Прилози

Пре 31 годину у сарајевској дворани Зетра (данас Олимпијска дворана Хуан Антонио Самаран) одржан је концерт „Yутел за мир“ под покровитељством некадашње југословенске телевизије Yутел.

,,Ово је ноћ која купа се у светлу

 На подлози тамној блистају насе очи

Ово је ноћ која мирише на истину 

Када казем како сам био наиван“       

Овим стиховима песме „Забрањујем“ бенд „Екатарина Велика“ је започео концерт 28. јула 1991.године.

Концерту, који је организовала Југословенска национална радиодифузна агенција, присуствовало је 30.000 посетилаца, док је испред саме дворане било 50.000 оних који нису могли да уђу. Они су протествовали због тензија које су се појавиле на простору тадашње Југославије.

Концерт су водили Горан Милић и Гордана Суша, а преносили Телевизија Сарајево, Македонска радиотелевизија и Студио Б из Београда.

После извођења симболичне песме „Земља“ од „Екатарине Велике“, следећи бенд који је наступио била је „Црвена јабука“, а публика је скандирала уз њихову нумеру „Дирлија“.

У публици је био и македонски политичар Васил Тупурковски, који је дошао приватно и без обезбеђења рекавши: „Овде су сви који се боре за мир, од кога ћемо се обезбеђивати? Идемо да добијемо ту битку“. Према његовим речима, то вече су почеле да побеђују снаге мира захваљујући којима нико није могао уништити Југославију.

После рецитације Радета Шербеџије, наступили су бендови „Исток иза“ и „Плави Оркестар“, као и Харис Џиновић и Неле Карајлић. На концерту су свирали и Хари Мата Хари, Дино Мерлин, „Индеџи“ и „Бајага и инструктори“. Последња је наступила група „Регина“.

„И небо је вечерас плакало за нама, за мир“, биле су речи песме „Yутел за мир“ којом је завршен концерт. Ову је нумеру направила група сарајевских музичара који су наступили на концерту.

Погледајте Koncert :"Yutel za mir" (Sarajevo, Zetra 28.07.1991. godine)

Данас, Александра Павловић

Вести које су 18. јула запљуснуле јавност са насловних страна провладиних таблоида - пуј, пуј, далеко било - више подсећају на 1942. него 2022. „Усташе Вучићу забраниле да оде у Јасеновац“. „Напад усташа на Вучића“. „Пленковић и екипа доказали да су усташе“. „Усташе: Пленковићев режим не да Вучићу да оде у Јасеновац“, грмели су 'Информер', 'Објектив', 'Српски телеграф' и 'Ало', док министар спољних послова Никола Селаковић преко 'Курира' поручује: „Земља у којој је одомаћен усклик `За дом спремни` не дозвољава посету унуку јасеновачких мученика“.

Истог поподнева нацији се обратио и председник Александар Вучић. Ко је хтео да гледа, сигурно је гледао. Ко није, сутрадан је са насловне 'Информера' сазнао да је „Вучић разбио усташе“, а из 'Објектива' да је „Председник Србије оголио усташке лажи“, тако да је 'Курир' са насловом „Вучићева лекција Хрватима“ деловао као средство за смирење. Нисам много завиривао у туђе двориште, а да сам се потрудио свакако бих на медијском дну налетео на бар понеког четника. Као да неко прижељкује финални окршај. Да заврше оно за шта им четири године, од 1941. до 1945, очито нису биле довољне. Биће да из крвавог рата, и тог, и оног касније, 90-их година прошлог века, нису ама баш ништа научили, па би да сад, једном за свагда, своде рачуне. У туђој крви. Као да Хрватска није у Европској унији, а и Србија би, као, да постане део екипе, у којој су и Французи и Пољаци, сa једне и Немци и Италијани, сa друге стране. Хм, зар и они нису међусобно ратовали и то баш када и четници и усташе? А куд се дедоше партизани? Мада је и без њих довољно расположених за битку. Срећом, бар за сада, само на речима. За дан, два мало ко ће се уопште сећати зашто су се још једном за гушу дохватили „усташе“ и „четници“. Само, плашим се да ће атмосфера мржње и нетолеранције трајати много дуже. Јесте да ће мало ко од тога имати користи, али, опет, до свега не би ни дошло да то некоме не користи.

A вришти кад то раде други!

Западне земље које су једине увеле санкције Русији, због стратешког преокрета који је изазвао рат у Украјини почињу да схватају да њихове моралне лекције више не чује већина становништва планете, оценио је париски лист Фигаро.

„Запад, тај велики блок индустријализованих либералних демократија (Северна Америка, Европа, Јапан, Јужна Кореја, Аустралија), једини је увео санкције Русији, да је казни за рат који води против Украјине од 24. фебруара. Да ли то значи да земље Африке, Азије и Латинске Америке одобравају инвазију на Украјину? Не. Зато што су веома привржене Повељи УН, која је посвећена суверенитету, независности и територијалном интегритету свих њених чланица“, пише Фигаро.

Француски лист наводи да су те „ванзападне земље“, чији су многи лидери били обучени у бившем Совјетском Савезу, заузеле неутралну позицију у ономе што сматрају породичном свађом. Осим тога, те земље негодују због моралних лекција које добијају са Запада сматрајући те лекције лицемерним и са поруком „Ради како ја кажем, не како ја радим“.

Русија је од 2014. године почела најпре тајно а потом отворено да војно подржава проруске сепаратисте на истоку Украјине, у циљу отцепљења тог дела територије.

„Западни проповедници су завапили да је то неприхватљиво мешање. Међутим, ванзападне земље су упитале - зар нисте то исто урадили када сте бомбардовали Србију у пролеће 1999. године, да бисте издејствовали отцепљење косовских Албанаца“, наводи се у тексту новинара Фигароа Реноа Жирара, познаваоца прилика на Балкану.

Лист даље пише да је руски председник Владимир Путин оправдао агресију наводећи да је у Украјини „нацистичка влада, што је лаж“. Запад је одмах осудио „лажљивца“ из Москве.

Наслеђе и допринос Николе Тесле види се на сваком кораку, од електротехнике и радио-технике, машинства, медицине, ваздухопловства до многих других поља науке и технологије. Тесла се са моралног, економског, теоријског и практичног становишта дубоко опирао ратовима, али неки од његових изума практично су утрли пут развоју војних технологија. Поводом 10. јула, Теслиног 166. рођендана, али и обележавања Дана науке у Србији, као и десетогодишњице „Теслиних дана у Земуну”, у Атељу „Чубрило” у Миленијумској кули на Гардошу отворена је изложба „Изуми Николе Тесле као претече савремених војних технологија”.

- Теслин теледириговани бродић, чији је рад демонстрирао још 1898. године у њујоршком Медисон сквер гардену, представља пионирски корак даљинског управљања. Данас је немогуће замислити свет без даљинског бежичног управљања, осматрања и мерења, а коришћење дронова и других беспилотних летелица у најразличитије војне или мирнодопске сврхе и безброј других апликација ослања се на оно што је Тесла предвидео и применио пре више од 120 година - рекао је Владимир Јеленковић, један од аутора изложбе и некадашњи директор Музеја Николе Тесле.

У августу 1917. године, само четири месеца пошто су Сједињене Америчке Државе ушле у Први светски рат, Тесла је начинио и први технички опис уређаја који ће знатно касније постати познат као - радар!

- Много година касније, један од првих патената радара заштитио је Француз Емил Жирардо, који је 1934. године приказао уређај за лоцирање објеката, наводећи да је „проналазак у складу са принципима које је објавио Тесла”. Жирардоов уређај постављен је 1935. године на чувени прекоокеански брод „Нормандија”.

Новинар Јавног сервиса Босне и Херцеговине (БХРТ) Елвир Буцало назвао је данас ћирилично писмо „хијероглифима” и изазвао низ реакција јавности и код политичара из Републике Српске.

„За оне који нису могли прочитати ове 'хијероглифе', ја ћу вам прочитати - БХТ1 уживо”, рекао је Буцало, на почетку те емисије. 

Српски члан Председништва БиХ Милорад Додик оценио је да је Буцало, који је ћирилицу назвао хијероглифима, демонстрирао како изгледа „суживот” у БиХ. Додик је навео да верује да би, да је којим случајем новинар Србин, а предмет исмејавања латиница, тај новинар већ био суспендован.

„Захвалан сам му што је показао оно о чему годинама говорим. Муслимански национализам разара све у БиХ”, навео је он на свом Твитер налогу.

Генерална секретарка Партије демократског прогреса (ПДП) и посланик у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Мира Пекић изјавила је да Буцало треба и мора да се јавно извини српском народу и да сноси одговорност на БХРТ-у.

„Овим тешким испадом се још једном потврђује да је овај 'јавни сервис' неуспешан пројекат и да не одражава равноправност конститутивних народа и језике у службеној употреби”, навела је Пекић. Она је истакла да очекује реакцију руководства БХРТ-а и дисциплински поступак за новинара Елвира Буцала.

Пекић је даље рекла да је после прогона српских кадрова и вишегодишњег спорног информативног програма на БХРТ-а „овај чин исмејавања ћирилице кап која је прелила чашу”.

У први мах можда се могло помислити да је реч о ружној шали, али је нажалост у питању скандал и велика провокацији - на свом сајту, али и преко друштвених мрежа, бугарска невладина организација „Војно-историјски комитет” са својим Клубом „Пуковник Христо Стојанов” при Библиотеци „Зора” у Ћустендилу, позвала је ових дана своје чланове и грађане Бугарске на екскурзију, названу „Стазом 41. пешадијског пука - март 1917. године - чишћење Јастрепца од разбојника”. У објављеном позиву и на штампаном плакату, ова очигледно неонацистичка НВО навела је и „трасу” којом ће се учесници похода кретати - од Ћустендила, преко Власине, Сурдулице, Лесковца, Ниша, Прокупља до планине Јастребац, и то све, како је посебно истакнуто, долином „Бугарске Мораве”.

У Нишу, Прокупљу, Бојнику, Сурдулици и другим местима на југу наше земље, тај поход бугарске НВО доживљавају као скандал и провокацију, као отворени екстремистички иступ и промоцију масовних злочина над српским становништвом током бугарске окупације и Топличког устанка 1917. године у Првом светском рату. Очекују да држава Србија хитно на то реагује. Јер подсећају, бугарска окупаторска војска је у Великом рату починила огроман број масовних злочина над цивилним становништвом у Пустој Реци, Сурдулици, Прокупљу и околини Ниша и Крушевца, када је страдало на хиљаде жена, деце и старих што никада не сме бити заборављено..

А један од највећих злочина су управо на Јастрепцу починили припадници поменутог 41. пешадијског пука бугарске војске марта 1917. године...

Пуцњи припадника Територијалне одбране Словеније у војнике ЈНА 27. јуна 1991. године означили су крај Југославије. Био је то почетак десетодневног оружаног сукоба у Словенији и, показало се, нестанак СФРЈ.

Словенија и Хрватска два дана раније, 25. јуна, прогласиле су независност. Савезно веће Скупштине СФРЈ истог дана, 25. јуна, прогласило је одлуке о сепарацији ништавним. Савезна влада, односно Савезно извршно веће, потврдило је исти став и донело одлуку о слању формација које је требало да овладају граничним прелазима према Мађарској, Аустрији и Италији, као и да онемогуће постављање граничних ознака према Хрватској. Одлука СИВ-а о интервенцији званично је објављена сутрадан 26. јуна. Потписник је био председник СИВ-а Анте Марковић. Истог дана припадници ТО и полиције Словеније преузели су граничне пунктове уклонивши обележја Југославије.

Јединице 'Пете војне области' на чијем челу се налазио Конрад Колшек поподне истог дана покренуле су акцију. Припадници ЈНА из Илирске Бистрице, њих приближно 350, са 11 тенкова, кренули су пут граниичних пунктова. Сутрадан, 27 јуна, упућени су и припадници савезне милиције и царине, њих 730.

Укупно, ЈНА је анагажовала до 2.000 војника са приближно сто оклопних возила или тенкова. Наређење је било да се оружје може употребити само изузетно.

Уочи сепарације Словеније и Хрватске у Београду је 21. јуна боравио Џејмс Бејкер, челник дипломатије САД. Нагласио је да Вашингтон неће толерисати никакву промену међурепубличких граница ни употребу силе. Практично то је значило да се неће добро гледати на интервенцију ЈНА.

Беч први, Калгари 3., Ванкувер 5., Торонто 10.

Главни град Аустрије, Беч, преузео је прво место новозеландском граду Окланду, и поново се позиционирао као град који има најбоље услове за живот, наводи се у годишњем извештају Економиста.

Годишњу ранг листу градова најбољих за живот у свету је објавила „Економист интелиџенс јунит“ (ЕИУ), а Глобални индекс услова живота за 2022. показује неке значајне разлике у односу на претходну годину. ЕИУ, која је сестринска организација магазина Економист, рангирала је 173 града широм света на основу различитих фактора, укључујући здравствену заштиту, стопу криминала, политичку стабилност, инфраструктуру и приступ зеленим површинама.

У тек објављеном извештају, Беч који је на њиховој ранг листи почетком 2021. године пао на 12. место зато што су његови музеји и ресторани тиком пандемије коронавируса били затворени, поново се вратио на прво место, на позицију коју је имао 2018. и 2019. године.

„Стабилност и добра инфраструктура главне су чари града за његове становнике, уз добру здравствену заштиту и мноштво могућности за културу и забаву", наводи се у извештају.

Мелбурн је задржао своје место међу првих десет најпожељнијих градова за живот на свету, али су други аустралијски градови који су били у првих десет, као што су Бризбејн, Аделаида и Перт пали на 27, 30. и 32. место.

Главни град Украјине, Кијев, ове године није укључен у разматрање с обзиром на оружани сукоб са Русијом од краја фебруара, док су руски градови Москва и Санкт Петербург пали на ранг листи због „цензуре“ и утицаја западних санкција. Москва је пала за 15 места, док је Санкт Петербург пао за 13 места.

Млади канадски глумац и бивша звезда серије “Ривердејл” Рајан Грентам који је оптужен за убиство своје мајке, такође је ковао заверу да убије премијера Џастина Трудоа у марту 2020.

Тродневно саслушање у вези изрицања казне 24-годишњем Грентаму пред Врховним судом Британске Колумбије је почело 13. јуна а завршило се у среду. Рајан се већ изјаснио кривим за другостепено убиство своје мајке Барбаре Ен Вејт у марту, а тужилаштво је рекло да његово признање повлачи обавезну доживотну казну, пренео је “Пипл”. Према кривичном законику, за убиство другог степена минимални период издржавања казне пре захтева за условно пуштање је 10, а максимални 25 година.

Убио мајку и снимио признање

CBC  пише да је Рајан увежбао убиство и снимао видео, укјучујући снимак који је забележио сате после убиства, на којем он признаје злочин и показује беживотно тело своје мајке, док “Фокс њуз” преноси да је 64-годишња жена усмрћена метком у потиљак док је свирала клавир у њиховој кући у Сквомишу у Британској Колумбији 31. марта 2020.

Он је признао убиство из нехата у марту, што је смањење у односу на иницијалну оптужницу за првостепено убиство. Током саслушања у понедељак, тужиоци су представили резултате два психијатријска извештаја који говоре да је Рајан убио своју мајку како би је поштедео да не види даље насиље које је намеравао да почини - а то је убиство Трудоа.

Разматрао да ли да убије Трудоа или студенте

Како су открили тужиоци ове недеље, Рајан је дан после убиства своје мајке спаковао у своје возило три пушке, муницију, 12 молотовљевих коктела, залихе за камповање и мапу са упутствима до колибе Ридо у Отави. 

Европски парламент је већином гласова усвојио забрану продаје нових возила на бензин и дизел од 2035. године.

Намера је да се убрза прелазак Европе на електрична возила и охрабре произвођачи аутомобила да више улажу у електрификацију. Циљ је да се до 2030. године смањи укупна емисија штетних гасова за 55 одсто, у поређењу с нивоима из 1990. године, што је план који захтева брже смањење емисија у индустрији, енергетици и превозу. Тако ће бар по садашњем ставу од 2035. бити потпуно онемогућена продаја возила на фосилна горива у унији, али остаје да се види да ли је све могуће спровести и у пракси. Предлози појединих заступника да се до тог периода пласман на тржиште смањи за 90 процената нису усвојени.

Ипак, медији наводе да закон још није коначан, а гласање протекле седмице тек потврђује позицију парламента за будуће преговоре са државама чланицама поводом финалних прописа.

Уколико све буде како је планирано, до те године ће на заједничком тржишту морати да поставе милионе станица за пуњење електричних аутомобила.

- Куповина и вожња аутомобила сa нултом емисијом постаће јефтиније за потрошаче - рекао је Јан Хуитема, главни преговарач парламента задужен за ту политику, пренео је „Јутарњи лист”. Произвођачи попут „Форда” и „Волва” јавно су подржали план ЕУ којим би се обуставила продаја возила сa моторима сa унутрашњим сагоревањем. Други, попут „Фолксвагена”, настоје да обуставе продају таквих возила у Европи до тог датума.

Ројтерс је, међутим, објавио како је имао увид у преписке које показују да је аутомобилска индустрија, укључујући и Немачко удружење аутомобилске индустрије ВДА, лобирала за одбацивање циља до 2035. Сматрају да је такав план амбициозан управо због неизвесног увођења инфраструктуре за пуњење.