Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Крај велике лажи

2022.04.02

Као лош виц звучи вест да је Курти одбио захтев земаља Квинте да се Србима омогући гласање на Косову. Ма, важи. Зато би Вучић, уместо што подиже тензије, могао да Србији саопшти истину, да је био саучесник краткоумне политике која има и своје последице. И ма како болна била, таква истина дошла би као нека врста олакшања

То што српских избора на Косову неће бити и што ће тамошњи Срби елементарно право морати да остварују у градовима иза административне линије, у централној Србији, није првина, а још мање преседан. Јер, шта се друго могло очекивати пошто им је 16. јануара то исто право ускраћено на референдуму, а од 2013. локалне изборе ни у једној општини на Косову и Метохији не организује Србија. И у Бриселском споразуму који су потписали тадашњи премијери Србије и Косова Ивица Дачић и Хашим Тачи, у тачки 11, предвиђено је да се те године локални избори одрже по косовским законима. Београд је и референдум и локалне изборе бедно и скоро без протеста прећутао, затирући међу косовским Србима сваку клицу отпора и права на другачији став. Дакле, неће се у недељу 3. априла завршити једна епоха, али ће зато до краја бити огољена лаж о било каквим ингеренцијама Србије на Косову која је власти била толико важна да је на својој грбачи изнела читаву деценију подмукле режимске пропаганде како се Александар Вучић или било ко од његове камариле пита за било шта о Косову. Сада је томе крај. Нема више!

У тој формули купљено је неко време коегзистенције између режима у Београду и косовских Срба, који су Вучића у октобру прошле године у Рашки суочили са сопственом немоћи да им било како помогне после акције косовске полиције против наводног кријумчарења. Али, свеједно, косовски Срби ће Вучићу и овај пут добро доћи као ситан кусур који треба да обезбеди који проценат гласова, па зато поручује да би било десетине, стотине мртвих уколико би Срби покушали да организују изборе, а да је Куртијева намера била да „искамчи техничко признање независности Косова“. Подижући тако улог до падања туђих глава, председник покушава да још једном затрпа ону велику лаж - о Косову и Метохији у Србији. 

Али ни то није све, косовски премијер, према тумачењу српског председника, наумио је и да 50.000 гласова колико би Вучић добио више од опозиције, потре само да му он као председник „не седи преко пута“. Е, то је већ нешто. Тешко да у било којој другој подели карата Аљбин Курти може замислити погоднијег преговарача од човека чија једина стратегија почива на куповини времена до испуњења обећања о формалној предаји Косова и неког ко је тако хитро одговорио на све захтеве Запада укидајући српске институције на северу Косова - од полиције и правосуђа до образовања и здравства. Зато толико гротескно и изгледају директиве српским судијама и тужиоцима да обуставе рад у знак солидарности са Љиљаном Стевановић, суспендованом председницом суда у Митровици. Па тај исти Вучић их је приморао да заклетву полажу под косовским обележјима и суде по косовским законима. А да апсурд буде потпун, Српска листа, упркос бројним претњама да ће то учинити разним поводима, никада није напустила централне институције. Тешко да ће то учинити и сада. На страну то што не знамо како је Вучић закључио да ће оних 50.000 гласова ићи баш њему или то што је нејасно ко ће контролисати колико је Срба са Косова гласало у централној Србији и још више како је гласало. Осим, ако његова клијентелистичко-криминална камарила коју је створио на северу Косова већ себи није зарачунала те гласове. 

Али, ако ћемо бити до краја поштени, треба констатовати да је ово игра са бар два пиона, не рачунајући, разуме се, оне који иза кулиса вуку потезе. Безочни, антицивилизацијски потез косовског премијера Аљбина Куртија, којим Србима укида основно право, уз још безобзирније политичко саслужење појединих албанских спонзора у међународној заједници, имају само један циљ – показну вежбу Косова као државе у пуном капацитету. Зато као лош виц звучи вест да је Курти одбио захтев земаља Квинте да се Србима омогући гласање на Косову. Ма, важи.

У таквој ситуацији, уместо подизања тензија, Вучић би могао да изабере да Србији саопшти истину, да је био саучесник Милошевићеве краткоумне политике која има и своје последице. И ма како она болна била, таква истина дошла би као нека врста олакшања, а плаћена цена би могла бити залог неке нове политике. Јер ништа, у политици нарочито, није довека. Посебно не границе. У супротном, Косово ће остати место велике српске недоречености. 

НиН, Зоран Прерадовић

Ауторска права Радио Оаза 2026