Према његовим речима, тужбе Срба за накнаду ратне штете у Хрватској за већину оних који су их поднели претвориле су се у ноћну мору, иако многима то није изгледало тако 2003. године, када су добили могућност да то ураде пошто је Хрватска усвојила сет закона, међу којима је био и закон о одговорности државе Хрватске за незаконите радње припадика њених оружаних снага.

Штрбац је нагласио да је то изазвало велику горчину, јер су међу онима који морају да плате високе судске трошкове породице као Вуковићи из Медара, иако су у акцији "Бљесак" из те фамилије страдала два брата, њихове жене и троје деце.

Међутим, то за хрватско правосуђе није имало никакву тежину пошто је подносиоцима тужбе речено да су се сви убијени нашли у зони ратних дејстава у незгодно време и да за ту ратну штету не одговара држава.

Напуштена имања - "Доказ благостања"

Штрбац је указао да су у "Веритасу" имали и случај где је убијена четворочлана породица - отац, мајка и двоје деце, чији су чланови породице поднели тужбе за накнаду штете са високим одштетним захтевом, због којих су се се трошкови спора повећали на вредност једног стана.

- Знам да је једна рођака, када су помрли сви ти родитељи и родбина убијених, морала да прода стан у Београду да би платила трошкове поступка, а мислим да је то била сума између 35.000 и 40.000 евра - сведочи Штрбац.

Искуства "Веритаса", који покушава да помогне таквим породицама, показују да се ствари нису промениле ни када је Хрватска у међувремену донела уредбу о делимичном или потпуном ослобађању плаћања судских трошкова за чланове породица ратних жртава који су изгубили спорове по тужбама за накнаду штете.

Штрбац објашњава да је то могуће у теорији, али у пракси и није јер је уредба врло компликована, па се од подносилаца захтевају попуњени формулари на девет страница, и то тако да се упишу сви чланови породице, сва њихова примања и имовина, уз потврде о новчаним средствима, висини плате или пензије, аутомибилима и свему и свачему.

- Онда се одлучује да ли ће их ослободити у потпуности или делимично. То иде врло споро. Ми смо у десетинама случајева покушавали да помогнемо тим људима да попуне те формуларе. То се још вуче по судовима и тек је неколико случајева одлучено, а све остало се растеже у недоглед - констатовао је Штрбац.

Окрутност уредбе на својој кожи осетила је и породица српског војника убијеног после заробљавања, којој је "Веритас" помогао да попуни формулар за ослобађање плаћања судских трошкова у спору који су родитељи, жена и син жртве изгубили.

- Када су попунили формулар, од њих су тражени разни папири и многе друге ствари. То су људи који живе у Србији и у Хрватској имају имовину, која никоме не користи, јер су то земљиште, шуме и оранице напуштени. Међутим, то им прави огроман проблем, јер је велико питање да ли ће их због тога бар делимично ослободити плаћања судских трошкова - оцењује Штрбац.

Овакви случајеви, како је образложио, били су сигнал да политички представници Срба у Хрватској, заједно са домаћим и међународним невладиним организацијама, затраже да сви људи којима су убијени чланови породица, али не могу да докажу ко су непосредни извршиоци, бар буду ослобођени плаћања судских трошкова.

Испоставило се да од тога нема ништа, јер Хрватска одолева и не помишља да било шта мења, иако представници СДСС-а као Милорад Пуповац, Милошевић и Ања Шимпрага, која је заузела његово место потпредседника Владе Хрватска за људска и мањинска права, то и даље траже.

Прекинути агонију!

Штрбац сматра да они, упркос свему, не треба да одустају од те борбе, јер Владу контролише њихов коалициони партнер ХДЗ, а осим њих било ко други тешко може нешто да уради, тако да би људи из СДСС-а могли да буду агилнији и траже помоћ света у решавању овог проблема, пошто је Хрватска члан ЕУ и НАТО.

- Србија ту не може да помогне, јер је у великом проблему због претње Хрватске да ће јој блокирати пут ка ЕУ ако не плати обештећење за све што је порушено и уништено у току рата у Хрватској, а потежу и друга питања пкао границу на Дунаву, питање несталих и надлежности судова за ратне злочине - подсетио је Штрбац. Он је уверен да се, колико год то било тешко, мора наћи начин да престане агонија људи који су изгубили спорове тражећи обештећења за убиства чланова својих породица, будући да уз трошкове парнице морају да плаћају високе таксе и излажу се огромном исцрпљивању и стресу због трикова хрватских судова, који у оваквим поступцима навијају за своју државу.

СРНА