Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

У Отави је почела национална истрага о увођењу ванредног стања у Канади у фебруару ове године током протеста камионџија. Медији већ пишу како се овом истрагом и почетком јавних саслушања Комисије за ванредне ситуације о томе како је федерална влада користила Закон о ванредним ситуацијама за окончање протеста „Конвоја слободе” ствара историја.

Оно што је почело крајем јануара као викенд протест камионџија против ограничења изазваних антиковид мерама владе, брзо се претворило у вишенедељну окупацију центра Отаве и блокаду кључних граничних прелаза између Канаде и САД. После недеља блокаде због које су престала са радом многа предузећа у главном граду, прекограничних напетости и забринутости због претњи или дела „озбиљног насиља у циљу постизања политичког или идеолошког циља”, премијер Џастин Трудо је 14. фебруара предузео корак без преседана.

Активирао је Закон о ванредним ситуацијама, по први пут од доношења овог акта 1988. године. Овај закон предвиђен је као одбрана земље у ситуацијама када је угрожен њен уставни поредак и јавна сигурност. Приликом проглашења ванредног стања у држави, полицији и званичницима су дата нова овлашћења, а многим демонстрантима изречене су новчане и затворске казне. Камионџије и учесници блокаде у Отави и другим местима широм Канаде позивали су на укидање антиковид мера, а у неким случајевима и на смену Трудоове владе. После великих полицијских операција које су резултирале бројним хапшењима, подизањем стотина оптужница и уклањањем блокада и редова транспортних камиона у главном граду, блокирања банковних рачуна, учесника протеста и грађана који су их подржавали, Трудо је одлучио да укине ванредно стање и то само недељу дана по увођењу, рекавши да ситуација „више није хитна”.

Сада се очекује да ће премијер и неколико чланова савезне владе, као и најистакнутији организатори „Конвоја слободе” сведочити на овим саслушањима.

Према речима бившег судије Вишег суда Онтарија, Пола Роулеауа, који води истрагу, очекује се да се осветле догађаји који су довели до проглашења ванредног стања. Задатак специјалне комисије која води истрагу је да испита околности које су довеле до примене Закона о ванредним ситуацијама и мера које су предузете за решавање ванредне ситуације и да се дође до закључака о „примерености и делотворности” мера које је предузела влада.

Тачније, то значи да комисија испитује „еволуцију и циљеве” протеста, улогу домаћег и страног финансирања, коришћење друштвених медија, изворе дезинформација, економски и међународни утицај блокада... Очекује се да ће коначни извештај скупштини пружити информације о томе како спречити да се слични догађаји понове.

Док је Трудо бранио „одмерену”, али „неопходну” употребу закона од стране своје владе, рекавши да ће истрага обезбедити важан ниво одговорности и надзора, критичари позивања на национална овлашћења за ванредне ситуације изразили су забринутост да би истрага могла превише да се фокусира на акције демонстраната, а много мање на одговорност савезних, покрајинских и општинских власти.

Саслушања ће трајати шест недеља свакодневно и отворена су за јавност.

Комисија ће крајем новембра организовати низ панел дискусија, округлих столова са стручњацима из различитих области. Сваки панел ће се фокусирати на заједничку тему или скуп питања, уз доприносе група и појединаца којима је одобрено право да дају своје анализе. Извештај комисије ће се наћи пред парламентом до 20. фебруара 2023.

Политика, Н. Станковић

Everything you need to know about the Emergencies Act national inquiry

Emergencies Act inquiry: Ottawa residents describe loss of hearing, ‘no escape’ from protests