Прилози

Патријарх Српске православне цркве Порфирије упутио је Божићну посланицу верницима СПЦ, у којој их је позвао да предстојећи празник проведу "у домаћој атмосфери, уз бадњак и расуту сламу" а не, како је рекао, по улицама и трговима "на полупагански начин у полупијаној атмосфери".

Порфирије је у посланици навео да је Христово рођење „одувек и од свих поштовано као породични празник, празник домаћег огњишта и његове топлине“.

„Зато је погрешно да се на Бадње вече, у предвечерје радосног Празника, не дочекује Богомладенац, у домаћој атмосфери која преко бадњака, расуте сламе и свега осталога подсећа на скромну пећину у којој је Он рођен, повијен и у најобичније јасле положен“, навео је патријарх.

Упозорио је на положај Срба на Косову и Метохији, на како је рекао „нашој заветној родној земљи“.

„Од половине ове године, вековни комшилук поставља ултиматуме, провоцира, спроводи терор и непрекидно прети преосталим, незаштићеним Србима прогоном и зулумом, уз злослутно ћутање или чини нам се, прећутну подршку појединих моћних држава. Подсећамо све надлежне чиниоце да и за Србе на Косову и Метохији треба да важе универзална људска права и слободе какве имају Албанци и сви људи на свету“, навео је патријарх, а пренела је СПЦ.

Патријарх Порфирије је позвао на заустављање „трагичног братоубилачког руско-украјинског сукоба“ који је, по његовим речима, свакодневно подстицан споља.

„Са посебно усрдном молитвом обраћамо се Богомладенцу Христу, а искреним братским позивом свим непосредним и посредним учесницима рата, да пронађу у себи снаге, како би престало страдање, избеглице се вратиле у своје градове и села, обновили се њихови домови, а мир се вратио у подручја захваћена ратним пожаром“, пише у посланици.

Оно што издржавају Срби на КиМ

Арно Гујон, директор Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону и оснивач организације „Солидарност за Косово” изјавио је да је 50. конвој те хуманитарне организације стигао у српске енклаве на КиМ, додајући да није био сигуран да ли ће ове године божићни конвој успети да уђе на КиМ. Гујон је за РТС рекао да није лако допреминити 12 тона помоћи шлепером на КиМ, где увек има потешкоћа.

„Дан пре него што је конвој ушао на КиМ био је забрањен улазак патријарху Порфирију. Нисам био сигуран да ли ћемо успети ове године, 18. годину за редом, 50. конвој, али ушао је и волонтери, такође. Они се сада спремају да крену на терен, да обилазе села и српске куће у енклавама и да деле нову топлу одећу, обућу и све оно што је потребно за људе на КиМ”, навео је Гујон. Истакао је да је допремљено 48 коза, 40 оваца и пет крава за породице које се баве сточарством на КиМ.

„Ти људи живе од сточарства, они су вредни и сами се боре за свој живот. Када једној породици поклоните десет коза или једну краву, то је за њих велико весеље. Када бисте их питали шта им треба, никада не би одговорили треба ми новац или ауто. Они кажу треба ми трактор, крава, овца. Када се људи боре, онда и ви имате жељу да им помогнете. А Срби на КиМ се итекако боре и ретко који народ у Европи би издржао све што они издржавају већ 23 године и зато смо уз њих. Они су за нас пример храбрости и достојанства”, рекао је Гујон.

Додао је да је ових дана владала огромна забринутост.

„У разговору са мештанима неки су изразили страх од потенцијалних нових сукоба. Говорим о енклавама, јужно од Ибра, на северу је тензија била огромна, али често се оно што се дешава на северу одражава и преноси на југ”, указао је Гујон.

Објаснио је да су волонтери Французи који узимају одморе у својим фирмама како би десет дана дошли на КиМ и били уз народ који пати и то траје већ 18 година.

Да ли су испуњени сви захтеви са барикада?

„Неки би рекли тресла се гора, родио се миш. У нашем случају после свих потреса толико је мишева да нас једни ‘изгрицкаше’, а други после грицкања наш брод напустише“, коментарише за 'Данас' Бранимир Стојановић, бивши функционер 'Српске листе', стављајући тако до знања да су Срби узалуд двадесетак дана дежурали на барикадама и смрзавали се на хладноћи, јер нису добили ништа.

„Једино је бивши полицајац Дејан Пантић пуштен из затвора, али у кућни притвор“, објашњава Горан Бодановић, бивши министар за Косово и Метохију у Влади Србије.

„Колико год покушавали спин мајстори да ово прикажу као победу, то је немогуће, јер се на терену то најбоље види. Двојица ухапшених још су у затвору, а ко гарантује да нема тајних спискова и да неће бити нових хапшења. Тврђење да људи који су били на барикадама неће бити хапшени је смешна, јер нико никада те људе и није хапсио, па неће ни сада“, каже Богдановић. Он подсећа да је читав протест почео са захтевом да се специјалне јединице 'РОСУ' повуку са севера и да тамо не могу да уђу без одобрења градоначелника тих општина.

„Ово је била прилика да се за то изборимо, али смо добили само обећање да косовске безбедносне снаге не смеју на север КиМ, што је и део текста из 2013. године и што се не односи на 'РОСУ'“, истиче Богдановић.

Саговорник 'Данаса' изричито тврди да никакав споразум сада није потписан, већ да се „наводни“ договор базира на саопштењима 'Европске уније' и САД која су потписали Мирослав Лајчак и Габријел Ескобар, али и на саопштењу КФОР-а, који није ништа ново донео.

„То су била саопштења и позиви на смиривање ситуације, али без конкретног споразума на коме су неке стране ставиле параф. Нема потписника, а нема ни гаранта спровођења договореног, мада се не зна ни ко су били преговарачи“, истиче Богдановић.

Србија је, мерено личном потрошњом, четврта најсиромашнија земља у Европи, иза су само БиХ, Албанија и Северна Македонија. Шта би тек било да се грађани код банака нису задужили за 12 милијарди евра, а када се томе дода и јавни дуг, сваки пунолетни становник дужан је 6.800 евра

Чему служе барикаде на северу Косова и Метохије ако су, као што тврди уредница портала КоССев Татјана Лазаревић, припадници косовске полиције први пут после НАТО бомбардовања ушли у Северну Митровицу и друге општине са већинским српским становништвом. Јесу ли спречиле нова хапшења бивших полицајаца, које Приштина сада терети за наводне ратне злочине, а доскора их је плаћала да чувају јавни ред и мир? Или се у страху од нових сукоба нико није ни осврнуо на вест да је, мерено личном потрошњом, Србија четврта најсиромашнија земља у Европи и да су иза ње само Северна Македонија, Албанија и БиХ. Конкретно, у просеку трошимо 53 одсто онога што себи приуште грађани ЕУ. Други податак Евростата, да је наш БДП по становнику само 45 одсто просека ЕУ, показује да и овако низак стандард не почива на реалним и чврстим основама. Посредно то потврђује и извештај Кредитног бироа УБС, из кога се, ако се хоће, може видети да сада има 400.000 корисника „кеш“ кредита више него 2016. И да су се грађани од септембра 2018. код банака додатно задужили за више од четири милијарде евра и да сада дугују више од 12 милијарди евра или 1.421 милијарду динара! Иако се грађани, да би саставили крај с крајем, сваке године задуже за милијарду евра, два и по пута се више у њихово име, а да их ништа и не пита, задужи држава. Све у свему, ако се укупном јавном дугу, који је од почетка 2019. повећан за 9,4 милијарде евра - а и њега ће на крају платити порески обвезници - додају и дуговања пословним банкама, сваки пунолетни грађанин Србије у просеку тренутно дугује више од 6.800 евра. 

Нацрт Закона о унутрашњим пословима је „антицивилизацијски“ закон и уколико га грађани прихвате, онда „заслужују“ тренутну власт у Србији, закључено је на трибини Скупштине слободне Србије и странке 'Заједно'.

Адвокат Божо Прелевић нагласио је да је нацрт Закона о унутрашњим пословима у сукобу са свим законима о полицији у ЕУ и да је тај закон потребан само власти, односно 'Српској напредној странци'.

"Ово је и политички маректинг, односно добро покривање за договор око Косова и Метохије, јер је овај закон толико лош, да га ни ова власт не би предложила. Мислим да је намерно постављен да би изазавао реакције", казао је Прелевић на трибини.

Овај закон "сужава" слободу грађана и питање је, како је нагласио адвокат, да ли је закон о полицији потребан власти да "покрију два минута у Дољевцу или ноћ у Савамалој".

Адвокат Родољуб Шабић назвао је нацрт овог закона "скандалозним" и рекао да су сличне идеје постојале "можда у време диктатуре краља Александра".

"Замислите да постоји неко, ко није суд, који може на основу нечега да одлучи да уђе у ваш стан без ваше воље, знања и без сведока. Дакле, моћи ће да уђу у ваш стан на основу сумње да припремате неко кривично дело. Полиција никада није имала то право", објаснио је Шабић. Такође је рекао да је "озбиљно вредан пажње" и нацрт Закона о националној бази ДНК и да је чудно што тај регистар води полиција, а не стручна институција.

"То је застрашујуће, јер ко надзире тог полицајца, па полицајац. Човек мора да дигне глас против овога", нагласио је адвокат.

Професор Оливер Стојковић објаснио је да закон о регистру ДНК значи да ако грађанин једном уђе у ту базу података, "његов ДНК ту остаје заувек".

Да се заустави губитак биодиверзитета до 2030

Министар кинеске владе који је председавао светским Самитом о биодиверзитету прогласио је да је постигнут Споразум „30 до 30“ о заштити природе упркос приговорима Демократске Републике Конго, која је рекла да не може подржати овакав документ.

Кинески министар екологије Хуанг Рунћиу, који је председавао састанком Конференције о биодиверзитету КОП15 коју су организовале Уједињене нације, прогласио је да је документ на који је представник Конга поднео приговор, усвојен.

После више од четири године преговора, поновљених одлагања због пандемије ковида 19 и разговора који су се на скупу у Монтреалу, отегли до касно у ноћ, скоро 200 земаља - али не и Сједињене Државе и Ватикан - потписало је споразум на Конференцији о биодиверзитету, чији су домаћини били Канада и Кина, како би човечанство до средине века кренуло путем живота у складу са природом.

На ванредној пленарној седници која је почела у недељу увече и трајала више од седам сати, земље су се препирале око коначног споразума. Коначно, у понедељак око 3.30 по локалном времену, појавила се вест да је постигнут споразум.

Чинило се да је преговарач Демократске Републике Конго блокирао коначни договор који је представила Кина, рекавши на пленарној седници да не може подржати споразум у садашњем облику јер не подразмева отварање новог фонд за биодиверзитет, одвојеног од постојећег фонда УН - Глобалног фонда за животну средину (ГЕФ). Кина, Бразил, Индонезија, Индија и Мексико су највећи примаоци средстава из овог фонда, а неке афричке државе желеле су више новца за конзервацију, као део коначног договора.

Велика међународна конференција COP 15, посвећена очувању биодиверзитета у свету, почела је у Монтреалу у уторак и трајаће две седмице. Конференција окупља 196 земаља у покушају постизања глобалног споразума о очувању светских екосистема и биљног и животињског света који зависи од њих.

Официјелни домаћин овог скупа је заправо Кина, али је у јуну одлучено да се скуп помери у Монтреал због пандемијских рестрикција.

Међу говорницима су првог дана били премијер Џастин Трудо и генерални секретар Уједињених нација Антонио Гутереш. Премијер Трудо је истакао да ће федерална влада определити 800 милиона долара за подршку у спровођењу четири велика пројекта очувања природе, које ће водити староседеоци.

Дипломате су одредиле 22 циља око којих ће се водити преговори, али је главни циљ сагласити се око тога колики је минимум за очување и заштиту светских екосистема.

Научници сугеришу да је трећина преосталог копна и океана од виталног значаја да се заустави повећавање претњи од изумирања, и да се постигну међународни циљеви за смањење гасова стаклене баште. Како инсистирају, биодиверзитет и климатске промене су блиско повезани.

Федерални министар за животну средину Стивен Гилбо наглашава да, што се тиче завршног споразума, Канада има четири главна циља.

То су достизање прага од 30 одсто, заустављање губитка биодиверзитета до 2030. године, обезбеђивање новца за земље у развоју како би им се помогло да испуне те циљеве и обавезно укључивање староседелачког становништва.

И ова конференција имала је организационе проблеме. Како се истиче, на стотине делегата из земаља у развоју нису успели да дођу због проблема са визама.

Градоначелник Загреба Томислав Томашевић изјавио је поводом 31. годишњице убиства српске породице Зец, да ће Град Загреб на месту убиства мајке Марије и кћери Александре, код Адолфовца на Сљемену, поставити спомен плочу као подсећање на почињени злочин. Томашевић је рекао да иако су позната имена тадашњих припадника МУП-а, који су 7. децембра 1991. године убили Михајла Зеца на кућном прагу на загребачкој Трешњевци и одвели његову супругу и ћерку до планинарског одморишта Адолфовац, где су затим убијене, за тај злочин никад нису одговарали.

Како је рекао, у том смислу изузетно је битно обележити ову тужну годишњицу, али исто тако и обележити то место као трајно сећање на почињени злочин, како се никад више не би поновио.

"Град Загреб ће то направити, у процедури је постављање спомен плоче на овом месту'', рекао  је Томашевић на комеморацији коју су организовали Антифашистичка лига и Српско народно вeћe.

''Тридесет и једну годину од злочина који је засигурно једна од најмрачнијих епизода у историји овог града, стојим овде како бих одао почаст жртвама и како би још једном упозорили на то шта се овде догодило'', истакао је Томашевић на комеморацији код Адолфовца на Сљемену, а грађане Загреба позвао да граде друштво без дискриминације по било каквој основи.

У знак сећања на загребачку породицу Зец положени су венци и руже, а на комеморацији на Сљемену учествовали су, међу осталима, и потпредседница Владе Ања Шимпрага, председник Српског народног већа Милорад Пуповац, председник Антифашистичке лиге Зоран Пусић и амбасадори Норвешке и Србије.

''Дошли смо овде по храброст која је нужна за проказивање злонамерног умањивања околности овог злочина, овде се учимо тој храбрости и солидарности у којој желимо једни другима да будемо ослонац'', нагласила је активисткиња Маша Самарџија, прочитавши поруку Антифашистичке лиге.

Породицама убијених Срба

Председник Документационо-информационог центра "Веритас" Саво Штрбац, изјавио је Срни да породице Срба убијених у рату у Хрватској масовно губе спорове по тужбама за накнаду ратне штете, јер су, према пресудама хрватских судова, жртве "саме криве што су се у погрешно време нашле на погрешном месту".

Штрбац наводи да су случајеви сестара Радмиле и Мирјане Вуковић и Милана Смолића, које је у Хрватском сабору поменуо посланик Самосталне демократске српске странке /СДСС/ Борис Милошевић и ову праксу хрватских судова назвао срамном, само врх леденог брега. Он каже да Вуковићеве за судске трошкове спора, који су покренуле за убиство родитеља и сестре, морају да плате 8.000 евра, док Смолићу прете пленидбом куће због трошкова у поступку по тужби за накнаду штете за убиство оца.

"Оборено" 95 одсто тужби

Истичући да нема сумње да су Вуковићи, као и Смолић, страдали у рату, Штрбац је рекао да је епилог био исти у 95 одсто тужби које су Срби подносили против државе Хрватске за накнаду ратне штете без обзира на то што су њихови најмилији убијени, јер нису успели да докажу да је реч о жртвама ратних злочина хрватских оружаних снага.

Односно, нису успели да оспоре да су чланови њихових породица погинули у зони борбених дестава, што указује, како каже Штрбац, да су, по најчешћим пресудама хрватских судова, "сами криви јер су се у погрешно време нашли на погрешном месту".

- То звучи веома ружно да ти, например, неком ко ти је убио сина мораш да платиш трошкове јер ниси успео да докажеш ко га је убио. Међутим, правда је једно, а право друго, а овде је реч о основном правилу у правосуђу у целом свету, по којем онај ко је изгубио спор плаћа трошкове. Нажалост, Срби не могу да докажу ко им је побио најмилије, јер немају живих сведока -  објаснио је Штрбац.

Техничка школа у Трстенику постала је преко ноћи најпознатија школа у Србији, али због инцидента који је подигао на ноге целу Србију. У тој школи, ученици су професорки Марији Стевановић измакли столицу, после чега је она завршила на поду. При томе, све то снимали и преносили уживо на друштвеним мрежама. У интервјуу за Н1 каже да јој се ниједан ученик није извино, ни показао кајање, али да очекује да ће можда прорадити савест код неког од њих

Двојица ученика искључена су из Техничке школе у Трстенику, док су родитељи трећег поднели захтев за исписивањем и пре него што је донета одлука Наставног већа.

Професорка Стевановић каже да се данас осећа „мало лакше“.

„Полако ствари враћам на своје место што се тиче обавеза, присуствовала сам састанку Синдиката образовања Србије, дали су ми пуну подршку, даће ми опоравак у једној од бања Србије, добила сам пуно корисник информација, бројева телегона, задовољна сам како ствари теку. Свака врата су ми отворена где год сам закуцала, не могу да се пожалим, и колеге и пријатељи, сви који су знали нешто послали су ми број. Да ли је то подршка психолога, сви су били за то да се помогне, моји коментари најпозитивнији за суграђане и целу Србију која је стала иза мене“, каже професорка.

Наводи да је преиспитивала све што се десило те вечери и наглашава да неких ствари није била свесна.

„Да сам била свесна вероватно бих отворила врата и изашла, нешто ме је укочило и ја сам остала у учионици до краја. Ниједан ученик се није извино, није покзао кајање, очекујем да ће можда прорадити савест код неког од њих.