Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM
Уочи посете потпредседника САД Џозефа Бајдена, поводом Косова и Метохије амерички амбасадор Камерон Мантер, који одлази, ставове две земље изразио је реченицом: „Сложили смо се око тога да се око Косова не слажемо”. На питање како ће онда изгледати разговори о овој теми државни секретар у Министарству за КиМ Оливер Ивановић у интервјуу за „Политику” одговара да је српској страни, ако је већ тако, боље да не намеће разговоре о Косову.
У дипломатским круговима може се чути да ће Бајден тражити да Србија „не омета живот на Косову”.
Србија и не омета живот на Косову. Напротив, настојимо да својим поступцима помогнемо стабилизацији политичких и економских прилика.
Вероватно под тим мисле на интегрисање севера у косовске институције.
Не, они под тим мисле да не ометамо пут Косова према међународним финансијским институцијама.
Па Косово је већ примљено у ММФ.
Јесте, али Србија нема разлог да омета стабилизацију економских и политичких прилика, јер нестабилност угрожава Србе.
Зар пријем Косова у финансијске институције не значи корак ближе Косовау УН? Сећате се да је током преговора о статусу српски став био: „Косово не може у ММФ, Светску банку и УН”.
Има много разлога што смо тако говорили. Али битно је да се чланство у ММФ-у не може користити у политичке сврхе, зато што ММФ о чланству одлучује самостално. То је само ствар процене борда, при томе је утицај појединих земаља у борду сразмеран њиховом доприносу буџету ММФ-а. Доношење одлуке о признању независности питање је политичких структура, а доношење одлуке о чланству неке територије у ММФ политичка је и економска одлука.
САД најављују да је циљ ове посете региону приближавање Балкана ЕУ?
То је један од принципијелних ставова, али западни Балкан није приоритет САД. Постоји погрешна перцепција у нашој јавности да Барак Обама свако јутро када устане погледа шта се дешава на Балкану.
Зашто онда долази његов потпредседник?
Западни Балкан је ушао у занимљиву фазу јер све његове земље виде светло на крају тунела, али тај тунел је некако дугачак.
Значи поставиће још коју светиљку у тунелу?
Пријемом Хрватске и Албаније у НАТО направљен је још један помак, тако да је НАТО добио значај на стратешком плану. Разговараће се о томе. Верујем да ће нам пренети поруку да ЕУ мора да преузме одговорност за земље бивше Југославије.
Средином априла у Бостону сте учествовали на конференцији посвећеној подељеним градовима. Шта се из примера Киркука, Никозије и Белфаста можеп рименити наК осовску Митровицу?
Имали смо прилику да чујемо кроз које су све фазе у последњих тридесет година прошли кипарски Грци и Турци да би се приближили тек оног тренутка када је Кипар постао чланица ЕУ. Тек сада се ствара повољна клима да се овај проблем реши. Косовска Митровица у великој мери требало би да препише овај рецепт.
Делује да смо још далеко од таквог решења?
Далеко смо и не треба цртати никакве рокове. Кипранима и Турцима требало је тридесет година да би сели и озбиљно разговарали. Јесу они седали за сто, али нису могли да реше то питање. Оног тренутка када је Кипар као република ушао у ЕУ, тог тренутка Турци су схватили да губе много. Мислим да ће и косовски Албанци, када Србија буде у ЕУ, имати неколико година да размишљају да ли им је боље да задрже квази независност и сиромаштво или да се определе да на нови начин регулишу односе са Србијом и аутоматски на тај начин постану део уједињене Европе.
Постоје најаве да би процеси придруживања Косова и Србије могли да теку паралелно или чак да би Косово могло да буде награђено извесним убрзањем.
Таквих награда у Европи нема. Нема бесплатног ручка. Наградно укључивање било кога, па ни Црне Горе од седамсто хиљада становника не долази у обзир. Напротив, огромни су отпори за нова придруживања.
Како у тренутној ситуацији може да функционише подељена Косовска Митровица?
Обе стране морају да схвате да не сме бити нових инцидената, као што је покушај Албанаца да се једностраном одлуком доселе на север Митровице. Никакви геостратешки пројекти неће бити од помоћи.
Шта тренутно може бити заједнички интерес?
Топлана, вода, депонија смећа, било који инфраструктурни пројекат.
И струја је заједнички пројекат, па не иде баш.
Не иде зато што струја превазилази митровичке оквире. Изградња инсталација које би снабдевале и север и југ сигурно не би наишле на одбијање ни севера ни југа.
Биљана Митриновић