Прилози

Навијачи репрезентације Хрватске, уз разне погрдне повике са трибина, истакли су током меча са Канадом и заставу са увредљивом поруком за Милана Борјана.

На друштвеним мрежама може се видети слика на којој се налазе „навијачи“ Хрватске са транспарентом „Книн 95 - ништа не иде (бежи) као Борјан“.

Овим натписом и логом на застави провокатори су алудирали на чињеницу да је голман Канаде, који је рођен у Книну 1987. године, као осмогодишњи дечак био део избегличке колоне у којој су многи за превоз користили тракторе.

Голман репрезентације Канаде и Црвене звезде у једном моменту ја на увреде одговорио подизањем три прста ка делу са кога су повици допирали, а о свему је говорио и после утакмице.

Међутим, ствари су отишле и даље од овога.

Навијачи Хрватске некако су дошли до Борјановог броја телефона и упутили му, како је сам рекао, више од 2.500 увредљивих и претећих порука. Ипак, нема намеру да због тога тражи заштиту од Фудбалског савеза Канаде:

„Нема потребе за тиме. То су деца која показују која немају појма о чему се ради и како је све то било. То је све што ћу рећи. Морам да похвалим играче Хрватске, они су се понели као џентлмени“, рекао је Борјан.

О целој ситуацији је говорио и репрезентативац Хрвастке и фудбалер Динама Бруно Петковић:

„Много пута сам током каријере био на мети противничких навијача и то није ни мало пријатно. Ово је тамна страна фудбала, сви нажалост често пролазимо кроз овакве ствари“.
Погледајте видео ОВДЕ

Н1, Маја Тодић

Бранко Тепић, дечак с иконичне фотографије Жоржа Скригина, преминуо је у 81. години.

Чувена фотографија Жоржа Скригина названа „Мајка Кнежопољка“ настала је 1944. године у Кнежици под Козаром. На њој видимо жену која погурено корача ратном пустињом са бебом у носиљци на леђима и девојчицом којој прстом на усни даје знак да буде тиха. Фотографија је данас метафора страдања цивила у рату, али за Бранка Тепића, дечака који вири из носиљке на мајчиним леђима, она је била најинтимније животно сведочанство.

Бранко, дечак из носиљке, рођен је у септембру 1942. године, одмах после козарске офанзиве. Његов отац, народни херој Бранко Тепић - по ком му је мајка Милица и дала име - у том тренутку већ је био мртав: заједно са другим устаницима окупатор га је ухватио и обесио у Босанској Дубици. Његова мајка Милица током рата је са децом стално била у збегу у Поткозарју. Током једног од тих лутања, наишла је на ратног репортера Жоржа Скригина.

„Жорж ју је фотографисао трипут, из различитих углова. Питао је онда куда ће, а она му је, како ми је рекла, одговорила: „Да ми није ово двоје - знам куда бих, овако не знам шта ћу”“, испричао је Бранко за „Блиц” пре неколико година.

Рата се није сећао, али сећао се какве је последице оставио.

„Одмах после рата сам имао трауму од војске, полиције, ма од свега сам бежао, добрих четири-пет година. Чим видим неког у униформи, побегнем под обалу Уне, и кријем се до мрака. Мајка је то знала и пуштала ме, разумела. Бежао сам као дивља звер: ваљда је то тај неки нагон за опстанком“, причао је Бранко.

Већина нас стварно нема избора када је у питању избора провајдера, захваљујући изразитом недостатку регулаторне акције наше владе против телеком олигопола који укључује само три играча (велику тројицу, како су познати) и блиску - забрана уласка легитимних конкурената на локална тржишта. Оно што имамо као појединачни корисници интернета и мобилних телефона у Канади је избор између три огромна провајдера коме ћемо дати новац: Rogers, Telus или Bell.

Роџерс је разбеснео људе широм земље у јулу када су кућни телефон, интернет и мобилне услуге прекинули за око 13 милиона њихових клијената, остављајући предузећа и потрошаче широм Канаде данима на цедилу. У то време, хиљаде Rogers корисника јавно су се заклели да ће пребацити своју услугу на другог провајдера... али нове бројке које је објавио телеком сугеришу да се то уопште није догодило.

То или толико додатних људи придружило се Rogers-у после масовног егзодуса изазваног прекидом рада да је то резултирало нето добитком од око 221.000 мобилних корисника.

Нови бежични додаци ове године до данас су и даље порасли за 137 процената, са око 448.000 нових корисника мобилних телефона укупно.

„Канадска компанија Rogers Communications Inc. у среду је надмашила кварталне процене прихода јер је бежични оператер имао користи од виших трошкова роминга и потражње за скупљим плановима, док је његово медијско пословање добило подстицај због опоравка спортских догађаја уживо“, известио је Ројтерс у среду.

„Компанија је додала 164.000 месечних рачуна за претплатнике бежичних телефона у трећем кварталу упркос деценијама високој инфлацији у Канади, што указује на снажну потражњу за њеним 5Г услугама. У последњем кварталу је додала 122.000 корисника.

Поводом 11. новембра 1918. године

Као што су Британци и све земље Комонвелта, укључујући и Канаду, усвојиле цвет црвеног Мака или ‘Pоppy Flower’, као симбол победничке савезничке војске и почаст ветеранима 1. и касније додатог 2. светског рата, али и потоњих свих ратова које су Запaдне силе водиле по свету,  као што је Французи усвојила  цвет Различак или ‘Bleuet de France’, као симбол опстанка после страдања француске и савезничке војске и такође, почаст ветеранима и члановима породица жртава Првог светског рата, тако је Србија усвојила свој сопствени знак којим указује част и поштовање славној победничкој српској војсци у Првом светском рату - Наталијину Рамонду или ‘Ramonda Serbica’.

Наталијина Рамонда

Такође, позната као Српска Рамонда и Српски цвет Феникс, је врста у породици Gesneriaceae породице. Један је од ретких европских представника ове породице, који се налази у југоисточној Европи - јужном Балкану.

Цвет је открио Јосиф Панчић 1874.године, у близини града Ниша у Србији, а научно га је описао Сава Петровић, познати српски лекар 1884. године.

Цвет Рамонда Сербика је познат по својој способности да оживи када се залије, чак и када је потпуно осушен. Због тога се овај цвет сматра симболом борбе и васкрсења српске војске после епохалног повлачења преко албанских планина током Првог светског рата, све до Грчке.

Носећи Рамонду Сербику, сећамо се и поштујемо српске и савезничке жртве и Дан примирја у Првом светском рату. Овај цвет има исто или слично значење као британски црвени цвет мака или француски плави различак.

Друго име Наталијина Рамонда, дато је по Наталији Обреновић, која је била краљица Србије од 1882. до 1889. године, као супруга краља Милана I Обреновића.

Зелена и црна позадина Рамонде Сербике представљају боје Албанске споменице, која се додељивала војницима који су учествовали у Великом рату и у Албанској голготи.

Кинеска компанија „Сјаоми“ представила је нови телефон са огромним окуларом који се може скидати. Прве реакције љубитеља технолошких новитета на овај напредни уређај најчешће су исказане речима: „апсолутно задивљујуће“.

"Xiaomi 12S Ultra Concept" шокирао је и задивио кориснике интернета широм планете. И после летимичног разгледања „Сјаомијевог“ уређаја поставља се питање да ли је у питању камера или телефон. 

Кинески „Сјаоми“, друга по величини компанија за паметне телефоне на свету, причврстила је џиновски окулар на свој водећи модел мобилног, трансформишући некада скромни паметни телефон у фотографског Голијата у рангу дигиталног фото-апарата марке „Канон“ или „Панасоник“.

Уређај "Xiaomi 12S Ultra Concept" нови је редизајн телефона који има „Лајкин“ окулар М серије.

Прототип мобилног телефона фантастичних перформанси за фотографисање први пут је најављен на кинеској друштвеној платформи Веибо.

Блумберг извештава да овакав уређај неће бити у продаји, већ се „Сјаоми" нада да ће потрошачи користити уређај са конвенционалнијим окуларом - "Xiaomi 12S Ultra".

Кинеска технолошка компанија у видео-снимку објашњава да је пре него што је "Xiaomi 12S Ultra" пуштен у продају, радила на два пројекта истовремено. Један од њих је био традиционални паметни телефон, а други је имао „скривену функцију“ са секундарним сензором од једног инча.

Најбоља српска каратисткиња Јована Прековић одлучила је да заврши каријеру, са само 26 година.

Актуелна олимпијска шампионка је била и европски, светски шампион и освојила је историјско злато на Олимпијским играма у Токију са свим победама, ипак како каратеа неће бити на следећим Играма у Паризу одлучила је да заврши каријеру.

Последњи меч ће одрадити 12. новембра у родном Аранђеловцу.

„Драги људи, позивам вас да дођете на мој последњи меч који ће се одржати 12.11 у СРЦ Шумадија у Аранђеловцу са почетком у 19 часова“, написала је Прековић у позиву за свој последњи дуел, преноси портал 'Нова.рс'.

Она је 2018. и 2021. године постала светска шампионка, а на Играма у Токију је редом савладала Ђану Фарук из Египта, Аниту Серогину из Украјине, Александру Гранде из Перуа, Бисам Садини из Марока, Мерву Чобан из Турске у полуфиналу, док је у самом финалу срушила Јин из Кине. Током 2017. је узела европско злато, а годину дана раније је била трећа на Старом континенту.

Ово је само потврда речи њеног тренера Роксанде Атанасов.

„Тужна реалност је да карате неће бити у програму Олимпијских игара у Паризу 2024. године. Извесно је да га неће бити ни у Лос Анђелесу 2028. Због свега тога, једноставно не видимо будућност, јер нећемо моћи да радимо као што смо то чиниле до сада. Из тог разлога постоји могућност да се моја тренерска и Јованина такмичарска каријера заврше ове године. Јер, враћамо се у систем у коме нећемо имати подршку и слободу коју смо имале док је карате био у програму Олимпијских игара. Нема сумње да је то тежак ударац за наш спорт. Карате апсолутно заслужује да буде у програму Олимпијских игара, по свом квалитету, масовности и свим осталим параметрима, али једноствно ми немам никакав утицај на те одлуке које се доносе „, детаљно је описала ситуацију Роксанда Атанасов.

Нова.рс

Због тортуре којој је у британском затвору изложен први председник Републике Српске Радован Караџић, 120 интелектуалаца из Србије и Републике Српске упутило је писмо и апел генералном секретару УН Антонију Гутересу, захтевајући да се малтретирање под хитно заустави. Траже да се Караџићу што пре промени место служења казне, због грубо нарушених људских и затворских права, као и због опасности да се садашњи третман одрази на његово здравље, али и да му се живот доведе у опасност.

Без права на сусрете са породицом и правним тимом, без могућности да користи рачунар или лампу, без могућности да му се уплаћује новац за храну или телефон, у потпуној изолацији, изложен психичком малтретирању - тако изгледају људска права која је Велика Британија омогућила Радовану Караџићу, у затвору на острву Вајт. Тачније, тако изгледа одсуство свих људских и затворских права.

Да се нешто чудно дешава, сведочи и Милорад Којић, директор Републичког центра за истраживање рата и ратних злочина, који је напрасно изгубио комуникацију са Караџићем.

- Први председник Републике Српске у континуитету ме је звао без икаквих проблема. У једном тренутку је та комуникација стала. Наравно, и у мом контакту са породицом господина Караџића, ми је речено да су му све картице одузете, могућност било каквог приватног контакта и са породицом и са пријатељима, а у тој сам групи био и ја - каже Којић.

Да је Караџић жртва нехуманог поступања и да су му ускраћена чак и права која је раније имао у затворској јединици у Хагу, наводи се у писму генералном секретару Уједињених нација са пратећим "Апелом за помоћ и акцију спасавања Караџићевог живота и достојанства". У апелу се тражи да се место издржавања казне под хитно промени, јер Караџића третирају као британског затвореника, што он није.

Рат против Југославије био је генерална проба за многе ратове који су се касније дешавали, гласи један од закључака са јучерашње промоције књиге једног од највећих независних мислилаца савременог света Мишела Чосудовског, професора Универзитета у Отави и директора Центра за истраживање глобализације. Његово дело „Агресија САД и НАТО на Југославију” штампао је Београдски форум за свет равноправних и представљено је јуче у Београду, а професор Чосудовски рекао је да је на много начина рат који је вођен у Југославији почео знатно раније, односно осамдесетих година и да је био генерална проба за оружане сукобе који су се после десили.

„Већ почетком деведесетих година почео сам да истражујем економске димензије о ситуацији овде и схватио сам колико је она кључна у стратешком и војном погледу”, рекао је професор Чосудовски на почетку свог излагања. Он је указао на то да је НАТО категорички тврдио да је циљ био сачувати животе, али је додао да је годину дана после рата посетио дечју болницу за коју је рекао да је била стратешки циљ током бомбардовања, јер су у случају те болнице погођени генератори за струју.

Професор Чосудовски наводи да је Југославија била економија у успону, а да после 1999. године услеђује шок-терапија Међународног монетарног фонда и да је ова институција 1999. године имала стратегију којом је уништила фискалну политику Југославије. Чосудовски је казао да је у периоду од 1990. до 1995. године стратегија САД била да се на ову територију уведу терористи Ал Каиде и да су они укључени у бошњачко-муслиманску војску. Подсетио је да је Дејтонски мировни споразум потписан 1995. у војној бази у Охају, под надзором америчке владе, војске и - армије адвоката.

У Отави је почела национална истрага о увођењу ванредног стања у Канади у фебруару ове године током протеста камионџија. Медији већ пишу како се овом истрагом и почетком јавних саслушања Комисије за ванредне ситуације о томе како је федерална влада користила Закон о ванредним ситуацијама за окончање протеста „Конвоја слободе” ствара историја.

Оно што је почело крајем јануара као викенд протест камионџија против ограничења изазваних антиковид мерама владе, брзо се претворило у вишенедељну окупацију центра Отаве и блокаду кључних граничних прелаза између Канаде и САД. После недеља блокаде због које су престала са радом многа предузећа у главном граду, прекограничних напетости и забринутости због претњи или дела „озбиљног насиља у циљу постизања политичког или идеолошког циља”, премијер Џастин Трудо је 14. фебруара предузео корак без преседана.

Активирао је Закон о ванредним ситуацијама, по први пут од доношења овог акта 1988. године. Овај закон предвиђен је као одбрана земље у ситуацијама када је угрожен њен уставни поредак и јавна сигурност. Приликом проглашења ванредног стања у држави, полицији и званичницима су дата нова овлашћења, а многим демонстрантима изречене су новчане и затворске казне. Камионџије и учесници блокаде у Отави и другим местима широм Канаде позивали су на укидање антиковид мера, а у неким случајевима и на смену Трудоове владе. После великих полицијских операција које су резултирале бројним хапшењима, подизањем стотина оптужница и уклањањем блокада и редова транспортних камиона у главном граду, блокирања банковних рачуна, учесника протеста и грађана који су их подржавали, Трудо је одлучио да укине ванредно стање и то само недељу дана по увођењу, рекавши да ситуација „више није хитна”.

Национални хокејашки савез очигледно је у великим проблемима, али они као да нису ни свесни озбиљности ситуације. После најава великих спонзора да прекидају финансирање водеће канадске спортске организације, сада је и Хокеј Квебек потврдио да је изгубио поверење у националну организацију. Њихов управни одбор је у уторка усвојио предлог у коме стоји да не верују да тренутна структура Хокеја Канада може да промени културу спорта. Они су такође одлучили и да задрже део котизације која се иначе предаје националној организацији.

Ни онтаријска Хокејашка федерација више неће прослеђивати део чланарина својих чланова за наредну сезону.

Компанија Тим Хортонс је у среду најавила да неће спонзорисати ни један хокејашки програм за мушкарце ове сезоне, укључујући и светско јуниорско првенство у Халифаксу и Монктону, које се одржава од 26. децембра - 5. јануара. Компанија је прво стопирала своје спонзорство у јуну. Они настављају да финансирају националне програме за жене и парахокеј, као и хокеј за младе.

У среду увече је и Скотијабанк саопштила да ће паузу у спонзорству продужити до сезоне 2022/23, чиме одбијају помоћ за Светски јуниорски турнир. Банка је захтевала још у јуну очување виших стандарда, па сада изражава разочарање што на том пољу нема никаквог напретка. Истичу да од хокејашке организације очекују већу транспарентност, снажно вођство, одговорност према свим заинтересованим странама и хокејашкој заједници, као и значајнију безбедност на леду и ван њега.

Спонзорство су прекинули и Canadian Tire, Telus и Chevrolet Canada, док се Imperial Oil и њихов бренд Esso још увек премишљају да ли ће подржати јуниорско првенство света.

Федерална влада такође је саопштила да прекида свако финансирање Хокеја Канада све док се не покажи знаци позитивних промена.