
Током протекле недеље ББЦ се осврнуо на операцију НАТО-а против Савезне Републике Југославије 1999. године, у настојању да сазна које поуке и последице и какве недоумице и дебате су произашле из те војне акције.
Џон Пилџер је публициста и документариста чије је остварење "Рат против демократије" прошле године награђен једном од најпрестижнијих награда у свету - "Оне wорлд" ("Један свет").
Као левичар и антиглобалиста, Пилџер - који тренутно борави у Аустралији, где се спрема за нови документаристички пројекат - без оклевања каже да је рат против СРЈ био "нелегалан и супротан одредбама међународног права":
"Претпоставка на којој се напад заснивао је била лажна. Разговори, који су претходили тој војној кампањи и које је водила амерички државни секретар Медлин Олбрајт са члановима српске владе и представницима косовских Албанаца у Француској, били су клопка. Србима је дата понуда коју су морали да одбију. Речено им је - нећемо бомбардовати вашу земљу ако нам дате да је окупирамо и променимо економски ситем у њој. Мислим да је то био један он најшокантнијих ултиматума у модерној историји", каже Пилџер за ББЦ.
На Косову - грађански рат
Џон Пилџер подсећа и да су, у време преговора у Рамбујеу, британски шеф дипломатије Робин Кук и Клинтонова администрација Олободилачку војску Косова и даље звали терористичком организацијом.
За овог угледног британског левичара и документаристу нема сумње да је на Косову вођен грађански рат, који је добио на замаху баш због бомбардовања, и изазвао стампедо албанских избеглица.
"Ја не покушавам да кажем да Албанци на Косову нису имали разлога за притужбе на рачун Милошевићеве власти. Наравно да су га имали, али су им пружене и бројне прилике да дођу до неке врсте договора пре него што је НАТО напао. Цела епизода мени изгледа као једна велика превара", каже он.
За Пилџера, Југославија је била последња европска земља која је одржала висок степен политичке и привредне независности од великих сила и током и после Хладног рата.
Намерна штета инфраструктури
Он сматра да је таква независност сметала Европској унији, а посебно Немачкој, и у том светлу посматра чињеницу да су се на мети НАТО-а нашли бројни привредни објекти у Србији.
"Чињеница је да су привреда и уништење индустријске инфраструктуре били фокус бомбардовања. Уништена је једна од највећих фабрика аутомобила у Европи. Велика материјална штета која је нанета индустрији даје тежину аргументу да је прави циљ напада био да се уништи земља која је била у раскораку са већ договореном економском будућношћу Европе."
Оне у Британији који сматрају да је Косово била само генерална проба за Ирак, а посебно левичаре, Џон Пилџер подсећа да је скоро свака војна акција после Другог светског рата генерална проба за следећу.
Он сматра да су модерни ратови нека врста "лабораторија за тестирање оружја", које се на основу стеченог искуства даље усавршава.
Број жртава вишеструко мањи
Саговорник ББЦ-ја сматра да је за њега једна од упечатљивих последица рата на Косову чињеница да број жртава није био ни приближан апокалиптичним бројкама које су наводили високи званичници у Лондону и Вашингтону, а које су некада ишле и до пола милиона мртвих.
"Када је све било окончано и када су екипе судских вештака упућене на Косово, коначан број тела пронађених у тзв. масовним гробницама износио је мање од три хиљаде; ту су урачуната и тела бораца и цивила на обе стране. Шпански тим форензичара вратио се кући згађен. ФБИ, коме је речено да шаље екипе на 'највеће место злочина у Европи', повукао је своје тимове у року од неколико недеља. Дакле, пропагандна основа за овај рат се показала лажном. На Косову је данас успостављена огромна америчка војна база - Бондстил, једна од највећих на свету. Она је ту не да би се у њој обучавали амерички војници, већ из озбиљних стратешких разлога", сматра Пилџер.
Он додаје да је један од најважнијих разлога за рат против СРЈ била редефиниција улоге НАТО-а после Хладног рата, како би то постала заједничка евро-америчка војска са новом међународном улогом.
У том смислу, он истиче да би рат на Косову требало видети и као "генералну пробу" за војну акцију у Авганистану.
Ивана Милорадовић
ББЦ Лондон