Гроздана Олујић трећа је жена у историји Нинове награде која је добила ово престижно признање. Награђена је за роман „Гласови у ветру“ у издању Српске књижевне задруге. Тим поводом изјавила је: „Посебно ме је обрадовало што сам жена писац у јубиларном, стотом колу СКЗ. Жене у нашој литератури почињу да бивају бројне и добро пишу, има их неколико у конкуренцији за Нинову награду, али ја се осећам више као писац него као жена.“
Гроздана Олујић појавила се у српској књижевности крајем 50-их година 20. века романом „Излет у небо“ по коме је снимљен филм „Чудна девојка“, а у наредних десет година објављени су и „Гласам за љубав“, „Не буди заспале псе“, „Дивље семе“. Ови романи први пут у литературу наших крајева уносе урбани живот младих људи, њихове проблеме, љубави и недоумице, теме које су тада младој списатељици донеле популарност, али и узроковале њено маргинализовање на књижевној сцени ондашње Југославије. За њу су више „радили“ преводи њених књига него књижевна критика о чему речито говори пример „Дивљег семена“. Иако је имао контрадикторан пријем (од уласка у најужи избор за Нинову награду до оспоравања), овај роман у преводу на енглески језик добио је у англосаксонском свету сјајне критике, а касније постао и лектира појединих америчких универзитета.
Гроздана Олујић у међувремену је почела да пише бајке (од којих је једна збирка „Седефна ружа и друге бајке“ такође екранизована и претворена у одличну телевизијску серију за децу) по којима је постала позната најширем кругу читалаца и „заслужила“ да уђе и у овдашњи школски програм. Књижевност за децу такође је нешто што је битно разликује од већине других добитника Нинове награде. Најзад, али не и на крају, ту су њени преводи. Управо као преводилац, она, боље но други, увиђа да су „речи и језик они који памте“, како је изјавила поводом „Гласова у ветру“.
Гроздана Олујућ је рођена 30. августа 1934. године у Ердевику. Дипломирала је и магистрирала на Групи за енглески језик и књижевност на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Ауторка је и већег броја есеја, једне студије и приређивач једне антологије. Њени романи и бајке преведени су на 28 језика, а приче заступљене у многим светским антологијама. Добитник је бројних признања, међу којима и данског витешког ордена Данеборг за заслуге на пољу књижевности.
Ивана Матијевић, Данас
Ауторска права Радио Оаза 2026