Дознаке наших људи из иностранства
Од кредита који нису намењени инвестиционим пројектима већ потрошњи, односно подмиривању текућих обавеза буџета (плате и пензије), не може се очекивати оно што Србији треба - повећање привредне активности, објашњава наш саговорник. Из тог разлога се и поставља питање одрживости новог задуживања.
Последњег дана јуна, што су и најсвежији подаци, укупан спољни дуг Србије који обухвата дуг јавног и приватног сектора износио је 21,7 милијарди евра. Трећина задуживања односи се на државни и државно гарантовани дуг - 7,2 милијарде евра, остало су дуговања банака и предузећа.
- Држава према утврђеној динамици редовно сервисира спољни дуг према свим повериоцима и то како према међународним финансијским институцијама, тако и према повериоцима Париског и Лондонског клуба, билатералним и осталим кредиторима. До краја ове године планирано је да се по укупном спољном дугу отплати 2,78 милијарди евра главнице и 457 милиона евра камате. Јавни сектор ће у 2009. издвојити 197 милиона евра на рачун сервисирања спољног дуга - наглашавају у Народној банци Србије.
За сада, како нас уверавају, нема проблема у враћању позајмљеног новца са каматом. Међутим, Млађен Ковачевић, редован члан Академије економских наука и сарадник Института за међународну политику и привреду и један од критичара олаког потезања за кредитима, указује на то да је од 2000. до половине ове године спољни дуг дуплиран - са 11,6 милијарди евра порастао је на 21,7 милијарди евра.
- Ако се као параметар посматра однос исплаћених обавеза на основу спољног дуга према вредности робе и услуга, он прелази 25 одсто. По томе можемо рећи да Србија спада у високозадужене земље, али је олакшавајућа околност висок прилив на основу дознака наших људи из иностранства. Међутим, тај прилив није резултат привредне активности - истиче Ковачевић.
Задуживање предузећа
Када се посматра структура дуга, од почетка године расте задуживање приватног сектора, а нарочито предузећа. Иста ситуација је и са јавним сектором, чија дуговања имају тренд раста.
Горан Николић, сарадник Института за европске студије, каже да се повећава дуг јавног сектора, а да се тако нешто тек очекује и са повлачењем друге транше аранжмана са ММФ, а затим и новца од Светске банке.
- До краја године дуг би могао да нарасте на око 80 одсто бруто домаћег производа, а то је, према параметрима Светске банке, критична тачка од које земља почиње да се третира као високозадужена. Тренутно тај параметар износи око 60 одсто. Има још критеријума који су важни, а то је однос дуга према извозу робе и услуга. Повољна околност је да плаћање доспелих обавеза на основу спољног дуга у 2009. неће угрозити спољну ликвидност земље, пре свега захваљујући Бечком споразуму који подразумева да стране банке не смање ниво својих потраживања од Србије - наглашава Горан Николић.
Наша земља, како каже, нема акутни проблем са спољном неравнотежом, већ са нескладом с једне стране јавне потрошње и с друге стране јавних прихода. Отежавајућа околност је и то што ни реструктурирање привреде није учињено како треба.
- Мислим да грађани не треба да брину да ли ће држава моћи да отплаћује кредите, већ би више требало да их забрине замрзавање плата и пензија ове и идуће године. Потом и оно што следи, реалан пад вредности зарада због инфлације, а што неминовно значи нижи животни стандард - закључује Николић.
Данијела Нишавић
Поповић: Буџет пред колапсом
Ненад Поповић, председник Економског савета ДСС-а, критиковао је јуче Владу Србије због усвајања закључка о потреби задуживања земље ради финансирања буџетског дефицита и рефинансирања дуга. Поповић је оценио да се буџет налази пред колапсом због неспремности Владе да се одрекне својих расипничких навика и тако смањи расходе, а истовремено и због њене неспособности да покрене посрнулу привреду и на тај начин повећа приходе.
Танјуг