Прилози

Миливојевић је агенцији Бета казао да односи између власти у Србији и Српској нису на завидном нивоу већ дуже време.

"Вучић је, као и на свим претходним изборима у БиХ и РС од 2012. година, радио на обе стране. На прошлим изборима одржаним 2018. године, Вучићеви пропагандни саветници су били креатори кампање странке Милорада Додика и кампање најаће опозиционе партије Српске демократске странке (СДС). Међутим, на управо одржаним изборима је отишао корак даље у подршци Додиковим политичким опонентима у РС", оценио је Миливојевић. По његовим речима, Вучић је обећао Сједињеним Америчким Државама (САД) да ће у замену за непритискање за неувођење санкција Русији пасивизирати Додика.

"Вучићев циљ је био да се Додику измакне једна фотеља, али резултати избора су показали да је то у овом тренутку немогућа мисија.

У договору са САД, Вучић је покушао да онемогући Додика да постане председник РС, а да на чело ентитета дође Јелена Тривић из опозиционе Партије демократског прогреса (ПДП), као и да за формирање владе РС Додик затражи помоћ опозиције. Међутим, Додик и СНСД су и поред опструкција из Београда остварили убедљиве победе на свим нивоима", казао је политиколог.

Миливојевић је додао да Додику нису одмогли ни Вучићеви "оперативци" и "СНС логистика" у РС, као бившег министра, а садашњег бизнисмена Момчила Мандића.

"Додик је имао дојаву да ће СНС логистика радити против њега и у томе их је спречио чак и привођењем појединих СНС оперативаца", рекао је. Оценио је да је Додик схватио да му Вучић не може бити гарант за враћање надлежности Републици Српској предвиђених Дејтонским споразумом.

"Вучић се чак у више наврата истицао у заштити даљег дерогирања оног што су надлежности ентитета према Дејтонском споразуму", нагласио је Миливојевић. 

Кандидаткиња опозиције за председника Републике Српске Јелена Тривић (ПДП) поручила је са протеста у Бањалуци да никада неће признати изборни пораз, зато што је она стварни победник на изборима 2. октобра. Н1 Сарајево јавља да је на скупу било око 30.000 грађана.

„Краду 365 дана и онда у четири године буде један изборни дан и покраду и њега. Ја се нећу повући, јер на то немам право. Нисам покрадена ја, покрадена је народна воља, народ Републике Српске“, казала је Тривић, обраћајући се хиљадама грађана на бањалуком Тргу Крајине.

Њен говор пратило је скандирање окупљених: „Победа, победа“, „Миле, лопове“…

Тривић је казала да је вечерашњи протест почетак дуготрајног процеса борбе за доказивање да је власт „покрала изборе“, најавивши нова окупљања и разне демократске видове бробе против режима у РС.

Градоначелник Бањалуке Драшко Станивуковић, из ПДП-а казао је да није суштина у крађи гласова за Јелену Тривић као кандидата за предедницу РС, већ крађа народне воље који су за њу гласали, и како је објаснио и изабрали.

“Тешка је ово борба, изазовна борба, треба да истрајемо зато смо сви овде пре свега Јелену да подржимо. Овде је народна воља покрадена. Народ не сме бити покраден”, казао је Станивуковић.

Такође, Станивуковић је још једном говорио о важности Републике Српске.

“Најважнија порука да ниједан политичар не може да уништи веру у нашу отаџбину и у трајну и неупитну РС”, навео је Станивуковић.

Бањалука је слободарски град, казао је Станивуковић.

Проглас за одбрану КиМ

Потписници Прогласа за окупљање у одбрани Косова и Метохије оценили су да је последњи тренутак да се промени косовска политика Србије и припремили декларацију о реинтеграцији покрајине у уставно-правни поредак Србије.

Чланови Народне странке, Двери, Заветника, коалиције НАДА, група професора и академика сложили су се да се мора инсистирати на пуној реинтеграцији Косова и Метохије у уставно-правни поредак Србије.

Како се наводи у декларацији коју је прочитао академик Матија Бећковић, неприхватљиви су сви предлози који подразумевају поделу, размену територија, одрицање од Косова и Метохије, предају дела или целе територије, чланство Косова у Уједињеним нацијама, или на било који начин угрожавају будућност целовите покрајине у саставу Србије.

„Нико нема ни право ни легитимитет да ради у том правцу нити да потписује било какве међународно обавезујуће документе супротне Уставу Србије“, наводи се у Декларацији о реинтеграцији Косова и Метохије у уставно-правни поредак Србије.

Како је прочитао Бећковић, декларација даље налаже да је једино решење које је прихватљиво и пожељно за Србију - пуна реинтеграција читаве територије Косова и Метохије „са свим светињама, грађанима који тамо живе и природним ресурсима у уставно правни поредак Србије“.

„Као део тог процеса, спремни смо за отварање дијалога са представницима косметских Албанаца о изградњи поретка владавине права за све етничке заједнице и све грађане и начинима на који ће се ова уставно-правна реинтеграција обавити на заједничку корист“, наводи се у декларацији.

Дејан Савић више није селектор ватерполо репрезентације Србије. После десет година, велики шампион и најбољи наш тренер, двоструки узастопни олимпијски првак - отишао је, а са њим и ватерполо. Као и раније рукомет, кошарка, мушка одбојка, фудбал...

У Србији је у последњој деценији све разорено и уништено. Не само ЕПС, Телеком, већ и здравство, школство, новинарство, образовање, култура, спорт... Све је разваљено!

Чинило се да ова несрећна власт неће успети да уништи и ватерполо, бренд државе, али ето, и то чудо се догодило. Спорта у Србији више нема. За осам дана испали смо у три спорта, у којима смо до јуче били најбољи на свету и Европи, већ у осмини финала великих такмичења...

Фудбал је одавно у рукама криминалаца и менаџера, одазак на Светско првенство је само тренутна светлост, ко зна шта нас чека у Катару...

Кошарка је захваљујући неспособној СНС врхушки у Савезу већ пет година на дну, рукомет са бахатим полицајцем "комесаром за безбедност" Александром Крстићем који гура људе и баца девојке по ауто-путу - поодавно је у блату, мушка одбојка се изгубила, а, ево, и ватерполо је нестао.

А нестао је јер је режим понизио и скоро довео до нестајања Ватерполо клуб Партизан, који је био вишедеценијска база нашег ватерпола, репрезентације... Реч је о најтрофејнијем клубу у Европи. А новац усмерио у некакав клуб Нови Београд, да би неснађени градоначелник Александар Шапић имао чиме да се забавља у слободно време. Без успеха... Са црно-белима нестао је и наш ватерполо.

Са Дејаном Савићем угасила се и последња нада да нам спорт може бити бољи. Изнад дневне политике. Не може, уништен је, као и све овде што је уништено.

Каква држава - такав и спорт.

Директно.рс, Игор Велимировић

Дејан Савић поднео оставку!

Прослављени стратег и вођа тима ватерполиста Србије Дејан Савић поднео је неопозиву оставку на функцији селектора репрезентације, саопштио је Ватерполо савез Србије.
Ову одлуку Савић је донео после неуспеха на Европском првенству у Сплиту.

После више обављених разговора, Савић је поднео неопозиву оставку која је прихваћена, наведено је у саопштењу.

"Ватерполо савез Србије обавештава јавност да Дејан Савић више није савезни селектор репрезентације Србије. После више обављених разговора, Дејан Савић је поднео неопозиву оставку која је прихваћена", навео је Савез у саопштењу. Како истичу, у протеклих десет година, колико је био на челу репрезентације, Дејан Савић је остварио врхунске резултате који су га сврстали међу најбоље, ако не и на месту најбољег тренера света.

"Желимо Дејану Савићу пуно успеха у наставку каријере. Сигурни смо да наш Деки има још пуно тога да пружи српском ватерполу и спорту као што је то чинио до сада. Легендо, пуно среће", поручио је Ватерполо савез Србије.

Са "делфинима" Савић је освојио две узастопне златне медаље на Олимпијским играма, злато и бронзу на Светском  првенству, три злата на Европском првенству, злато и бронзу на ФИНА Светском купу и шест златних медаља на ФИНА Светској лиги, уз победу и на Медитеранским играма.

Ове године, после смене генерација, био је пети на Светском првенству и Светској лиги, а на Европском првенству Србија је заустављена у осмини финала.

Прочитајте: Дејан Савић - човек који је ватерполу одузео неизвесност

РТС

Вођа легендарне групе „Пинк Флојд“ Роџер Вотерс објавио је на Фејсбуку отворено писмо руском председнику Владимиру Путину, пошто се недавно на исти начин обратио супрузи украјинског председника Володимира Зеленског.

Роџер Вотерс, који је у више наврата јавно изражавао своје ставове поводом рата у Украјини,  овог пута је из Лос Анђелеса на свом профилу на Фејсбуку упутио отворено писмо председнику Русије, Владимиру Путину.  У објави је навео да је то учино пошто су га у коментарима на друштвеним мрежама питали зашто је само писао Олени Зеленској, са намером да утиче и охрабри на прекид ватре у украјинском сукобу.

Писмо преносимо у целости:

Отворено писмо Роџера Вотерса Владимиру Путину 

„Поштовани председниче Путин, откако је Руска Федерација извршила инвазију на Украјину 24. фебруара ове године, покушао сам да искористим свој мали утицај да охрабрим прекид ватре и подстакнем дипломатско решење несугласица, које се односи на безбедносне потребе и Украјине и Руске Федерације.

У тим настојањима написао сам два отворена писма госпођи Олени Зеленској, супрузи украјинског председника.

Ова писма су лако доступна на интернету. Све чешће се тражи да и вама пишем, па ево.

Прво, да ли бисте желели да видите крај овог рата? Ако бисте одговорили и рекли: 'Да, молим вас'. То би одмах  ствари учинило много лакшим. Ако бисте изашли и рекли: 'Такође, Руска Федерација нема даљих територијалних интереса осим безбедности становништва на Криму, Доњецку и Луганску где се говори руски'. То би такође помогло. Кажем ово јер знам неке људе који мисле да желите да прегазите целу Европу, почевши од Пољске и остатка балтичких држава.

Поводом 104. годишњице пробоја Солунског фронта у комплексу српског војног гробља Зејтинлик одржана је комеморација српским војницима погинулим у Првом светском рату.

Делегацију Србије дочекао је деведесетчетворогодишњи Ђорђе Михаиловић, доскорашњи чувар српског гробља.

Комеморацији су присуствовали званичници Србије и Грчке, Републике Српске, бројна удружења.

На спомен гробљу Зејтинлику у Солуну, сахрањено је више од 21.000 бораца, међу којима 8.000 српских војника.

Поводом 106 година од искрцавања српске војске на Kрф, бројна борачка и друга удружења сваке године долазе на Видо да одају пошту страдалима.

На Kрфу је било 28 српских гробаља, једно овде на Виду. Од 1936. до 1939. године ексхумирани су посмртни остаци и пренети на Видо.

Идентификовано је њих 1.232 и они су овде сахрањени по азбучном реду. У два бочна бункера су тела још 1.502 војника којима се не знају имена.

Пробој Солунског фронта, чему је храбра српска војска дала највећи допринос, представља кључни моменат у Првом светском рату и један од најзначајнијих догађаја у нашој историји, поручила је министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Дарија Кисић на Војном гробљу Зејтинлик у Солуну.

Јучерашња шетња у оквиру Европрајда одржана је успешно, упркос неколико инцидената који су литијаши и антиглобалисти направили на улицама главног града.

Полиција је одлично обавила свој посао, али у сенци остају контрадикторне и супротстављене одлуке надлежних органа у вези са догађајем које, нажалост, показују да држава на институционалном нивоу ни најмање не функционише. Или да државе практично и нема, већ кључне одлуке зависе од појединаца и одређених центара моћи.

Наиме, првобитно је МУП забранио шетњу, на шта су организатори Прајда реаговали а Управни суд је потврдио одлуку врха полиције - шетње неће бити.

Затим је премијерка Србија Ана Брнабић дала „зелено светло“ истичући да ће шетње бити и да ће њени учесници бити безбедни. Између ових контрадикторних изјава забележено је писмо иностраних амбасада које су протестовале због забране, али и састанак председника Александра Вучића са амбасадорем САД у Србији, Кристофером Хилом.

У току самог догађаја, министар унутрашњих послова Александар Вулин изјавио је да МУП није дозволио шетњу „већ спровођење њених учесника до концерта.

„Капитулација“ државе зато је забележена у два чина - прво неуставном забраном окупљања и шетње њених грађана, а затим и гажењем одлука надлежних институција - МУП-а и судства, од стране премијерке.

Адвокат Владимир Терзић наводи за лист Данас да је Србија очигледно земља разних правних и квазиправних могућности.

Није проблем у томе колико је чаша вина председник попио, већ како ће или боље речено ко ће да плати сва она вина која је пред милионима сведока, у директном ТВ преносу, поручио. Његова месечна примања у сваком случају нису довољна да покрије тај цех

Првог септембра, на сву срећу, није се десило оно што сe данима најављивало. „Опасност од оружаног сукоба, да не кажем рата (на Косову и Метохији) је врло извесна, немој да се лажемо“, говорио је 21. августа Владимир Ђукановић. Слично су, само не тако експлицитно, говориле његове страначке колеге и државни функционери. Десет дана касније, уместо српске војске и полиције, први пут на Косово и Метохију, са стикером преко државног грба на регистарским таблицама, ушла је Ана Брнабић, прва жена која ће ускоро започети трећи премијерски мандат. Истог дана, по сличној процедури, заменик премијера и министар образовања Косова посетили су Бујановац. Искрено, драже ми је да се до договора о статусу Косова и Метохије, уместо тенкова, војника и полицајаца маскирају - регистарске таблице. 

„Предаје неће бити, Србија ће победити“, још 31. јула, говорећи о могућем сукобу на Косову и Метохији, поручио је председник Александар Вучић. И заиста, 1. септембра Србија је још једном победила. Не са пет нула као што нам је ономад из Брисела дојавио Марко Ђурић, већ много убедљивије. Згубидани на друштвеним мрежама нашем представнику бројали су до 14 поена. У стопу га је пратио само Црногорац, Албанац је забушавао, а Македонац и Босанац су, као у вицу, одмах схватили ко ће победити и дигли руке од надметања. 

Искрено, много више од резултата и бројања испијених чаша на Међународном сајму Винска визија Отвореног Балкана, засметало ми је нешто друго. Најпре, сама чињеница да је за јавност кључна дилема да ли је тог дана Вучић можда попио и неку чашу више и што му на томе замерају и они са много више разумевања за финску премијерку Сану Марин, после снимака са журки, на којима је пила алкохол. Ама, жив човек, дешава се. Ко, осим заклетих безалкохоличара - мада међу њима има и лечених алкохоличара - бар једном није попио чашу више?