Поводом 11. новембра 1918. године

Као што су Британци и све земље Комонвелта, укључујући и Канаду, усвојиле цвет црвеног Мака или ‘Pоppy Flower’, као симбол победничке савезничке војске и почаст ветеранима 1. и касније додатог 2. светског рата, али и потоњих свих ратова које су Запaдне силе водиле по свету,  као што је Французи усвојила  цвет Различак или ‘Bleuet de France’, као симбол опстанка после страдања француске и савезничке војске и такође, почаст ветеранима и члановима породица жртава Првог светског рата, тако је Србија усвојила свој сопствени знак којим указује част и поштовање славној победничкој српској војсци у Првом светском рату - Наталијину Рамонду или ‘Ramonda Serbica’.

Наталијина Рамонда

Такође, позната као Српска Рамонда и Српски цвет Феникс, је врста у породици Gesneriaceae породице. Један је од ретких европских представника ове породице, који се налази у југоисточној Европи - јужном Балкану.

Цвет је открио Јосиф Панчић 1874.године, у близини града Ниша у Србији, а научно га је описао Сава Петровић, познати српски лекар 1884. године.

Цвет Рамонда Сербика је познат по својој способности да оживи када се залије, чак и када је потпуно осушен. Због тога се овај цвет сматра симболом борбе и васкрсења српске војске после епохалног повлачења преко албанских планина током Првог светског рата, све до Грчке.

Носећи Рамонду Сербику, сећамо се и поштујемо српске и савезничке жртве и Дан примирја у Првом светском рату. Овај цвет има исто или слично значење као британски црвени цвет мака или француски плави различак.

Друго име Наталијина Рамонда, дато је по Наталији Обреновић, која је била краљица Србије од 1882. до 1889. године, као супруга краља Милана I Обреновића.

Зелена и црна позадина Рамонде Сербике представљају боје Албанске споменице, која се додељивала војницима који су учествовали у Великом рату и у Албанској голготи.