Наглашавајући да нови патријарх СПЦ наслеђује патријарха Павла, „нашег брата који остаје у радосном сећању, који је био горући и цењен Пастир, и који вам је оставио богато и дубоко духовно наследство”, папа Бенедикт XVI оценио је да је Павле као духовни отац, успешно водио Цркву и одржавао јединство упркос многим изазовима.
„Осећам дужно поштовање да изразим своју захвалност за његов пример верности Господу и за његове бројне гестове отворености према католичкој цркви”, навео је папа и додао да се моли да новом патријарху „Господ да унутрашњу снагу да се консолидује јединство и духовни раст СПЦ, као и да се изграде братски односи са другим црквама и верским заједницама”.
Папа је нагласио „жељу Католичке цркве за унапређење братских односа и теолошког дијалога” ради превазилажења препреке које ометају пуно заједништво.
„Нека Господ благослови наше заједничке напоре у овом смислу, тако да ученици Христови могу поново да се уједине пред сведоцима целог света за због његове спасоносне љубави”, навео је папа у Бенедикт XVI у честитки патријарху спрском Иринеју.
Раније данас Апостолска нунцијатура пренела је и честитку председника Папског већа за промовисање јединства међу хришћанима кардинала Валтер Каспера који је најавио скоро виђење у Београду са новозабраним поглаваром СПЦ.
Епископ нишки Иринеј јуче је изабран за 45. патријарха СПЦ, а данас је устоличен у Саборној цркви у Београду.
Добри односи са верским заједницама
Данашњи чин устоличења владике нишког Иринеја за 45. патријарха Српске православне цркве (СПЦ) обавља се према уставу СПЦ дан након његовог избора.
Свети архијерејски сабор СПЦ изабрао је јуче владику Иринеја нишког за поглавара СПЦ „апостолским жребом” између још двојице кандидата који су добили надполовичну већину гласова - митрополита црногорског приморског Амфилохија и владике Иринеја бачког.
Такође, према уставу СПЦ свечано устоличење његове светости биће одржано у Пећкој патријаршији на Косову и Метохији, историјском седишту СПЦ, а датум те свечаности утврдиће Свети архијерејски синод у договору са патријархом.
Устоличење владике Иринеја нишког у Саборној црви у Београду предствља чин преузимања дужности.
Овом чину присуству премијер Мирко Цветковић, председница Скупштине Србије Славица Ђукић Дејановић, заменик премијера Ивица Дачић, министар вера Богољуб Шијаковић, градоначелник Београда Драган Ђилас, премијер Републике Српске Милорад Додик, представници других цркава и верских заједница и представници помесних цркава из окружења.
Присутни су београдски надбискуп Антон Хочевар, реис ул улема Исламске заједнице Србије Адем Зилкић и муфтија србијански те заједнице Мухамед Јусуфспахић.
У првој изјави након избора владика нишки Иринеј рекао је Танјугу да је његов избор била воља Божја и воља Светог архијерејског сабора.„На ту часну и тешку дужност изабран сам уз помоћ браће архијереја са којима ћу заједно носити бреме и све проблеме”, рекао је владика Иринеј непосредно по избору.
Они који га боље познају кажу да новог патријарха краси скромност, благост, ученост и речитост и да је, као такав, прави налседник његовог оданог пријатеља блаженопочившег патријарха Павла .
За новог патријарха се каже и да ће бити наклоњен добрим односима са свим црквама и верским заједницама.
Владика Иринеј је непосредно учи избора за патријарха Танјугу рекао да да верује да би 2013. године у време обележавања Миланског едикта могло доћи до посете папе Бенедикта XVI Србији. Додуше, то је сада само на нивоу прича и жеља папе Бенедикта XVI да поводом облежавања 1700. годишњице Миланског едикта посети Србију, казао је Иринеј и додао да верује да би Црква у целини поздравила његов долазак.
„То би био корак сусрета и контаката правовславне и западне цркве и од њега не може бити штете, већ само користи, јер без контаката и разговора не може бити ни промена онога што је идеал и интерес за јединство хришћанске цркве”, навео је Иринеј.
Он је подсетио да је и раније за живота почившег патријарха Павла било изражених жеља да папа посети српску цркву, али да је тада одговорено да „прилике нису зреле и да има пуно разлога да се то не догоди”.
Иринеј је указао и да је председник Србије Борис Тадић приликом недавне посете Ватикану позвао папу да посети Србију, али је објаснио да је реч о позиву државе који нема никакве везе са ставом Цркве.
Ниједан римски понтифекс до сада није посетио Србију, Црну Гору и Македонију, а папа Бенедикт XVI сада има позиве да посети те балканске земље.
Аналитичари оцењују да Београд свакако има посебан значај, јер је седиште најбројније и најутицајније православне цркве региона, али и град у коме је успешно настављен православно-католички богословски дијалог, после деценијског прекида.
За папину посету српској престоници постоје позиви државе и бискупске конференције.
Милански едикт је закон којим је у ташњем Медиолану, данашњем Милану, 313. године цар Константин Велики није само забранио прогон хришћана, већ је наредио и да им се врати сва одузета имовина.
На челу одбора за прославу годишњице Миланског едикта биће, како се очекује, нови патријарх које је данас на изборном сабору, у Српској патријаршији у Београду, преузео дужност.
Планирано је да централна свечаност обележавање годишњице Миланског едикта буде одржана у Нишу.
Незванично, римски папа је пожелео да Србију посети баш у време обележавања Миланског едикта и то у Нишу, граду у коме је рођен цар Константин Велики
Владика Иринеј, који је нови патријарх СПЦ, подсетио је да би то био први сусерет верских поглавара православне и католичке цркве после 1054. године, или велике шизме, када је дошло до њиховог раскола.
То би, према Иринеју нишком, била прилика не само за екуменски сусрет, већ и за дијалог, па и о питањима поновног уједињења двеју цркава.
Танјуг/Бета