Прилози

Док се пре двадесет година на Газиместан, место Косовске битке, хеликоптером, са неба, спуштао Слободан Милошевић, многи који су га дочекивали веровали су да је царство небеско почело да се остварује, овде, на земљи. Силазио је на ту земљу онај за кога су партијски чиновници, дисиденти, делови Цркве, институција и деценијама маргинализовани косовски Срби веровали да ће донети правду и слободу. Данас, две деценије од тог чувеног Видовдана и слетања у колевку, Газиместан је окружен тенковима словачке војске, препрекама за оклопна возила и безбројним колутовима бодљикаве жице.
– Слетео је он, синко, слетео, ту иза. Мислили смо да се нешто мења, а види сада... Ја памтим ону прошлу окупацију, пре шездесет година, лакше ми је било, ишли смо и у Приштину – каже чича Божа из Доње Брњице, села најближег споменику. Није, каже, ово време за причу, одмахује рукама, више за себе. Село полупусто, време никоме ништа не значи, ради само онај ко нешто „добија од Србије”.
Споменик Александра Дерока, урађен по узору на куле из средњег века, подигнут на месту пресудне битке из 1389. године, миниран је по доласку Кфора. Оштећене су степенице, попадала су и помешала се слова са стиховима „ане дош’о на бој на Косово”, па новопридошле војске одлучују да га заштите.

Светислав Басара, писац
- Ми имамо само макету од државе оличену у разним министарствима. Нама, реално, фали права држава која би ограничила самовољу и похлепу - рекао је Светислав Басара у разговору за "Блиц", а поводом промоције његове књиге "Фундаментализам дебилитета"  ("Службени гласник") која садржи његове изабране текстове објављиване у разним новинама од 1996 до данас. Познати писац говори о својој најновијој књизи, политици, српској стварности, историји, митовима...
Објашњавајући наслов књиге, Светислав Басара каже: "Дебилитет је настао од грчке речи која у основи значи неспособност. Фасцинантна је наша фантастичност да истрајемо у погрешним моделима. Бити Србин у данашњој Србији укида сваку разлику између лопова, ратног злочинца и поштеног, вредног и талентованог човека. Из таквог галиматијаса и из реалног историјског ћорсокака, разумљиво, настаје фундаментализам дебилитета.
А шта ћемо са надом? Има ли је?
- Има наде, а има и лека. Једноставно - конституисање реалне државе. Срби нису супермени, али нису ни лошији од других народа. Држава, када то јесте, постоји да санкционише самовољу. Она то код нас не ради. Него постоје политичари који се утркују у сликању за медије и утицају на њих. Знају сви за поменуто решење. Није то никакво откровење, али не постоји воља. Ипак...

Чак би и Шекспир био у неприлици да је морао да описује иронију хапшења и пуштања Агима Чекуа у Бугарској, са потерницом Интерпола и неколико западних држава које изигравају судију. И где су на делу, по ко зна који пут, опет двоструки аршини. Заправо, Европа и САД познају само три релевантне валуте: крв, нафту и гласаче. И Европа и САД годинама више страхују од излива албанског него од евентуалне провале српског беса. Наравно, поводом Косова. И зато су само „наивни” у Србији и могли јавно и приватно да очекују како ће господин Агим Чеку бити изручен држави Србији. Јер Европа добро зна да су сви Албанци на Косову спремни да умру за Косово, а да сви Срби и на Косову и изван њега нису спремни на умирање. И зато је и потерница Интерпола за Чекуом врло релативна ствар. Јер је, очито, не уважава нико у свету осим Србије. Сада ће сви одговорни и неодговорни у овој држави наћи за сходно да изразе своје изненађење, разочарaње па чак можда и огорчење тиме што Чеку није изручен Србији, и не знам шта још, а у суштини све је то лицемерно. Још горе, то код обичног човека ствара осећај беспомоћности, јер вређа осећај за правду. Зло је лакше поднети без хипокризије. Србија нема моћ да своју потерницу за Чекуом ефективно и подржи, а зашто је нема друга је прича.

Управо обелодањени документи Стејт департмента о преговорима са Милошевићем, Станишићем и вођама босанских Срба остављају могућност за различита тумачења
Да ли је у праву Радован Караџић, који бранећи се пред Хашким трибуналом тврди да је са Ричардом Холбруком постигао договор о свом имунитету, или Стејт департмент, који тврди да такав споразум не постоји?
У више од 50 страница управо обелодањених докумената америчке дипломатије, до којих смо успели да дођемо после данас одржане расправе о Босни и Херцеговини у Вашингтону, не пружају доказе ни за једно ни за друго, али остављају могућност за двоструко тумачење, дајући и Караџићу и америчкој дипломатији аргументе да тврде како договора (ни)је било.
Из тих докумената произилази да су разговори о потпуном повлачењу Радована Караџића са свих функција и из свих медија вођени 18. јула 1996 до касно у ноћ у једној вили у Београду. Водио их је, како произилази из папира са којих је скинута ознака државне тајне, Ричард Холбрук, заједно са још неколико америчких функционера (Филип Голдберг, Робертс Овен, Том Лонгстрет, Џон Фили и пуковник Даг Лут), а уз Слободана Милошевића присуствовали су им Милан Милутиновић, Никола Шаиновић, „Милошевићев помоћник Горан”, Алекса Буха и Момчило Крајишник.

Бивши косовски премијер Агим Чеку изјавио је, после ослобађајуће пресуде бугарског суда, да би његово изручење у Србију погоршало односе Бугарске и Косова, пренела је бугарска агенција Фокус.
Суд у граду Ћустендил ослободио је Чекуа после вишечасовне расправе о захтеву Београда да буде изручен у Србију на основу оптужнице да је као бивши командант ОВК одговоран за убиство 669 Срба и 18 неалбанаца.
„Моје изручење из Бугарске није ни у чијем интересу и погоршало би међународне односе”, рекао је Чеку који је ухапшен у уторак на македонско-бугарској граници на основу Интерполове потернице подигнуте на захтев Србије. Чеку је навео да је боравио у Бугарској поводом годишњице уласка те земље у НАТО.
„Предводим Атлантски клуб на Косову и моја посета је била у оквиру сарадње”, казао је Чеку, преноси агенција Фокус.
Чеку је медијима после ослобађања рекао да је задовољан одлуком суда и да није сумњао у непристрасност бугарског правосуђа. Рекао је и да нема примедби на понашање бугарске пограничне полиције приликом хапшења.

Више од педесет представника медија из 15 земаља дошло је у Београд на другу конференцију "Медији у дијаспори, медији за дијаспору". Скуп су организовала Министарства за дијаспору и културу, у сарадњи са новинарским удружењима.
Ова конференција је прилика за расправу о улози и перспективи медија у дијаспори, о очувању националног идентитета, као и о улози Јавног сервиса у информисању дијаспоре.
"Присуство представника најутицајнијих медија у Србији показује да се државни врх и држава Србија никад овако озбиљно нису бавили проблематиком дијаспоре и Срба у региону", рекао је министар за дијаспору Срђан Срећковић. Срећковић каже да је "велики оптимиста да долази време у којем ћемо имати једну нову, одговорнију политику, која ће бити дефинисана на дуги рок од које ће користи имати и држава Србија и наши људи ма где живели".
Министар за културу Небојша Брадић најавио је помоћ државе медијима у дијаспори.
"Помагаћемо у што је већој мери могуће и на што више начина", обећао је Брадић и истакао да истакао је да "медији у дијаспори нису само огледно поље размене мишљења и ставова, већ нешто као пријатељ, рођак...".

Председник Србије Борис Тадић изјавио је да аутономија Војводине може бити дефинисана искључиво у сагласју са Уставом Србије, и поручио да ни Статут Војводине ни закон о њеним надлежностима неће моћи да излазе из уставних оквира.
Тадић је изјавио да аутономију Војводине треба посматрати у контексту концепта децентрализације Србије, која за циљ има управо учвршћивање територијалног интегритета и целовитости земље.
Председник Србије је поручио да се варају сви они који очекују да аутономија Војводине садржи елементе државотворности.
"Никада нећу подржати стварање парадржавности Војводине", истакао је председник Тадић.
Према његовим речима, дебата о аутономији Војводине је исполитизована на контрапродуктиван начин, тако што са једне стране постоје они који код грађана стварају неоправдан страх да Војводина жели да се отцепи од Србије, а са друге стране постоје они који би да аутономију покрајине прошире на ниво који је био дефинисан у Уставу из 1974. године.

Странка демократске акције БиХ оценила је данас да је посета председника Србије Бориса Тадића Бањалуци била "у функцији подршке само једној политици - српских политичких странака из Републике Српске". А Социјалдемократска партија БиХ оптужила је данас председника Србије да наставља политику Слободана Милошевића пошто је током посете Бањалуци оспорио одлуке високог представника у БиХ позивајући се на принцип легитимитета.
"Изјаве председника Тадића о поштовању територијалног интегритета и суверенитета Босне и Херцеговине нису доследне његовом понашању и изјавама које је дао након том приликом одржаних састанака", саопштено је из СДА поводом јучерашње Тадићеве посете Бањалуци.
Та бошњачка странка оцењује да је Тадић подржао антидејтонско деловање РС тиме што је осудио одлуке високог представника које су донете у складу са анкесом 10 Дејтонског споразума.
Такође, из те странке су осудили Тадићево позивање на поштовање сваког договора конститутивних народа које вреди само на нивоу државе БиХ, "али не и на подручју ентитета РС".

Против ученика О. З. Е1 разреда Средње техничке школе „Никола Тесла” у Сремској Митровици, окружном тужиоцу поднесена је кривична пријава због основане сумње да је извршио кривично дело насилничког понашања. Он је 16. јуна напао и шамарао професорку Марију Мошић (62). Међутим тужилаштво очекује и кривичне пријаве против професорке Марије Мошић и директора школе Радована Миљковића, јер су прикривали почињено кривично дело и тако починили ново кривично дело – помоћ извршиоцу у прикривању већ почињеног дела.
Међутим, у овој причи дошло је до обрта. Приликом инспекцијског надзора у школи, градски просветни инспектор је констатовао да је професорка Марија Мошић прва ударила ученика О. З., а да се после тога ученик недолично понашао и узвратио ударцима. Директору школе је наложено да покрене дисциплинске поступке и против наставнице и против ученика. Овој контроли присуствовали су и покрајински просветни инспектори Весна Вељин и Соња Стојаковић.
С друге стране сазнајемо да је малолетни О. З. органима гоњења јуче доставио и лекарско уверење, у коме се наводи да је у скандалу у школи „Никола Тесла”, 16. јуна, на часу хемије, он задобио повреде носа, па испада да је добио батине од професорке хемије.

Пошто смо све друго 'одрадили' и удесили
Зар је ово заиста прича која заслужује толики простор у угледном дневном листу? Зар је мање „ интересантна “ свакодневица на хиљаде Срба (одраслих и деце) са Косова и Метохије, који не могу мирно да спавају, али не због капања воде, већ зато што стрепе за голи живот?
Зар не постоје хиљаде истинских страдалника који годинама „ живе “ у колективним избегличким центрима и којима нема шта да зарђа, зато што им је све попаљено или отето?
И зар су мање вредни помена тамо неки „мали“ људи који не могу да оду по хлеб и млеко и на гробове својих најмилијих, али не зато што немају мерцедес, већ зато што живе под окупацијом?
Коначно, зар заиста не постоји неки мање бљутав рецепт за замајавање народа?
Не знам како ви, али ја насловну страну (бар када су озбиљне дневне новине у питању) третирам као извор најважнијих информација, а догађаје и личности који су ту поменути као неку врсту оправданог медијског приоритета. Искрено сам се зачудила када се два дана заредом на насловној страни „Политике“ обрела Јованка Броз. Помислих: шта ли је сад?! И то кад му време није! Мислим, ипак смо навикли да нас са детаљима из садашњег живота бивше прве другарице / даме разноразни женски часописи и новине упознају о јубилејима и благданима из наше социјалистичке хистерије, пардон хисторије.