Због тортуре којој је у британском затвору изложен први председник Републике Српске Радован Караџић, 120 интелектуалаца из Србије и Републике Српске упутило је писмо и апел генералном секретару УН Антонију Гутересу, захтевајући да се малтретирање под хитно заустави. Траже да се Караџићу што пре промени место служења казне, због грубо нарушених људских и затворских права, као и због опасности да се садашњи третман одрази на његово здравље, али и да му се живот доведе у опасност.
Без права на сусрете са породицом и правним тимом, без могућности да користи рачунар или лампу, без могућности да му се уплаћује новац за храну или телефон, у потпуној изолацији, изложен психичком малтретирању - тако изгледају људска права која је Велика Британија омогућила Радовану Караџићу, у затвору на острву Вајт. Тачније, тако изгледа одсуство свих људских и затворских права.
Да се нешто чудно дешава, сведочи и Милорад Којић, директор Републичког центра за истраживање рата и ратних злочина, који је напрасно изгубио комуникацију са Караџићем.
- Први председник Републике Српске у континуитету ме је звао без икаквих проблема. У једном тренутку је та комуникација стала. Наравно, и у мом контакту са породицом господина Караџића, ми је речено да су му све картице одузете, могућност било каквог приватног контакта и са породицом и са пријатељима, а у тој сам групи био и ја - каже Којић.
Да је Караџић жртва нехуманог поступања и да су му ускраћена чак и права која је раније имао у затворској јединици у Хагу, наводи се у писму генералном секретару Уједињених нација са пратећим "Апелом за помоћ и акцију спасавања Караџићевог живота и достојанства". У апелу се тражи да се место издржавања казне под хитно промени, јер Караџића третирају као британског затвореника, што он није.
- /Тржимо/ да поништи Одлуку о хитном и без одлагања пребацивању г. Караџића у Велику Британију и нареди да се донесе нова одлука о трансферу затвореника у складу са стандардним минималним правилима Уједињених нација за поступање са затвореницима (Нелсон Мандела), а првенствено њено правило 59, односно одлука о премештају на локацију најближу његовом пребивалишту - пише у апелу.
Уколико се Караџићу било шта деси, за то ће одговорност директно сносити британска Влада, рекао је Караџићев правни заступник, Горан Петронијевић. Ово је први покушај да се о томе обавести светска јавност, јер ако се њему ишта деси, то неће бити никаква случајност већ, затворско, односно судско убиство и то мора да се зна.
- Његов статус тамо није затворенички него заробљенички, и сваког дана је све гори. Изналазе се разни разлози за дисциплинско кажњавање, кршење кућног реда, а један од најпарадоксалнијих је тај да су неки медији цитирали политичке ставове Радована Караџића - истиче Петронијевић.
Из кратког Караџићевог позива породици, како се наводи у писму, сазнало се да је изложен и психичком малтретирању затворских службеника, као и понижавању сваке врсте - он не узима храну и врло је могуће да је отпочео штрајк глађу.
Породица га још није посетила због компликоване процедуре добијања виза, превоза и огромних трошкова за свега два сата посете месечно, стоји у писму Гутересу.
Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик затражио је од председника Међународног резидуалног механизма за кривичне судове Грасиеле Гати Сантана, да у оквиру својих надлежности интервенише код Владе Велике Британије да одмах предузму потребне мере да се заустави затворски терор над Радованом Караџићем.
- На основу директног увида и разговора са Радованом Караџићем, једина разумна одлука требало би да буде да Механизам ревидира своју претходну одлуку о његовом смештају у затвор на острву Вајт и упути га у неки од затвора у Европи, где се неће кршити основна људска права - навео је Додик.
У Апелу српских интелектуалаца наводе се све акције правосудних власти у Британији којима се игноришу међународни стандарди и конвенције када је у питању третман затворених особа.
- Ми захтевамо да Караџић буде ишчупан из руку Велике Британије, да на основу Манделиног закона служи затворску казну на најближој могућој тачки својој земљи и да однос према њему буде у најмању руку достојанствен и поштен - каже један од потписника историчар Милош Ковић.
Писмо, као и пратећи апел, потписује 120 српских јавних личности и интелектуалаца, међу њима су академици, професори, писци, историчари, уметници, као и дипломате.
Текст са захтевима потписника упућен је амбасадама западних земаља, ЕУ и САД у Београду, а послат је и на адресе Руске Федерације, Кине, Индије, Индонезије, Египта, Либије, Алжира, Гане, Бразила, Аргентине, Кубе, Палестине и Израела.
РТРС
Ауторска права Радио Оаза 2026