узнапредовалим туморима који су претходно прошли најмање две терапије стандардног лечења.

Пажљивом и поштеном пратиоцу овогодишњег такмичења за најбољу песму Европе јасно је да и овог пута над свим стоји статус „моралног победника”. То је српска представница Констракта са досад још незабележеном подршком публике широм Европе. Моћна Европа још у квалификацијама скоро да није крила - Украјина мора да победи. Само, то се морало извести некако „демократски” и „регуларно”, што се уплитањем политике у ово такмичење још од пада Берлинског зида, перфидно и континуирано користи. Стручни жирији најмоћнијих западних земаља међусобно су на самом почетку поделили силне гласове и победничку четворку поставили тако високо да је и очекивани велики број гласова публике за Констрактину песму у укупном збиру не може претећи.

То што је на крају Уједињено Краљевство „препустило” победу Украјини, сасвим је у политичком и реалном курсу подршке, коју на свим плановима премијер Џонсон и екипа држе као ударна сила ЕУ и НАТО-а против Русије. Констракта је у једном тренутку била ноћна мора за тај перфидни план, утолико више јер је представљала малу Србију, којој такав Запад већ три деценије ломи кичму. Иако на петом месту, Констракта је тако испала двоструки морални победник, а време и публика већ показују да ће њена песма бити дуготрајнија од многих досад победничких, па и украјинске „Стефаније”.

Од самог почетка Евросонга, који је лепа идеја да се уместо ратова и сукоба у Европи пева, али само њеног западног капиталистичког дела, постоји и њен наредбодавни моменат - „мора”. Ако је у почетку и било у реду да пет земаља оснивача такмичења директно улазе у финале, то је после деведесетих година прошлог века, по распаду комунистичког Истока уз директно мешање политике, постало „право примата” над осталим учесницама.

Покушавам све време Србији помоћи, али они стално имају неки 27. март, и онда се чуде што су их Немци бомбардовали, рекао је председник Хрватске Зоран Милановић. "Дај смири се, човече, ради у свом интересу, нико те не прозива. Зато кажем, Вучићу ожежи, рокај по томе", поручио је Милановић.

Зоран Милановић се огласио поводом оптужнице коју је Тужилаштво за ратне злочине Србије подигло против четворице пензионисаних официра хрватске војске.

Милановић је оценио да Србија крши обавезе у процесу придруживања Европској унији тиме што подиже оптужнице против бивших пилота хрватске војске.

"Гледамо док Србија и Београд дижу оптужбе против хрватских пилота. Србија диже оптужнице после 27 година због наводних дела у Босни и Херцеговини. Мислим да је тај закон ван памети.  Србија уз све наше и моје напоре да им се помогне, просто уништава саму себе. Дакле, моја порука Вучићу је, рокај по томе, брате", изјавио је Милановић, преноси ХРТ.

Србија има привремена мерила из поглавља 23. приступних преговора са ЕУ, не само везано уз нестале о којима нам нису ништа рекли, него и обавезу избегавања двоструке надлежности, а ово је то, рекао је Милановић.

Србија, истиче, тиме директно крши своје обавезе из приступног оквира.

Говорећи о томе треба ли условити Србију у процесу евроинтеграција, Милановић је додао: "Они јесу условљени".

"Дакле, ја покушавам све време Србији помоћи, али они стално имају неки 27. март, и онда се чуде што су их Немци бомбардовали. Дај смири се, човече, ради у свом интересу. Нико те не прозива. Зато кажем, Вучићу, ожежи, рокај по томе, он може све, упозороваш, али ништа на крају", рекао је Милановић.

Тужилаштво за ратне злочине Србије подигло је оптужницу против четворице пензионисаних официра хрватске војске, војних пилота, због ратног злочина над српским цивилима током војно-полицијске акције "Олуја" у августу 1995. године.

ХРТ, ФоНет

Сабор СПЦ саопштио је да поздравља прихватање општепризнатог канонског статуса за "Македонску православну цркву - Охридску архиепископију", а то је статус најшире могуће аутономије, односно пуне унутрашње самосталности, додељен још 1959. године.

"Примивши акт Светог Архијерејског Синода 'Македонске православне цркве - Охридске архиепископије' којим иста прихвата општепризнати канонски статус, додељен јој 1959. године од стране Светог Архијерејског Сабора Српске православне цркве и изражава наду да ће СПЦ братољубиво решавати и решити и питање њеног коначног канонског статуса, чему треба да уследи свеправославно сагласје и прихватање тога статуса, Свети Архијерејски Сабор је одлучио:

- Са благодарношћу Господу и са радошћу Сабор поздравља прихватање општепризнатог канонског статуса, а то је статус најшире могуће аутономије, односно пуне унутрашње самосталности, додељен још 1959. године.

- Пошто су овим уклоњени разлози за прекид богослужбеног и канонског општења, изазвани једностраним проглашењем аутокефалности 1967. године, васпоставља се пуно литургијско и канонско општење.

- Васпостављањем јединства на канонским основама и под условима важења канонског поретка на читавом подручју Српске православне цркве дијалог о будућем и евентуално коначном статусу епархијâ у Северној Македонији није само могућ него је и целисходан, легитиман и реалан.

- У дијалогу о њиховом будућем и евентуално коначном канонском статусу Српска православна црква ће се руководити само и искључиво еклисиолошко-канонским и црквено-пастирским начелима, мерилима и нормама, не марећи за 'реалполитичке', 'геополитичке', 'црквенополитичке' и друге сличне датости или за једностране иницијативе и не подлежући ничијим утицајима или притисцима;

И, напослетку, Сабор нема намеру да после решавања статуса условљава нову сестринску Цркву ограничавајућим клаузулама у погледу опсега њене јурисдикције у матичној земљи и у дијаспори, уз препоруку истој да питање свог званичног назива реши у непосредном братском дијалогу са јелинофоним и осталим помесним православним црквама", наведено је у саопштењу Сабора, који је објавила СПЦ на сајту.

РТС

На слици манастир Лесново, код Злетова, задужбниа Јована Оливера, командата војске цара Душана (Фото Никола Тркља)

Цело саопштење Српске православне цркве погледајте ОВДЕ. 

„Фијат” радницима у Крагујевцу нуди иностранство или отказ уз ситне отпремнине

Радници у „Фијату” у Крагујевцу од јутрос у колонама одлазе на разговор са пословодством на коме им се нуди да раде по две године у „Фијатовим” фабрикама у Словачкој, Пољској, Италији и Немачкој или ће добити отказ тако што ће бити проглашени за технолошки вишак.

- У питању је класична уцена и застрашивање радника. На разговорима са менаџментом им се нуди или да иду у иностранство или да прихвате социјлани програм јер ће се овде водити као технолошки вишак. Јасно им је предочено и припрећено да ће у случају одбијања ангажовања у „Фијатовим” фабрикама у иностраснтву добити отказ, каже за „Данас” Зоран Миљковић из синдиката „Фијат пластика”.

Њему су ово потврдиле на десетине радника које су биле на разговору са пословодством. Миљковић је сликао и папир на коме су Крагујевчанима наведени услови за рад у понуђене четири земље и доставио „Данасу”.

За радно ангажовање у Словачкој, Пољској, Италији и Немачкој радницима „Фијате” нуди се загарантована минимална зарада од 800 и 850, односно 1.400 и 1.900 евра. У случају одласка у прве две земље нуди им се нето бонус при одласку од 6.000 евра а, у друге две од по 1.000 евра. По повратку из Словачке и Пољске стоји да ће радницима бити исплаћен нето бонус од 11.000 евра, из Итаље 1.500 а Немачке 2.000 евра.

- Ко не издржи те две године у иностранству мора да врати бонус који добија пре одласка. Уцена али и права слика наше државе, која еј пре само 15 дана уз помпу најавила како долази електрични модел у Крагујевац, а данас се радници терају из наше земље или им се „нуди” да остану без посла.

Производња „фијата 500 Л” престаје у Крагујевцу, а запосленима је понуђено да пређу у једну од четири фабрике у иностранству или да узму отпремнине и напусте предузеће. Како „Политика” сазнаје мали је одзив радника за одлазак на рад у иностранство. Иначе ова шумадијска фабрика запошљава 2.100 радника.

Саша Ђорђевић, председник синдиката „Фијата”, каже да се она лепа информација коју су добили пре десетак дана о покретању новог модела електричног аутомобила топи као пахуља снега.

– Послодавац нас је јуче информисао о престанку производње у Крагујевцу и сви радници су позвани да се изјасне. Нуди се рад у иностранству у непрекидном периоду од две године у Словачкој, Пољској, Италији и Немачкој. Ово јуче је било само информисање, а од следеће недеље почиње изјашњавање запослених –каже Ђорђевић.

Друга опција је изјашњавање о добровољном одласку из фирме уз законску отпремнину.

– Сви хоће да раде. Ово је фабрика са доста младих људи. Нико се не жали на понуду у овом моменту, ми као синдикат тражимо од послодавца да понуде буду у складу са законом и са колективним уговором. Послодавац ће морати да обезбеди гаранцију запосленима да ће по доласку из иностранства имати радно место у нашој фабрици која треба да почне да производи електричне аутомобиле у трећем кварталу 2024. – наводи Ђорђевић.

Према документу са којим су јуче упознати радници, за рад у Словачкој и Пољској понуђена је минимална основна нето месечна зарада у износу од 800, односно 850 евра, а понуђен је и нето бонус пре поласка од 6.000 евра. По повратку, радници ће примити нето бонус по 11.000 евра, укупно за две године.

За раднике који ће отићи на рад у Немачку минимална основна нето месечна зарада је 1.900 евра, а за оне који оду у Италију 1.400 евра, при чему је нето бонус пре поласка 1.000 евра. Нето бонус по повратку из Немачке је 2.000 евра, а из Италије 1.500 евра.

Политика, Маријана Авакумовић 

Извештај који је за предстојећу седницу и расправу о ситуацији о БиХ у Савету безбедности (СБ) УН припремио Кристијан Шмит, високи представник кога Република Српска не признаје, није се допао властима у Бањалуци. Насупрот томе, припадници политичке елите у Сарајеву све документе претходних супервизора испраћали су са одобравањем.

Шмит је у извештају који би требало да се нађе на седници СБ УБ заказаној за 11. мај написао како „власти РС раде на поткопавању БиХ, њених надлежности и институција”, оптуживши српске представнике да парализују државне институције блокирајући њихову способност рада и одлучивања. У извештају чије су делове објавили поједини медији Шмит је, између осталог, као спорне истакао активности Скупштине РС које се односе на усвајање Закона о лековима РС, Закона о непокретној имовини и Закона о ВСТС-у РС (Високом судском и тужилачком савету), истовремено се осврнувши на односе у Федерацији БиХ констатацијом како „хрватски представници подижу авет ратне тежње за трећим ентитетом”.

У реакцијама из РС оцењује се као парадокс да се Хрвати, који су жртве мајоризације сарајевске политичке елите - која највише прича о рату - помињу у контексту распиривања ратних тонова, док се РС, која је најприврженија Дејтону, описује као рушилац тог уговора.

„Шмит не помиње да се све оно што Бошњаци константно раде заснива на томе да остваре свој ратни циљ”, оцењује Додиков саветник Радован Ковачевић.

Српски члан Председништва БиХ Милорад Додик описао је Шмитов извештај као „лажни документ лажног високог представника”.