Прилози

Председник Српског покрета обнове (СПО) и бивши шеф дипломатије Вук Драшковић рекао је данас у Новом Саду да је будућност Србије у НАТО и позвао да се повуче Декларација о војној неутралности Србије.
"Сви национални разлози налажу хитно приступање Србије НАТО алијанси, а тиме би нам била широм отворена и врата за улазак у Европску унију", додао је он на трибини "Србија - земља са јаким савезницима или неутрална?" одржаној у Скупштини Града Новог Сада.
То је била прва у низу јавних расправа које СПО, у сарадњи с Међународним институтом за безбедност из Београда, жели да спроведе широм Србије, с циљем, како је најављено, да се грађани боље упознају с тим војно-политичким савезом и схвате зашто је Србији место у њему.
Уласком у НАТО не губи се ништа
"Уласком у НАТО нећемо изгубити ништа од своје државне суверености и ниједна будућа одлука (те алијансе) не би могла да се донесе без наше сагласности. Ону бесмислену скупштинску резолуцију о војној неутралности морамо што пре укинути", рекао је лидер СПО.
Према његовим речима, прокламација војне неутралности ништа не значи, сем уколико није потврђена међународним уговорима. Она би, сем тога, била веома скупа и везала би нам руке у решавању још увек отворених питања на Балкану.

Нове медаље стрелаца, још једно одличје пливача, прве медаље за каратисте, атлетичаре и стонотенисере обележиле су јучерашњи дан на 16. медитеранским играма у Пескари. Успешне су биле и кошаркашице Србије које су пласманом у финале обезбедиле бар сребро.
Нова медаља за атлетичарку Оливера Јевтић која је друга прошла кроз циљ трке на 10.000 м. Са претходних медитеранских игара наша дугопругашица имала је пет медаља, сада је своју колекцију употпунила са сребрним одличјем. Прва је била Туркиња Абејлегезе која је 10 километара претрчала за 31.51, 98. Јевтићева је имала време од 32.23,06 док је бронзано одличје освојила Алжирка Дахмани (32.48,44). На старту ове трке биле су само ове три атлетичарке, па је једино питање било како ће медаље бити распоређене на крају. У ходању на 20 км Предраг Филиповић је био девети са временом 1:34,29, док Ненад Филиповић није завршио трку.
Зорани Аруновић је припало златно одличје у гађању ваздушним пиштољем 484,1 (384) круга. Јасна Шекарић је узела бронзу са 481,6 (382), а са позиције три је и ушла у финале. Између две наше репрезентативке до сребра је стигла Ертен из Турске 484,0 (383).

Србија је на „добром путу” у процесу придруживања Европској унији и наставља да улаже максималне напоре да ухапси преостала два хашка бегунца да би за њене грађане чланство ЕУ могло да постане реалност, рекао је српски шеф дипломатије Вук Јеремић у интервјуу за телевизију Би-би-си (ББЦ).
„До сада је ухапшено 46 од 48 оптужених и ми сада радимо на томе са службама, владом, суседима, пријатељима и савезницима да осигурамо да више нема оптуженика на слободи, и наставићемо са тим напорима док се посао не заврши”, рекао је Јеремић у Лондону. Он је рекао да верује да још има само можда једна или две земље у свету које још увек нису „у потпуности уверене да Србија чини максималне напоре” у том смислу, али није желео да их именује. Рекао је да, због механизма одлучивања у ЕУ, због тих земаља Србија не може да напредује даље ка Европској унији.
Упитан о недавно објављеним снимцима Ратка Младића за које се тврди да су скорашњи, Јеремић је рекао да најновији снимак Младића датира из 2002. године и да је тужилаштво Србије још раније проследило те снимке Трибуналу у Хагу.
„Влада Србије наставља да улаже напоре да за грађане Србије чланство у ЕУ претвори у реалност и наставићемо то да чинимо док то (хапшење бегунаца) не буде било иза нас”, рекао је он.

Високи представник у БиХ Валентин Инцко је изјавио да су на седници Савета за имплементацију мира (ПИЦ) у БиХ све странке изразиле спремност да наставе разговоре у циљу уставних промена неопходних за европске интеграције, пренели су сарајевски медији.
„Све странке су пристале да учествују у неком процесу, који се неће звати 'прудски'. Предложио сам да то буде процес за БиХ, или можда стокхолмски, јер ће Шведска председавати ЕУ”, рекао је Инцко.
Лидери три највеће странке у БиХ су почетком новембра прошле године постигли такозвани „Прудски споразум” који се односи на уставне реформе, неопходне за европску интеграцију БиХ.
Инцко је потврдио да се на тој седници неће бити донета одлука о затварању Канцеларије високог представника у БиХ. Он је додао да је на седници чуо „широк спектар идеја и мишљења политичких лидера, која су различита”, што, као је навео, није ништа ново.
Управни одбор Савета за имплементацију мира у БиХ, којем председава Инцко, почео је у Сарајеву дводневну седницу на којој ће разматрати ситуацију у БиХ.
Чланови Управног одбора ПИЦ-а састају се са председавајућим Савета министара Николом Шпирићем и лидерима политичких странака актуелне владајуће коалиције у БиХ, коју чине ХДЗ, СНСД, ХДЗ 1990, СБиХ и СДА.

Бој на Косову између српске и турске војске, чију годишњицу смо прекјуче обележили, убиство султана Мурата, херојски чин Милоша Обилића и мит који га прати до данас, добиo je и албанску верзију. Према најавама њујоршког издавача „Палгрејв Макмилан”, 7. јула биће објављена књига Ане Ди Лељо „Битка за Косово, 1389: албански мит” која, према опису издавача, нуди „фантастичну причу о Муратовом нападу на Косово и убиству Мурата које је извршио албански витез Милош Копилик (Millosh Kopiliq).
У наставку приказа књиге на Интернету, издавач објашњава да је Милош чешће био приказиван из српске перспективе, која је истицала част српског витеза Обилића.
– Нудећи алтернативну верзију, „Битка за Косово” пружа боље изнијансирану причу за разумевање овог снажног мита о национализму и припадности – објашњава издавач „Палгрејв Макмилан”.
Књига, која се, према најави издавача, бави анализом епских и новијих албанских песама о Боју на Косову, садржи и текстове ауторке који истражују значај ове епске приче и битке у контексту последњег рата на Косову, са намером „да се ојача колективни идентитет који истиче отпор против стране силе и идентификује се снажно са европском, доминантном хришћанском културом”.

Неколико хиљада Срба обележило је јуче на Газиместану 620.годишњицу Косовске битке, на најмасовнијем обележавању Видовдана од доласка међународних снага на Косово и Метохију, 1999. године, пренеле су агенције.
Парастос косовским страдалницима служили су изасланик патријарха Павла митрополит црногорско-приморски Амфилохије и епископи Артемије, Филарет и Теодосије.
Парастосу су присуствовали и чланови Владе Србије, министри за Косово и Метохију Горан Богдановић, културу Небојша Брадић, министар вера Богољуб Шијаковић и саветник председника Србије Млађан Ђорђевић, као и принц Александар Карађорђевић и принцеза Катарина, пренеле су агенције.
После литургије министар за Косово и Метохију Горан Богдановић поручио је да ће се Србија свим дипломатским и правним средствима борити за очување Косова и Метохије у свом саставу.
Дипломатска и правна борба за очување Космета траје, она јесте тешка, али држава од ње неће одустати, јер је то једини начин да се реше проблеми и дође до компромиса, рекао је Богдановић и апеловао на све да очувају мир на Косову и Метохији.

Док се пре двадесет година на Газиместан, место Косовске битке, хеликоптером, са неба, спуштао Слободан Милошевић, многи који су га дочекивали веровали су да је царство небеско почело да се остварује, овде, на земљи. Силазио је на ту земљу онај за кога су партијски чиновници, дисиденти, делови Цркве, институција и деценијама маргинализовани косовски Срби веровали да ће донети правду и слободу. Данас, две деценије од тог чувеног Видовдана и слетања у колевку, Газиместан је окружен тенковима словачке војске, препрекама за оклопна возила и безбројним колутовима бодљикаве жице.
– Слетео је он, синко, слетео, ту иза. Мислили смо да се нешто мења, а види сада... Ја памтим ону прошлу окупацију, пре шездесет година, лакше ми је било, ишли смо и у Приштину – каже чича Божа из Доње Брњице, села најближег споменику. Није, каже, ово време за причу, одмахује рукама, више за себе. Село полупусто, време никоме ништа не значи, ради само онај ко нешто „добија од Србије”.
Споменик Александра Дерока, урађен по узору на куле из средњег века, подигнут на месту пресудне битке из 1389. године, миниран је по доласку Кфора. Оштећене су степенице, попадала су и помешала се слова са стиховима „ане дош’о на бој на Косово”, па новопридошле војске одлучују да га заштите.

Светислав Басара, писац
- Ми имамо само макету од државе оличену у разним министарствима. Нама, реално, фали права држава која би ограничила самовољу и похлепу - рекао је Светислав Басара у разговору за "Блиц", а поводом промоције његове књиге "Фундаментализам дебилитета"  ("Службени гласник") која садржи његове изабране текстове објављиване у разним новинама од 1996 до данас. Познати писац говори о својој најновијој књизи, политици, српској стварности, историји, митовима...
Објашњавајући наслов књиге, Светислав Басара каже: "Дебилитет је настао од грчке речи која у основи значи неспособност. Фасцинантна је наша фантастичност да истрајемо у погрешним моделима. Бити Србин у данашњој Србији укида сваку разлику између лопова, ратног злочинца и поштеног, вредног и талентованог човека. Из таквог галиматијаса и из реалног историјског ћорсокака, разумљиво, настаје фундаментализам дебилитета.
А шта ћемо са надом? Има ли је?
- Има наде, а има и лека. Једноставно - конституисање реалне државе. Срби нису супермени, али нису ни лошији од других народа. Држава, када то јесте, постоји да санкционише самовољу. Она то код нас не ради. Него постоје политичари који се утркују у сликању за медије и утицају на њих. Знају сви за поменуто решење. Није то никакво откровење, али не постоји воља. Ипак...

Чак би и Шекспир био у неприлици да је морао да описује иронију хапшења и пуштања Агима Чекуа у Бугарској, са потерницом Интерпола и неколико западних држава које изигравају судију. И где су на делу, по ко зна који пут, опет двоструки аршини. Заправо, Европа и САД познају само три релевантне валуте: крв, нафту и гласаче. И Европа и САД годинама више страхују од излива албанског него од евентуалне провале српског беса. Наравно, поводом Косова. И зато су само „наивни” у Србији и могли јавно и приватно да очекују како ће господин Агим Чеку бити изручен држави Србији. Јер Европа добро зна да су сви Албанци на Косову спремни да умру за Косово, а да сви Срби и на Косову и изван њега нису спремни на умирање. И зато је и потерница Интерпола за Чекуом врло релативна ствар. Јер је, очито, не уважава нико у свету осим Србије. Сада ће сви одговорни и неодговорни у овој држави наћи за сходно да изразе своје изненађење, разочарaње па чак можда и огорчење тиме што Чеку није изручен Србији, и не знам шта још, а у суштини све је то лицемерно. Још горе, то код обичног човека ствара осећај беспомоћности, јер вређа осећај за правду. Зло је лакше поднети без хипокризије. Србија нема моћ да своју потерницу за Чекуом ефективно и подржи, а зашто је нема друга је прича.

Управо обелодањени документи Стејт департмента о преговорима са Милошевићем, Станишићем и вођама босанских Срба остављају могућност за различита тумачења
Да ли је у праву Радован Караџић, који бранећи се пред Хашким трибуналом тврди да је са Ричардом Холбруком постигао договор о свом имунитету, или Стејт департмент, који тврди да такав споразум не постоји?
У више од 50 страница управо обелодањених докумената америчке дипломатије, до којих смо успели да дођемо после данас одржане расправе о Босни и Херцеговини у Вашингтону, не пружају доказе ни за једно ни за друго, али остављају могућност за двоструко тумачење, дајући и Караџићу и америчкој дипломатији аргументе да тврде како договора (ни)је било.
Из тих докумената произилази да су разговори о потпуном повлачењу Радована Караџића са свих функција и из свих медија вођени 18. јула 1996 до касно у ноћ у једној вили у Београду. Водио их је, како произилази из папира са којих је скинута ознака државне тајне, Ричард Холбрук, заједно са још неколико америчких функционера (Филип Голдберг, Робертс Овен, Том Лонгстрет, Џон Фили и пуковник Даг Лут), а уз Слободана Милошевића присуствовали су им Милан Милутиновић, Никола Шаиновић, „Милошевићев помоћник Горан”, Алекса Буха и Момчило Крајишник.