"Би-Би-Си" подсећа да се у главном граду и другде у Србији и даље могу видети последице бомбардовања и наводи речи аналитичара из Србије да ће десетогодишњица натерати народ да размишља о бомбардовању које је "сматрао неправедним, нефер и нелегалним" и на осећање да Запад и даље држи земљу изолованом иако се она труди да постане део ЕУ.
Француска радио станица "Ер-Еф-И" подсећа да је 24. марта 1999. године НАТО почео бомбардовање Србије пошто су пропали преговори о мировном плану за Косово са Слободаном Милошевићем.
"Десет година касније ситуација је стабилна, али војници НАТО су и даље распоређени на Косову. Србија није променила свој став према њеној бившој покрајини која је једнострано прогласила независност 17. фебруара 2008", наводи се у извештају. Како наводи француски радио, националистички покрети у Србији се сећају тог бомбардовања као рата Запада против Србије.
Истичући да НАТО трупе и даље патролирају Косовом, "Ер-Еф-И" подсећа да међуетничке тензије повремено и даље избијају показујући да "десет година после рата ситуације јесте мирна, али напета".
Дипломатска победа Београда
Београд је чврст у ставу да је Косово део Србије, али је изабрао "дипломатски пут" да брани тај став, наглашава "Ер-Еф-И". "Ни бомбардовање НАТО ни независност Косова нису променили став Београда. Србија гласно говори да никад неће признати независност њене бивше покрајине коју сматра колевком српске нације," наводи француски радио. Француска станица наводи да је Београд извојевао дипломатску победу када је успео да обезбеди захтев УН Међународном суду правде да се изјасни о легалности једностраног проглашења независности Косова.
Наглашава се и да Београд користи сва дипломатска средства на располагању "не губећи из вида своје настојање да једног дана постане члан Европске уније".
"Ер-Еф-И" закључује да ће тај циљ бити све тежи за остварење зато што је 22 од 27 земаља ЕУ признало Косово.
Немачки медији у репортажама са Косова и Србије и коментарима постављају питање да ли су из интервенције НАТО извучене одговарајуће поуке.
Привредни дневник "Ханделсблат" оцењује да је 10 година после интервенције и годину дана после проглашења независности Косова "биланс отрежњујући". "Иако је у привредну обнову, војну заштиту за коју је задужен КФОР, и за војску управних службеника на Косову по глави становника уложено више него било где другде у свету, оно је и даље сиротиште Европе. И даље не може чак ни храном да се снабдева", пише "Ханделсблат".
Лист закључује да Европа, иако је због кризе окренута сопственим проблемима, "мора да нађе време и снагу да спречи долазећу кризу на Балкану".
Слабост НАТО-а
У једном од три коментара у дневнику "Тагесцајтунг" наводи се да "рат против Југославије није ојачао НАТО, већ да је само показао његове слабости", јер су и после тога "војници алијансе били у акцијама широм света, али им стабилизовање кризних региона не полази за руком".
"Европа је постала свесна сопствене немоћи, а није успела да разради никаква решења. Али је порасло неповерење великог дела остатка света према НАТО", наводи се у коментару и додаје да је "посебно у европским чланицама НАТО нестало уверење да политички сукоби могу трајно да се реше војним путем".
"Зидојче цајтунг" указује да је "рат НАТО против Србије био сукоб који до данас мучи међународну заједницу".
Новинар тог листа упозорава да "међународно право за десет година није успело да пружи одговор" на питања као што су "зашто се умарширало на Косово, али не у Судан, и да ли се израелско запоседање земље у Западном Јордану може упоредити са руским запоседањем земље у Јужној Осетији".
"Морални занос (из 1999.) је до данас нестао. Остало је сазнање да није против сваке неправде на свету пронађен међународноправни лек и да су Уједињене нације (УН) по правилу преслабе да би обезбедиле легитимацију за интервенцију," закључује "Зидојче цајтунг".
"Велт" (Die Welt) критикује то што се у Немачкој јавности, како лево-либералној, тако и грађанско-конзервативној, последњих година раширила сумња у исправност интервенције 1999, и посебно немачког учешћа у њој.
Наводи се додуше да "о грешкама Запада током и после интервенције треба беспоштедно да се расправља", али да "је темељна исправност интервенције несумњива".
"НАТО интервенција 1999. је била далеко од тога да уништи међународно право, она је поставила мерила за његов даљи развој. Право на државни суверенит не може више да оправдава сва злодела према сопственом становништву", сматра коментатор "Велта".
РТС