Тема јучерашњег разговора представника ММФ-а са гувернером Радованом Јелашићем, у централној банци, била је монетарна политика. Гувернер, који се са члановима мисије састао и током викенда, јуче није желео да разговара са новинарима, поштујући договор да нема изјава док се на преговоре не стави тачка. Поједини чланови мисије јуче су већи део дана провели за компјутером, сводећи рачуне и пројекције заједно са овдашњим економистима.
Према оцени Бошка Живковића, члана економског савета премијера, оваква реакција је очекивана, јер је ММФ променио доктрину пословања.
– Уместо тврде, готово игнорантске позиције, ова међународна финансијска институција је заиста заузела мекши став према нама. Али то је могло и да се наслути кад се зна да су у земљама у окружењу пристајали и на веће уступке. Заиста су овога пута били отвореног ума, а то делом приписујем и томе што су на челу ММФ-а сада двојица француских економиста (Доминик Штрос-Кан и Оливије Бланшар), који нису заробљеници традиционалне концепције понашања – објашњава Живковић.
Он ипак додаје да би било поштено рећи да смо се релативно лако извукли, али да тиме главни проблеми нису решени. Јер, фискална неравнотежа је само одложена за следећу годину.
– Смањење минуса у каси догодине ће ићи теже, јер сервисирање многобројних обавеза долази на наплату, а и приход од ПДВ-а више неће бити издашан као до сада. Колико год то било тешко, мора се ићи на увођење пореза на доходак грађана. Следеће године то ћемо тешко моћи да избегнемо, али што пре то урадимо, биће боље. То је већ политичка ствар, али из економског угла гледано такав потез је логичан – каже наш саговорник.
Миладин Ковачевић, заменик Републичког завода за статистику, такође није изненађен попустљивошћу ММФ-а. Како каже, знаци су јасно указивали да ће та институција одобрити Србији већи дефицит.
– Какве везе има то како су они реаговали у суседним земљама? Њих интересује само да ли Србија има реалних средстава да финансира дефицит до краја године. Да ли има начина да покрије минус који је двоструко већи од очекиваних 70 милиона динара – истиче Ковачевић.
Иначе, многи економисти јуче су одбили да коментаришу резултате преговора док се на њих коначно не стави тачка. Мирослав Здравковић истиче да, без обзира на то што незваничне информације иду у прилог нашем преговарачком тиму, не треба славити пре него што шеф мисије Алберт Јегер каже своју, последњу реч.
– Док не чујемо позитивну одлазну поруку, све је могуће. Судећи према ономе што је, додуше незванично, могло да се чује, прошли смо не добро него одлично. И ово је, слободно могу да кажем, чиста петица за наше преговараче. Избегли смо повећање ПДВ-а и пореза на зараде, што је добро, јер и та терапија има негативне ефекте на економију. Имамо добро пуњење буџета и у августу, после охрабрујућег јула, што опет даје наду да може да дође до спонтаног лаганог опоравка. Истина, нема привредног раста, али је и то боље него да забележимо пад – каже наш саговорник.
Није реч о томе да је ММФ омекшао, већ да је свуда у свету наступио системски шок, додаје Здравковић. У кризи је цео свет, не само Србија, и зато је ММФ доштампао додатних 250 милијарди долара за опоравак светске привреде, подсећа наш саговорник.
– Тако ће и Србија добити 500 милиона долара за подршку буџету, јер је ова међународна финансијска институција направила преседан и повећала квоте – објашњава он.
А. Николић