У процесу за оцену законитости једностраног проглашења независности Космета пред Међународним судом правде учествоваће, како је званично саопштено у Хагу, 35 држава чланица УН, које се противе или подржавају једнострану сецесију јужне српске покрајине. Београд не крије задовољство што у процесу учествује велики број држава, јер ће то, како се наводи, судијама омогућити бољи увид у целокупан проблем сецесије Космета. Велико интересовање држава чланица УН, према оцени аналитичара, лежи у чињеници да ће крајњи исход процеса одредити и правац будућег поретка у међународним односима.
Све што се догоди биће веома важно за будуће односе, каже у изјави за Међународни радио Србија, директор Форума за међуетничке односе Душан Јањић. Суд неће донети директну одлуку по питању да ли је признање било легално или није, али ће највероватније увести једно ново правило које ће се тицати само јужне спрске покрајине и које ће задовољити све стране у процесу.  Потврдиће правни основ Србије – право на територијални интегритет и одбацити насилну промену граница, али ће косметским Албанцима признати право на самоопредељење и на крају препоручити да се косметски спор решава наставком дијалога кроз УН. Јањић не искључује ни могућност покретања нових преговора и доношења нових резолуција у СБ, али каже да ће то зависити од договора великих сила, пре свега Москве и Вашингтона. С тим у вези, подвлачи наш саговорник, власти у Београду би морале да припреме алтернативну стратегију за решавање косметског проблема. Дипломатским успехом у Генералној скупштини УН, која је већином гласова подржала иницијативу Србије да се од Међународног суда правде затражи мишљење о законитости једностране сецесције Космета, Београд је купио време и покушао да заустави даља признања. Међутим, више није довољно позивати се да се у процесу решавања косметског питања чека одлука суда у Хагу, јер мишљење суда неће зауставити даља признања, на шта указује и недавна одлука Саудијске Арабије. Нова политика Београда у решавању косметског питања подрзумевала би једну проактивну политику сарадње са ЕУ, НАТО и САД  по принципу ми сад сарађујемо, али ово нећемо. То би била та нова политика, подвлачи Душан Јањић.  
Ивана Субашић