Повратити поверење дијаспоре
У последњих девет година наши људи из дијаспоре су инвестирали око 500 милиона долара, најчешће у регионе из којих потичу, што је на нивоу збира свих осталих страних директних инвестиција у нашу земљу, не рачунајући приходе од приватизације.
"То значи да је дијаспора инвестирала колико све друге стране компаније заједно", објаснио је министар, додавши да су, осим тога, наши људи из иностранства у матици отворили велики број малих и средњих предузећа у којима су запослили око 20.000 људи. Зато је, према његовим речима, неопходно наставити са процесом повратка поверења дијаспоре у матицу, на чему треба да раде сви државни органи.
"Треба да уверимо наше људе у иностранству да смо спремни да скратимо бирократске процедуре", рекао је Срећковић, објаснивши да они не очекују да буду у предности у односу на друге инвеститоре, већ само желе да буду боље информисани и да им држава Србија нуди конкретне инвестиционе пројекте. Треба да сарађујемо на партнерским односима, односно да улагањем у Србију они остварују профит и тиме индиректно утичу на економски развој земље".
У свему томе велику улогу има и доношење првог закона о дијаспори којим ће Србија, према оцени Срећковића, као демократска и цивилизована држава, која поштује међународно право и западне стандарде понашања, први пут врло јасно манифестовати политичку вољу за вођењем одговорне политике према свим нашим људима који живе широм света.
Више од три милиона наших људи живи по целом свету, што значи да трећина нашег становништва живи ван граница наше земље, рекао је Срећковић, изразившу наду да се више никада неће десити да због погрешне политике толико велики број људи напусти земљу. То је, истакао је Срећковић, разлог да Србија води много озбиљнију политику него што је то чинила раније, "када је, нажалост, нашу дијаспору посматрала више као политичке противнике који могу да угрозе тоталитарни поредак, а мање као партнере са којима може да сарађује".
Закон о дијаспори
Законом о дијаспори се на посебан начин дефинише дијаспора, у смислу политичке и економске емиграције. Њиме матица жели и да помогне Србима у региону да остваре стандарде живота загарантоване међународним уговорима, који се у неким земљама, нажалост, не поштују, нагласио је министар. Уз то, истакао је Срећковић, посебан однос према Србима у региону  допринеће регионалној сарадњи и добросуседским односима, што је један од захтева у процесу европских интеграција.
Необично дуга стручна расправа, која је трајала шест месеци, сведочи о жељи тог министарства да финални текст закона буде заиста плод широког консензуса политичара, стручне јавности и људи из дијаспоре.
То је зато, објаснио је Срећковић, што политика према дијаспори и Србима у региону треба да буде опште прихваћена и не сме да зависи од тренутног састава српске власти и интереса политичких странака.
"Верујем да ће закон добити широку подршку, што ће нам омогућити да дефинишемо политику на дужи рок, која неће зависити од тога ко је на власти".
Тим законом је предвиђено оснивање посебног буџетског фонда за дијаспору, чиме ће бити створена правна основа да сви људи добре воље из земље и иностранства могу да уплате финансијска средства и да тачно знају како ће она бити искоришћена.
Кадровски потенцијал највећи проблем Србије
И из буџета Србије ће бити издвајана одређена средства, пре свега у циљу очувања националног идентитета нашег народа у дијаспори и унапређењу учења српског језика и очувања ћириличног писма, истакао је Срећковић. Он сматра да ће се на тај начин створити потпуно јаван и транспарентан начин трошења тих средстава.
У циљу повратка "српских мозгова" из иностранства, с обзиром на то да је кадровски потенцијал један од највећих проблема транзиционе Србије, Министарство дијаспоре је потписало уговоре са 18 најзначајнијих домаћих и страних компанија, који омогућавају нашим студентима из дијаспоре да током лета обаве праксу у тим успешним фирмама.
"Тиме што ћемо им омогућити да на лицу места виде како функционишу модерне, тржишно оријентисане компаније у Србији, послаћемо јасну поруку свим нашим младим и успешним менаџерима у дијаспори да су добродошли у матицу и да нам је значајан повратак сваког од њих", нагласио је Срећковић.
То министарство је недавно потписало и уговоре са 24 приватна и државна факултета у земљи о додели 100 стипендија за успешне младе људе из дијаспоре који желе да овде усаврше своје образовање и, уколико желе, после тога остану у Србији.
Размена искуства
Срећковић пуно очекује и од Конференције младих лидера из дијаспоре, 9. и 10. јула у Београду, када ће се окупити велики број наших успешних младих из целог света, како би са вршњацима и политичарима из Србије разменили искуства и, евенутално, склопили неке послове. Београд ће ове године, 25. и 26. јуна, бити и домаћин Видовданским данима дијаспоре, када ће се окупити најзначајнији представници расејања. То ће, како је нагласио Срећковић, бити и прилика да се почне пројекат израде стратегије Србије према дијаспоре и Србима у региону, коју ће, како је предвиђено, влада усвојити после доношења закона о дијаспори.
Осврнувши се на могуће проблеме које би могли да имају приликом доласка у Србију војни обвезници који живе у иностранству, министар је изразио уверење да до тога неће долазити.
Са професионализацијом наше војске, што би требало да се деси до краја 2010. или 2011.године, коначно ће бити завршен и проблем наших војних обвезника из дијаспоре, казао је Срећковић. Усвајањем закона о војној, радној и материјалној обавези, који је у скупштинској процедури, регрути који имају више од 30 година биће аутоматски пребачени у резервни састав.
То ће бити међурешење до потпуне професионализације војске, закључио је Срећковић.
РТС